Difference between revisions 1137791 and 1223221 on shwiki

[[Datoteka:Map-TurkicLanguages.png|mini|250px|Države i mesta gde je [[Turkijski jezici|turkijski]] službeni jezik]]
[[Datoteka:Turkman girl in national dress.jpg|mini|250px|Turkmanka]]
'''Turski''' ili '''turkijski narodi''' su oni narodi koji govore jezicima turske grane [[Altajski jezik|Altajske porodice jezika]]. Istorijsko i jezičko se povezuju sa narodima koje su [[Kinezi]] nazivali [[Tu-čih]] ''(T'u-chüeh)'', čije se carstvo u 6. veku prostiralo od [[Mongolija|Mongolije]] i severne granice Kine do [[Crno more| Crnog mora]]. 

Turske narode danas povezuje [[islam]], isključujući otuda jedino sibirske Jakute i Čuvaše u području [[Volga|Volge]]. Turske narode geografski danas dele na dve glavne grane, zapadne i istočne. Zapadne Turke zastupaju turski narodi jugoistočne Evrope i područja jugozapadne Azije, u [[Anatolija|Anatoliji]] i severozapadnog [[Iran]]a. Istočna grupa Turaka naseljena je u centralnoj Aziji, u [[Kazahstan]]u i Ujgurskoj Autonomnoj Regiji. 

== Istorija == 
O samom poreklu Turaka malo je poznato. Kineski dokumenti iz 6. veka spominju carstvo Tu-čih koje se sastojalo iz dva dela, a deli su ih na severne i zapadne Turke. U 7. veku carstvo podpada pod vlast dinastije Tang, ali su se severni Turci oslobodili Kineza i očuvali samostalnost do [[744.]] godine. Najstariji turski zapisi (orhon) iz 8. veka opisuje ovo carstvo kao konfederaciju turskih plemena, i to [[Oguzi|Oguze]]; Ujgure duž [[Selenga|Selenge]] u sadašnjoj [[Mongolija|Mongoliji]]; Kirgize duž Jeniseja u centralnoj [[Rusija|Rusiji]]. Oguzi su migrirali na zapad, u [[Iran]] i [[Avganistan]]. U [[Iran]]u su oguska plemena poznata kao [[Seldžuci]], koji u kasnom 11. veku stvaraju svoje carstvo koje se prostire od Amu Darje do Persijskog zaliva i Inda a na zapadu do [[Mediteran]]a. Godine [[1071.]] seldžučki sultan [[Alp-Arslan]] je potukao vizantijske snage u bici na [[Manzikert]]u, i oslobodio je tako prolaz za nekoliko miliona Oguza u Anatoliju. Tu se uskoro jedan od plemenskih glavešina osamostaljuje i osniva u ranom [[14. vek]]u [[Osmansko carstvo]], njegovo ime je bilo Osman. [[Turci]] koji su naselili Anatoliju, i kasnije se raširili i na [[Balkan]], su postali poznati po Osmanu, pod imenom [[Osmanlije]]. Danas ove Osmanlije, kao osnivače turske države, nazivamo imenom [[Turci]]. 

Na Dalekom istoku, u centralnoj Aziji, [[Ujguri]] su isterani iz Mongolije. Pre se tu vodila borba među turskim plemenima, za kontrolu nad Mongolijom. Ujguri se tada u [[9. vek]]u naselili u sadašnji [[Ksinjang]] u severozapadnoj Kini. Deo Ujgura je otišao na zapad u sadašnji [[Uzbekistan]] i tamo se naselili. Danas su poznati kao [[Uzbeci]]. 

Mongolska osvajanja koja počinju u ranom [[13. vek]]u, prouzrokovalo su niz pokreta turskih naroda što se nastavilo u nekoliko vekova. [[Kipčaki]] iz oblasti [[Irtiš]] polaze na jugozapad kroz Kazahstan i nastanjuju se u sadašnjoj jugozapadnoj [[Rusija|Rusiji]]. Mongolski najezda ih je uništila, a pao je i poslednji ostatak nekad moćnog seldžučkog carstva na tlu [[Iran]]a. Sa smrću [[Džingis Kan]]a 1227. godine njegovo carstvo se podelilo, što rezultiralo procesom islamizacije i turkifikacije Mongola izvan mongolskog područja. Njihov uticaj slabi, a raste moć Turaka u Centralnoj Aziji. Jedan od turskih vođa, [[Timur]], bio je sposoban da u kasnom [[14. vek]]u proširi svoju vlast preko većine jugozapadne Azije. Tek u 15. veku, ruska ekspanzija prema Kaspijskom jezeru je oterala Turke istočno, u sadašnji [[Kazahstan]]. Danas ih poznajemo kao Kazahe. 

Zbog procesa migracija, osvajanja, mešovitih brakova i asimilacije, mnogi su turski narodi sadašnje centralne i jugozapadne Azije mešanog porijekla. Nakon Ruske revolucije 1917. godine, turski narodi počinju stvarati začetke budućih nacionalnih zajednica kao što su [[Kazahstan]], [[Uzbekistan]], [[Kirgizija]] i [[Turkmenija]].

== Turski narodi danas == 
Najbrojniji turski narodi posle Turaka iz [[Turska|Turske]] su Uzbeci, danas nastanjeni u [[Uzbekistan]]u i [[Avganistan]]u. Njihovo ime došlo je po [[Ez beg]]u, najvećem kanu [[Zlatna horda|Zlatne horde]]. Druga velika grupa su Kazahi, koji su nastali od Kipčaka, dela Zlatne horde. Većina živi u Kazahstanu, a ima ih i u Ksinjiangu i Gansu u u Kini. Kirgizi, čije je poreklo nejasno, žive u Kirgiziji, ima ih i u Avganistanu i zapadnoj Kini. [[Turkmen]]i ili Turkomani su do [[1924.]] bili nomadska plemena bez državnog jedinstva. Danas žive u Turkmenistanu,  a takođe ih ima i u [[Avganistan]]u, [[Irak]]u, [[Sirija|Siriji]] i [[Turska|Turskoj]]. Azeri su iz Azerbejdžana i Irana, poreklom su od Oguza. Karakalpaci, srodni Kazahima, žive u Uzbekistanu. [[Tatari]] su podeljeni na čitav niz lokalnih grupa, a državno između [[Rusija|Rusije]] i [[Ukrajina|Ukrajine]]. Poreklom su od Kipčaka, a imaju moguće i bugarskog elementa. [[Baškiri]] su rasejani preko cele istočne evropske Rusije, danas imaju vlastitu republiku u Rusiji. Jezik im je čisto turski. Karačajci i Balkari sa Kavkaza su nepoznatog porekla. Jakuti iz Sahe su nepoznatog porekla, ali su zbog jezika svrstani u Turke. Ujguri čine preovladavajuće većinu u Ksinjangu ali ih ima i u srednjoazijskim republikama.

== Osnovna podela ==
[[Datoteka:Kyrgyz Manaschi, Karakol.jpg|mini|250p|Kirgiz]] 
'''Turski narodi su podeljeni na 4 glavne grane''': 
* Severoistočna grana
* Severozapadna grana ([[Kipčaci]])
* Jugoistočna grana
* Jugozapadna grana (Oguzi)
 
# [[Afšari]] ''(Afshars)'' .- najraštrkanija grupa Turaka u [[Iran|Iranu]], ima ih oko 100.000, po jeziku su srodni Azerima. Žive na obalama jezera Urmija kod Zanjana; duž granice Kurdistana; južno od Kermana i u [[Khorasan|Khorasanu]]. Nemaju nikakvog političkog jedinstva, ipak svi se nazivaju imenom Afšari i razlikuju svoje pojedine grupe od ostalih Turaka ili ne-Turaka. 
# [[Altajci]] ''(Ojroti)''. [[Rusija]], žive na planinama Altaj i Alatau, i podeljeni su u nekoliko plemena: Teleuti, Telengi, Ojroti .
# [[Ajnu]] ''(Ainu, Abdal)'' .- [[Kina]]. 5.000. Ne smeju se mešati s narodima Ainu na [[Sahalin|Sahalinu]] i [[Hokaido|Hokaidu]]. 
# Azeri ([[Azerbejdžanci]], Azerbajdžanci). - [[Azerbejdžan]], Iran (šijiti). 
# [[Balkari]] ''(Balkars)''. '''Rusija'''. Ogranak su Karačajaca. Žive u Kabardino-Balkariji sa nesrodnim Kabardincima. [[1944]]. su deportovani u [[Sibir]] zbog kolaboracije sa nacistima. [[1957]]. se vraćaju nazad. U 15. veku oni i [[Kabardinci]] su primili islam od Krimskih Tatara i Otomanskih Turaka. 
# [[Baškiri]] ''(Baškorti; Bashkirs)'', u [[Baškortostan]]u, [[Rusija]]. 
# [[Čagatajci]] .- [[Turkmenija]] 
# [[Čulimski Tatari]]. [[Rusija]] 
# [[Čuvaši]] .- Govore poseban turski, veruje se da su istog porekla kao savremeni Bugari. Žive u [[Čuvaška Republika|Čuvaškoj republici]], Rusija 
# [[Dolgani]]. Rusija 
# [[Gagauzi]]. - [[Moldova]] (153.000; 1989.), [[Ukrajina]], [[Rumunija]], [[Bugarska]]. Potomci Seldžuka. 
# [[Hakasi]] (Abakanski Tatari; Khakass) .- Rusija, u Autonomnoj oblasti [[Hakasija|Hakasiji]]. Plemena: Sagajci, Beljtiri, Kiziljci. 
# [[Horasanski Turci]] ''(Khorasan Turks)''. [[Iran]]. 
# [[Ilsavan]] ''(Shahsavan, Shahseven)''. Zajedničko ime za oko 50 plemena u Istočnom Azerbejdžanu, Iran. Ima ih oko 100.000, stočari su i nomadi. Leti vode stoku na ispašu po visokim padinama Sabalana, dok se zimi spuštaju na Dast-e Moghan, kod reke Aras, koja čini granicu između Rusije i Irana. 
# [[Jakuti]]. Rusija. Nastali mešanje lokalnih i turskih plemena 
# [[Juruci]].- [[Balkan]] ([[Makedonija]]), Turska. 
# [[Kajari]]. Čine malu tursku enklavu među Mazanderanima u Iranu. Tek nešto ih je stalno-naseljenih, ostali su nomadski stočari. 
# [[Karačajci]]. Rusija, u Karačajevo-Čerkeškoj republici. Muslimani su. Kao i Balkarci bili su deportovani u centralnu Aziju tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]]. 
# [[Karakalpaci]]. [[Uzbekistan]]. 
# [[Karagasi]] (Tofalari, Sajanski [[Samojedi]]). -Turcizirani Samojedi, Rusija. 
# [[Kara]] .- Turska grupa u Litvaniji. 
# [[Karapahi]] ''(Karapakhs)''. Manje tursko pleme nastanjen u Iranu u Khorasanu i duž južne obale jezera Urmia. 
# [[Kašgai]] ''(Qashqais)'' .- [[Iran]], konfederacija od nekoliko (većinom šijitskih) plemena Turaka u provinciji Farsi; 250.000. Od [[1960.]] mnogi su naseljeni po selima i gradovima. 
# [[Kazahi]]. [[Kazahstan]]. Oni su nastali odvajanjem od Uzbeka. Sadašnji Kazahi formirali su se sredinom 15. veka. Prvi vođa bio im je Kan Kasim (vladao u periodu od 1511-23), koji je ujedinio kazačka plemena. 
# [[Khalaj Turci]]. -Iran, 17.000  
# [[Kirgizi]]. [[Kirgistan]]; 3.000 u Avganistanu (na Pamiru), većina je 1978. pobegla u Pakistan nakon što su sovjetske i avganistanske trupe upale u [[Uakhan]]. Žive u jurtama. 
# [[Krimski Tatari]]. 
# [[Kumici]] (Kumiki) .- severni Dagestan, Rusija. Potomci srednjoazijskih Kipčaka. 
# [[Nogajci]]. Rusija. Crni i Bijeli. Žive u stepama [[Dagestan]]a (jedna grupa) i druga u Stavropoljskom kraju. Govore različite jezike. 
# [[Salar Ujguri]] .- Kina. 
# [[Šori]] ''(Shor)'' .- Rusija. 
# [[Tatari]]. U Tatarstanu (3,8 miliona), Rusija. Jezik pripada grupi Kipčak. Sastoje se od više velikih grupa rasipanih po Rusiji i Ukrajini. 
# [[Turci]] .- [[Turska]]. 
# [[Turki]]. - [[Kina]]. Ogranak Gagauza. 30 domaćinstava. 
# [[Turkmen]] ''(Turkomani)''. [[Tukmenija]]; u Avganistanu živi 12 plemena, 200.000 (1990). U Iranu žive u kraju zvanom Turkoman Sahra, 250.000 ([[1986]]). -Oni su poreklom od srednjovekovnih Oguza čija je pradomovina bila u [[Mongolija|Mongoliji]] i oko [[Bajkalsko jezero|jezera Bajkal]], bili su konfederacija poznata kao Devet Oguza. Od 10. veka oni se već nalaze u [[Kazahstan|Kazahstanu]] severno od [[Aralsko jezero|Aralskog jezera]]. Ime im se prvi put pominje u izvorima iz 10. veka. Klanski vođa [[Sedžuk]] osniva dinastiju i carstvo koje nosi njegovo ime a srž mu čine oni elementi Oguza koji su migrirali na jug u Avganistan i Iran. Središte carstva bilo je u Iranu. Otuda se delovi Oguza šire u sadašnji Azerbejdžan i Anatoliju. 
# [[Tuvinci]] ili Tuva. Rusija, 314.000 (1995), u Tuvi. 
# [[Ujguri]]. Žuti (zapadni), istočni. 
# [[Urumi]] .- [[Ukrajina]]. 
# [[Uzbeci]]. [[Avganistan]], 1,3 miliona; Uzbekistan, Tadžikstan, Turkmenistan i manja grupa u Iranu (Korasan), u susedstvu plemena Karapaha.

== Mape rasprostranjenosti turskih naroda==
<center>
<gallery>
Datoteka:Verbreitungsgebiet_der_Turkv_lker_1.PNG|Evroazija
Datoteka:Central_Asia_Ethnic.jpg|Centralna Azija
Datoteka:Caucasus-ethnic_sr.svg|Kavkaz
Datoteka:China_ethnolinguistic_1967.jpg|Kina

Datoteka:Iran_ethnoreligious_distribution_2004.jpg|Iran
Datoteka:Afghanistan_Ethnolinguistic_Groups_1997.jpg|Avganistan
</gallery>
</center>

== Literatura ==
* Carter Vaughn Findley ''The Turks in World History'', Oxford Press 2005, ISBN 0195177266
* Peter B. Golden ''An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis and State-Formation in Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East'', Wiesbaden 1992, ISBN 3-447-03274-X
* Dschalal Mamadow & Vougar Aslanow: ''Turan. Geheimnisvolles Reich der Turkvölker''. In: ''Wostok, Informationen aus dem Osten für den Westen''. Berlin. Heft 2/2003, S. 75–77; Abstract: [http://www.wostok.de/archiv/2-03/gesellschaft/index.html]
* Josef Matuz: ''Das Osmanische Reich – Grundlinien seiner Geschichte''. Darmstadt 1996, ISBN 3-89678-010-7
* K. Heinrich Menges ''The Turkic Language and People'', Wiesbaden 1968
* Colin Renfrew: ''World linguistic diversity''. Scientific American 270(1), 1994, S. 118
* Colin Renfrew: ''Archaeology and language: the puzzle of Indoeuropean origins''. Jonathan Cape, London 1987, S. 131–133
* Wolfgang E. Scharlipp: ''Die frühen Türken in Zentralasien. Eine Einführung in ihre Geschichte und Kultur''. Darmstadt 1992, ISBN 3-534-11689-5
* Udo Steinbach: ''Geschichte der Türkei''. München 2003, ISBN 3-406-44743-0
* Bert Fragner / Andreas Kappeler (Hg.): ''Zentralasien. 13. Bis 20. Jahrhundert. Geschichte und Gesellschaft.'' Wien 2006. 

Mehrbändiges Werk ''Philologiae Turcicae Fundamenta'' [http://www.freidok.uni-freiburg.de/volltexte/1829/pdf/Laut_Vielfalt_tuerkischer_Religionen.pdf S.34]:
* ''Philologiae Turcicae Fundamenta'' Band I (Sprachen der Türkvölker), hrsg. Jean Deny et al., Wiesbaden 1959
* ''Philologiae Turcicae Fundamenta'' Band II (Literaturen der Türkvölker), hrsg. Louis Bazin et al., Wiesbaden 1964
* ''Philologiae Turcicae Fundamenta'' Band III (Geschichte der Türkvölker): Hans Robert Roemer, Wolfgang-Ekkehard Scharlipp ''History of the Turkic Peoples in the Pre-Islamic Period'', Berlin 2000, ISBN 3-87997283-4

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|People of Turkey}}
*[http://www.britannica.com/eb/article-9073847 Turski narodi]
*[http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90010 Jezička geneologoja: Altajski, Turski]
*[http://www.wec-international.org/centralasia/turkicpeoples.htm Turski narodi centralne Azije]

{{Turske države i regioni}}
[[Kategorija:Turkijski narodi|T]]
[[Kategorija:Turci|T]]

[[an:Pueblos turquicos]]
[[ar:ترك]]
[[arz:ترك]]
[[az:Türk xalqları]]
[[ba:Төрки телле халыҡтар]]
[[bg:Тюркски народи]]
[[bn:তুর্কীয় জাতিসমূহ]]
[[bs:Turski narodi]]
[[ca:Pobles turquesos]]
[[cs:Turkické národy]]
[[cv:Тĕрĕксем]]
[[de:Turkvölker]]
[[el:Τουρκικά φύλα]]
[[en:Turkic peoples]]
[[eo:Tjurkaj popoloj]]
[[es:Pueblos túrquicos]]
[[fa:مردمان ترک‌تبار]]
[[fi:Turkkilaiset kansat]]
[[fr:Peuples turcs]]
[[fy:Turkske folken]]
[[he:עמים טורקיים]]
[[hi:तुर्क लोग]]
[[hr:Turkijski narodi]]
[[hu:Török népek]]
[[id:Bangsa Turkik]]
[[it:Turchi]]
[[ja:テュルク系民族]]
[[jv:Bangsa Turkik]]
[[ka:თურქულენოვანი ხალხები]]
[[kk:Түркілер]]
[[ko:튀르크족]]
[[krc:Тюркле]]
[[lt:Tiurkai]]
[[lv:Tjurki]]
[[mk:Турски народи]]
[[ml:തുർക്കി ജനത]]
[[mn:Түрэг]]
[[nl:Turkse volkeren]]
[[no:Tyrkere]]
[[pl:Ludy tureckie]]
[[pt:Povos turcos]]
[[ro:Popor turcic]]
[[ru:Тюрки]]
[[sah:Түүр омуктар]]
[[sk:Turkické národy]]
[[sr:Турски народи]]
[[sv:Turkfolk]]
[[th:กลุ่มชนเตอร์กิก]]
[[tr:Türk halkları]]
[[tt:Törki xalıqlar]]
[[ug:تۈرك]]
[[uk:Тюрки]]
[[ur:ترک]]
[[uz:Turkiy xalqlar]]
[[vi:Các dân tộc Turk]]
[[zh:突厥人]]