Difference between revisions 11437089 and 11525529 on srwiki

{{ФИН2015}}

'''''Аутостоперски водич кроз галаксију''''' су серије научне фантастике које укључују комедију, написане од стране [[Даглас Адамс|Адама Дагласа]]. Оригинална [[радио-комедија]] емитована је по први пут на [[BBC Радију 4]] 1978. године, да би касније била адаптирана у друге формате, и током неколико година постепено је постала међународни мулти медијски феномен. Адаптације су укључиле [[сценске представе,]] [["трилогију" од пет књига]], објављених између 1979. и 1992. године, [[шести роман]] написан од стране [[Овен Колфер|Овена Колфера]] у 2009. години, [[1981 ТВ серије]], 1984 компјутерске игре, три серије сачињене од [[адаптације три дела комичног стрипа]] од прва три романа које је објавио [[DC Comics]] између 1993. и 1996 године. Такође је било две серије ''пешкира'', продуцираних од стране Бир Дејвиса, за које се сматра да су написане од стране фанова да би биле "званичне верзије" ''Аутостоперског водича кроз галаксију ''тако што укључују текст из првог романа. [[Холивудска филмска верзија]], произведена и снимљена у Великој Британији, објављена је у априлу 2005. године, а [[радио адаптације трећег, четвртог и петог романа]] емитоване су од 2004. до 2005. године. Адамс је урадио многе од тих адаптација, укључујући и романе, ТВ серије, компјутерске игра, и најраније нацрте сценарија за холивудски филм и неке од сценских наступа који су представили нови материјал написан од стране Адамса.

Наслов садржи име од [[фиктивно|фиктивног]]г, ексцентричног, електронског [[туристички водч|туристичког водича]],'' <nowiki>''Аутостоперски водич кроз галаксију'</nowiki>''<nowiki/>', што је на видљивим истакнутим местима у серијама

''Аутостоперски водич кроз галаксију'' се често скраћено пише HG2G или HHGTTG,(engl.), који се користи на сајтовима фанова и H2G2, скраћеницу коју је први пут употребио Нил Гејман као наслов поглавља у делу ''<nowiki>''</nowiki>Без панике ([[Don't panic,|Don't panic]]'',engl.) и касније у [[онлајн водич|онлајн водичу]]у. Серијал се такође често назива ''Аутостоперски водич, Аутостоперски,'' или једноставно ''Водич''. Овај наслов се може односити на било који од разних инкарнација приче од којих су књиге најшире распрострањене, пошто су преведене на више од 30 језика до 2005. године.

== Заплет ==
Различите верзије прате исту основну радњу, али су у многим местима међусобно контрадикторне, јер је Адамс преписао причу значајну за сваку нову адаптацију. Кроз све верзије, серија прати авантуре [[Артур Дент|Артур Дента]]а, несрећног [[Енглези|енглеза]], иако прича такође прати авантуре других главних ликова: [[Форд Перфект|Форд Префекта]] (човек који је именовао себе по Форд Префект аутомобилу да би се уклопио са оним што се претпостављало да је доминантан облик живота) [[ванземаљца]] са мале планете негде у близини [[Бетелгез|Бетелгеза]]а и истраживача истоименог водича, [[Зафод Библброкс|Зафод Библброкса]]а, Фордовог полу-рођака и галактичког председника, депресиваног [[робота-Марвин Параноичан Андроид]] и [[Трилијан]], раније позната као Трајша МсМилан, жена коју је Артур упознао на забави у Ислингтону и једине људе који су преживели Земљино уништење.

== Позадина ==
(contracted; show full)

Адамсов фикционални ''Водич'' је електронски водич за галаксију [[Млечни пут|Млечни Пут]], изворно објављен од стране [[Мегадодо публикација|Мегадодо Публикације,]] једне од највећих издавачких кућа од [[Ursа Minor Beta]]. Нарације разних верзија приче су често испрекидане са одломцима из ''Водича.'' Глас ''Водича'' ([[Питер Џонс
|Питер Џонсов]]ов, у прве две радио-серије и ТВ верзије, касније [[Вилијам Франклинов]] у трећем, четвртом и петом радио серијалу, и [[Стивен Фрајев]] у верзији филма), такође даје општу нарацију.

== Оригиналне радио серије ==
(contracted; show full)

Серија је такође позната по својој употреби звука, јер је била прва комична серија која се производила у стерео техници. Адамс је рекао да жели да производња овог програма буде као и модерни рок албум. Већи део програмског буџета је потрошен на звучне ефекте, који су у великој мери рад [[Педи Кингсланд|Педија Кингсланда]] (за пилот епизоду и комплетну другу серију) на [[BBC Radiophonic Workshop]],[[Дик Милс
|Дик Милса]]а и Хари Паркера (за преостале епизоде (2-6) првих серија). Чињеница да су они били на челу модерное радио производње у 1978. и 1980. године огледа се у томе да су три нове серије ''Аутостоперског водича'' постале неке од првих радио емисија које су се мешале у четири канала [[Dolby Surround]]-а. Ова мешавина је такође представљена на DVD издања трећег радио серијала.

(contracted; show full)

Заплети телевизијске и радио серије су више или мање исти као и прва два романа, мада неки од догађаја се појављују на другачији начин и многи детаљи се мењају. Много делова (пети и шести) радио серијала су написано од странео [[Џон Лојд
|Џон Лојда]]а, али његов материјал није успео у другим верзијама приче и ни овде није укључен. Многи сматрају да верзије књиге треба да буду дефинитиване, јер су оне приступачне и широко распрострањене верзије приче. Међутим, оне нису коначна верзија коју је Адамс продуцирао.

(contracted; show full)

=== ''Аутостоперски водич кроз Галаксију'' ===
У ''Аутостоперском водичу кроз галаксију'' (објављен 1979.), ликови посећују легендарну планету Магратеу, дом за сада пропалу планету-грађевинске индустрије и упознају [[Слартибартфаст
|Слартибартфаста]]а, планетарног дизајнера обале који је одговоран за [[Фјорд|фјордове]] Норвешке. Кроз архивске снимке, он се проналази у причи о раси хипер-интелигентних пан-димензионалних бића који су градили компјутер под називом [[Дубока Мисао]],који даје [[одговор на ултимативно питање живота,универзума и свега осталог]]. Када је одговор открио одговор 42, компијутер Дубока Мисао је објаснио да је одговор био неразумљив јер бића нису знала шта су тражила. Он је наставио да предвиђује да ће други рачунар, моћнији од самог себе, дизајниран од стране њега да да питање за одговоре. (Касније, упућивајући на то, Адамс би створио [[Слагалица 42|Слагалицу 42 ( 42 Puzzle,engl),]]<nowiki/>односно слагалице којима би се могло приступити на више начина, и које све доносе одговор 42.)

Рачунар, често у заблуди за планету (због своје величине и употребе [[Биологија|биолошких]] компоненти), био је Земља, и био је уништен од стране [[Вогонс|Вогонса]]а(фиктивна ванземаљска раса са планете Вогсфер) да би направиоли пут за хипер велику експресну линију, пет минута пре завршетка свог 10-то милионског годишњег програма. Два члана расе хипер-интелигентних пан-димензионалних бића, који су наручили Земљу на првом месту,прерушили су се као Трилијанови [[мишеви]], и желели су да анализирају Артуров мозак да би им помогао у рекунструкцији питања, пошто је он био део Земљине матрице,тренутак пре него што је уништена, па је вероватно да ће имати део питања у свом мо(contracted; show full)

Прича почиње како се смртни зраци сносе доле на Земљу, а ликови се пробуде из виртуелне стварности. Зафод их покупи непосредно пре но што су они убијени, али не успева да побегне од смртних зрака. Њих је тада спасио Боверик Вовбагер, коме су обећали помоћ у убиству. Зафод путује у [[Асгард]] да нађе [[Тор
|Тор]]ову]] помоћ. У међувремену, Вогонси иду да униште колонију људи који су такође побегли од Земљиног уништења, на планети Нано. Артур, Вовбагер, Трилијан и Случајност крећу на Нано покушавају да зауставе Вогонсе, и на путу, Вовбагер и Трилијан се заљубљују, што Вовбагеру прави питање да ли жели или не жели да буде убијен. Зафод долази са Тором, који тада потписује да је Бог планете. Са случајном помоћу, Тор готово убија Вовбагера. Вовбагер, који је одмах изгубио бесмртност,жени Трилијан.

Тор онда зауставља први напад Вогона, и очигледно умире. У међувремену, Стална Покошеност, син Простетник Џелца, убеђује оца да људи на планети нису доморовци Земље, али су, у ствари, грађани Наноа, што значи да би било незаконито да их убију. Као се књига ближи крају, Артур је на путу да провери могући универзитет за Случајност, када је током хиперуниверзијског скока,када се бацио преко алтернативних универзума,имао кратак сусрет са Фенчрч, а завршава се тачно где је желео да буде. А онда се Вогонс појавио поново.

Књига је објављена од стране [[Пингвин Књига(Penguin Books]],engl.) у Великој Британији и [[Хиперион|Хипериона]]а у САД 12. октобра 2009

== Антологијска издања ==
Два антологијска издања су написана од стане Даглас Адамса да би комбиновао серије романа ''Стопера'' и да би "поставио рекордно право". Приче су дошле у толико различитих формата за које је Адамс навео да сваки пут када би то рекао он би био у контрадикцији са самим собом. Дакле, он је изјавио у увођењу од ''Више од комллетног аутостоперског водича следеће:'' <nowiki>''</nowiki>било шт(contracted; show full)од различитих прича и слика које су створиле новац за нову (у то време) [[Comic Relief]] (''engl''., олакшавање живот људи кроз смех) добротворну акцију у Великој Британији. Прича се такође појављује у некима од антологијских издања трилогије и у ''Лососу сумње''. Постоје две верзије ове приче, од којих је једна мало експлицитнија у свом политичком тумачењу

Роман ''[[Адам Даглас|Адам Дагласов звездан брод Титаник]] ''написан од стране [[Тери Џонс
|Тери Џонса]]а, заснива се на Адамсовој компјутерској игри са истим именом, што се заузврат заснива на идеји из књиге ''Живот,Универзум и све остало. ''Идеја се односи на луксузни путнички брод који болује од "неуспеха спонтаног масовног постојања" на свом првом путовању.

''Бескрајно продужен Вовбагер'' лик из књиге ''Живот, Универзум и све остало'', такође се појављује у краткој причи од стране Адамса под називом "''Приватан живот [[Џингис Кан|Џингис Кана]]а"'', који се појављује у неким ранијим издањима ''Лосос сумње''

=== Објављене радио скрипте ===
Даглас Адамс и Џефри Перкинс су сарађивали на [[Стоперском водичу кроз галаксију: Оригиналним радио скриптама,|''Аутостоперском водичу кроз галаксију: Оригиналним радио скриптама'',]] први пут објављене у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама 1985. године. Издање десете годишњице (од објављивања скрипта књиге)  је штампано 1995. године, а издање двадесет пете годишњице (прве радио емисије серије) је штампано 2003. године.

Серијал који је произведен 2004. године од стране  продукције Изнад наслова и скрипте су објављене у јулу 2005. године са продуцираним белешкама за сваку епизоду. Ова друга радио скрипта књиге има право на ''радио скрипте аутостоперског водича кроз галаксију, Трећестепену, Четворостепену  и Петостепену фазу''. Даглас Адамс добија кредит примарног писца (пошто је написао оригиналне романе), а ту је и предговор од стране [[Симон Џонс|Симон Џонса]]а, упознавања од стране произвођача и директора, као и другим уводним напоменама од осталих чланова екипе.

== ТВ серијали ==
Популарност првог радио серијала довела је до шесте епизоде телевизијских серија, режираних и продуцираних од стране [[Алан Џ.В. Бел|Алана Џ.В. Бела]], која се први пут емитовала на [[BBC 2]] у јануару и фебруару 1981. године. Запослен је велики број глумаца из серије и радија . Епизода је заснована углавном на радио верзијама Fits the First through Sixth(''engl.''(contracted; show full)

Главне улоге су биле исте као и на [[оригинална радио серија|оригиналној радио серији,]] осим што је Дејвид Диксон глумио као Форд Префекта уместо МсГиверн и што је [[Сандра Дикинсон]] глумила као Трилијан уместо Сандре Шеридан.

=== Друга ТВ појављивања ===
Сегменти од неколико књига су адаптирани у оквиру истраживања BBC-евог прегледа ''[[Велико Читање]]''(The Big Read, ''engl.'') и програма који је емитован крајем 2003. У филму, у режији [[Дип Сегал
|Дип Сегала]]а, глумили су [[Сањив Баскар]] као Артур Дент, уз [[Спенсер Брауна]] као Форд Префекта, [[Нигел Планер|Нигел Пленера]] као глас Марвина, [[Стивен Хокинг]]а као глас дубоких мисли, [[Патрик Мур|Патрик Мура]]а као глас Водича, Роџер Лојд-Пека као Слартибартфаст и [[Адам Бакстон|Адам Бакстона]]а и Џо Корниша као Лунквол и Поуч.

== Радио серијали (3—5) ==
Дана 21. јуна 2004. године, BBC је најавио у саопштењу да ће нова серија ''Аутостопера,'' заснована на трећем роману, бити емитована у оквиру свог јесењег распореда, у продукцији Изнад Наслова([[Above the Title Productions]],''engl''.). Епизоде су снимљене крајем 2003. године, али пренос је одложен док довогор са [[Компанија Волт Дизни|компанијом Волт Дисни]] не буде постигнут, да Дизни почне са пред продук(contracted; show full)* [[Марк Винг-Дејви]] као [[Зафод Библброкс]]

* [[Стивен Мур]] као [[Марвин-параноичан андроид]]

* [[Ричард Вернон]] као [[Слартибартфаст]]

* [[Сандра Дикинсон]] као [[Триша МцМилан]]
* 
[[Џејн Хорокс]] као [[Френчрч]]
* [[Рула Ленска]] као [[Глас птица]]
* [[Саманта Бирт]] као [[Случајност]]
* [[Вилијам Френклин]] као [[Књига]]

== Филм ==
После неколико година заостајања и поновних покушаја,и четвртину века након што је књига издата,коначно је снимљена и филмска адаптација ''Аутостоперског водича кроз Галаксију''. Пре-продукција је почела 2003-е, снимање је почело 19. априла 2004. а пост продукција раног септембра 2005. године.

(contracted; show full)

Друга представа је извођена широм Велса између 15. јануара и 23. фебруара 1980. године. Компанија је изводила адаптације целих епизода радио драме, понекад чак и по две епизоде за вече, а понекад и свих шест епизода првог серијала на трочасовној представи. Ова адаптација је извођена и у Оксфордском позоришту у децембру 1981. године, у Плејмутовом краљевском позоришту јуна 1982. и у [[Белгрејд театар|Београдском позоришту]] у [[Ковентри
|Ковентрију]]ју (Енглеска) јула 1983. године.

Трећа и најмање успешна сценска представа је одржана у [[Дугино позриште|Дугином позоришту]] у Лондону јула 1980. То је друга продукција Кена Кампбела. Дугино позориште је прилагођено за одржавање рок опера 1970-их, и то је утицало заједно са музиком да неки критичари назову ову представу мјузиклом. Ово је прва адаптација за коју је Адамс написао комад Порција дана. Шоу је трајао преко три сата и због тога је критикован, као и због музике, звучних ефеката и глуме. Упркос поку(contracted; show full)се и тренутна адреса укључује у снимање. Ово је кориговано због каснијег притиска од двоструког грамофонског издања од стране <nowiki>''</nowiki>cut[ting] до тог дела мастер траке и  поновног окуљања у погрешном реду". Друго ЦД издање ("Други део")такође се продало укупно за 60.000 јединица у Великој Британији. Дистрибуцијске понуде за САД и Канаду са Hannibal Records-ом и Simon and Schuster-ом су касније су уговорене од стрне Даглас Адамса и његовог агента, [[Ед Виктор
|Ед Виктора]]а након стицања пуног права на снимање из Original Records-а, који је банкротирао.

== Адаптације аудио књиге ==
Било је три снимка романа аудио књига. Први је био по скраћеном издању, снимљеног средином 1980-их од стране Стивен Мура, најпознатијег по улози гласа Марвина-параноичог андроида у радио серијалу, грамофонске адаптације и у ТВ серији. Године 1990., Адамс је сам снимио издање за Dove Аудио књиге, касније поново објављено од стране New Millennium Audio у Сједињеним Америчким Државама и доступно од с(contracted; show full)илацијама књиге. Нека издања користи различит правопис на [[корице|корицама]] и насловним странама. h2g2-ов English Usage in Approved Entriesу је одобрио да предност у спелингу Аутостопера има Адам. Последња су два референтна радова записала недоследности у насловима. Оба, међутим, понављају изјаву од стране Адамса коју је донео у 2000. да "свако треба да пише на исти начин [Једном речју, без цртице] од тада."{{reflist|colwidth = 30em}}

[[Категорија:Радио драме]]
[[Категорија:Научна фантастика]]