Revision 41091139 of "Драгутин Дероко" on shwiki

'''Драгутин Дероко''' ([[Београд]], 7. април [[1877]] − Београд, [[1. новембар]] [[1947]]) један од најзначајнијих [[картографија|картографа]]{{sfn|Милојевић|1947|p=149}} и гимназијски професор.{{sfn|Мартинов|2007|p=168}}

== Биографија ==
Рођен је у Београду, 7. априла 1877. године, од мајке Катарине, рођене Вуковић из [[Беч]]а и оца [[Јован Дероко|Јована]] (1820−1887),  родом из [[Дубровник|Дубровника]], који је био картограф и професор цртања на [[Београдски Лицеј|Београдском Лицеју]]. Имао је браћу [[Марко Дероко|Марка]] (1846−1892) који је постао ветеринар, [[Јевгеније Дероко|Јевгенија]] (Евжена) (1860−1977) инжењер и стручњак за железницу, [[Валадислав Дероко|Валадислава]] (1871−1944), који је постао капетан и заменик директора Државних железница, [[Никола Дероко|Николу]] (1874−1944), који је постао генерал и сестру Матилду, а био је стриц архитекте [[Александар Дероко|Александра Дерока]].{{sfn|Мартинов|2007|p=168}}

Основну и средњу школу је завршио у Београду и дипломирао је на Историјско-географском одсеку [[Велика школа у Београду|Велике школе у Београду]].{{sfn|Мартинов|2007|p=168}}

Обишао је веће центре у [[Аустрија|Аустрији]], [[Немачка|Немачкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]],{{sfn|Милојевић|1947|p=149}} ради усавршавања у картографији и графичкој репродукцији.{{sfn|Вујевић|1924|p=496}} Професионалну карејеру је започео 1905. као професор суплент земљописа, историје и математике на [[Београдска реалка|Београдској реалки]] и тај посао је радио до пензионисања 1921.{{sfn|Мартинов|2007|p=168}}

Међу његове најважније картографске радове спадају карте у Атласу великих македонских језера, које је објавио [[Јован Цвијић]], са којим је сарађивао, генерална карта [[Стара Србија|Стере Србије]] и [[Македонија|Македоније]] (1904−1913).{{sfn|Милојевић|1947|p=149}}

Израдио је карту [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у размери 1:1.000.000 (1911), по тада најновијој швајцарској картогарфској методи, са косим осветљењем под углом од 45° и различитим бојама за различите нагибе, која је посебно добра за представљање брдовитих и планинских предела, са уцртаним саобраћајним путевима и називима свих области.{{sfn|Босанска вила|1911|p=341}}

Израдио је преко 70 политичко−географских карата које је израдио за [[Париска мировна конференција 1919.|Конференцију мира у Паризу]] (1919−1920), више привредно−географских и саобраћајно−географских карти Југославије, које су објављене након Првог светског рата.{{sfn|Милојевић|1947|p=149}}

Бавио се израдом рељефа, међу које су најважнији [[Рила]] (1900), Солунско војиште, македонска језера и [[Национални парк Пирин|Пирин]].{{sfn|Милојевић|1947|p=149}}

Писао је стручне и научне радове из области картографије. Бавио се и питањима о представљању терена, израдом рељефа и транскрипцијом географских имена. Оставио је обимну грађу у рукопису на четрдесет језика.{{sfn|Милојевић|1947|p=149}} У часопису „Преглед географске литературе о Балканском полуострву“ давао је своје оцене или вредновање објављених карата.{{sfn|Вемић|2009|p=173}} 

У лето 1937. године Туристичко друштво Фрушка гора организовало је експедицију сплавом ради проучавања и описивања [[Дрина|Дрине]]. Као резултат тог путовања, у [[Нови Сад|Новом Саду]] 1939. године је објавио географско-туристичка монографија „Дрина“.{{sfn|Лазић|2017|p=48}}

Активно је учествовао у раду [[Српско географско друштво|Српског географског друштва]], а једно време био његов потпредседник.{{sfn|Милојевић|1947|p=149}} Идејни је аутор Медаље Јована Цвијића, која је установљена на 25. годишњицу друштва (1935), док је он био потпреседник. На лицу медаље налази се плитки бирељеф Јована Цвијића из његових зрелих година, а на наличју глобус и око њега штампаним словима на француском језику исписано име географског друштво. 

Био је секретар Академског певачког друштва, члан Одбора и секретар Клуба фотографских аматера, од 1901. године.{{sfn|Мартинов|2007|p=168}}

Сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].{{sfn|Мартинов|2007|p=168}}

== Породица ==
Са супругом Даном је имао ћерку Леу (удату Михел).{{sfn|Мартинов|2007|p=168}}

== Дела ==
* ''„Велика језера Балканског полуострво, језера Македоније, Старе Србије и Епира“'', са Јованом Цвијићем, Београд (1902)
* ''„Генерална карта Старе Србије и Македоније“'', са Јованом Цвијићем, Берлин (1904)
* ''„Карта Краљевине Србије“'', Београд (1911)
* ''„Атлас Краљевине Србије и српских земаља: за IV разред основних школа“'', Београд (1911){{sfn|Дероко|1911}}
* ''„Најпотребнији разговори и речник за Србе на француском језику са тачним изговором француских речи“'', Рим (!916)
* ''„Најпотребнији разговори и речник за Србе на италијанском језику“'', Рим (!916)
* ''„Историјска карта Барање“'', Париз (1919)
* ''„Рударска карта југословенских земаља“'', Париз (1919)
* ''„Железничка и бродарска карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“'', Београд (1922)
* ''„Вођ (упитник) за лековита купатила, климатска места, минералне воде купалишта и лечилишта (санаторијуме) у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца“'', Београда (1925)
* ''„Карта лековитих вода, купалишта и климатских места у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца“'', Београд (1929)
* ''„Железничка и бродарска мрежа Краљевине С.Х.С.“'', Београд (1926) 
* ''„Мала ориентациона аутомобилска карта Краљевине Југославије“'', Београд (1927)
* ''„Карта Краљевине Југославије, подела на бановине“'', Београд (!929)
* ''„Железничка мрежа у Европи“'', Београд (193?)
* ''„Аерофотографија и стереофотограметрија“'', Београд (1933)
* ''„Дрина географско-туристичка монографија“'', Нови Сад (1939)
* ''„Дрина и Подриње“'', Београд (1939)

== Извори ==
{{извори|2}}

== Литература ==
* {{cite journal|ref=harv |last1=Милојевић |first1=Боривоје Ж. |title=Географска хроника |journal=Гласник |year=1947 |volume=27-30 |url=https://books.google.es/books?id=cdsbHG0e2LwC&pg=PA149&lpg=PA149&dq=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D0%88.+%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE&source=bl&ots=nb_3q0-Dag&sig=4Ygyr9ZjsfqVjXYkqvP_ba69Bxs&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiPkoSE7O_dAhWizIUKHfgNCJMQ6AEwDnoECAIQAQ#v=onepage&q=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%20%D0%88.%20%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE&f=false |accessdate=5. 10. 2018 |publisher=Српско географско друштво |location=Београд}}
* {{Cite book |ref = harv | last =Мартинов| first = Добрила|editor-last=Попов|editor-first=Чедомир | title = Српски биографски речник, књига 3, Д-З | year = 2007| publisher = Матица српска | location = Нови Сад | isbn=978-86-7946-001-1}}
* {{cite journal|ref ={{harvid|Босанска вила|1911}} |editor1-last=Кашиковић |editor1-first=Никола |editor2-last=Кочић |editor2-first=Петар |title=Оцјене и прикази |journal=Босанска вила |date=30. 11. 1911 |volume=21-22 |url=http://www.digitalna.nubrs.rs.ba/greenstone/cgi-bin/library.cgi?e=d-01000-00---off-0period--00-1----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-sc-50---20-home---00-3-1-00-0-0-11-1-0utfZz-8-00-0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&d=HASH0119416f557b79a43679a257.16&cl=CL1.1.26&p=full |accessdate=5. 10. 2018 |location=Сарајево}}
* {{Cite book |ref = harv | last = Дероко| first = Александар| title = Атлас Краљевине Србије и српских земаља| year = 1911|  url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1358&m=2#page/1/mode/2up|publisher = Државна штампарија Краљевине Србије | location = Београд}}
* {{cite journal|ref=harv|last1=Вемић|first1=Мирчета|title=Објективне и намерне грешке на савременим картама Србије|journal=Гласник|year=2009|volume=59|edition=1|url=https://www.gi.sanu.ac.rs/rs/izdanja/zbornik/pdf/059_1/gijc_zr_59_008_m_vemic_srp.pdf|accessdate=5. 10. 2018|publisher=Географски институт „Јован Цвијић“, САНУ|location=Београд}}{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{cite book|ref=harv |last1=Лазић |first1=Снежана |editor1-last=Гачић |editor1-first=Драган |title=Развој туризма у Београду између два светска рата кроз документа Историјског архива Београда |date=2017 |publisher=Историјски архив Београда |location=Београд |isbn=978-86-80481-41-8 |url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/RAZVOJ_TURIZMA_IAB.pdf |accessdate=5. 10. 2018}}
* {{cite book|ref=harv |last=Вујевић |first=Павле |editor-last=Станојевић|editor-first=Павле |title=Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка|year=1924|publisher=Библиографски завод д.д.|location=Загреб}}