Difference between revisions 11492442 and 11503235 on srwiki

{{ФИН2015}}


За време 1950-их и 1960-их, компјутерски оператвини софтвери и компајлери су представљани као део хардвера без додатних накнада. Сада, изворни код, облик софтвера који је видљив човеку , је најчешће произвођен са софтвером који има способност поправљања багова као и додавања нових функционалности. Универзитети су били први који су прихватили компјутерску технологију. Многе модивификације развијене на универзитетима су отворено дељене у складу са академским принципима везаних за размену знања, (contracted; show full)

Од 1996. године Линукс је укључивао власничке лиценциране компоненте, тако да више није био у потпуности [[слободни софтвер]].<ref>[http://www.fsfla.org/svnwiki/anuncio/2010-03-Linux-2.6.33-libre.en Take your freedom back, with Linux-2.6.33-libre] FSFLA, 2010.</ref> Дакле, [[фондација за слободне софтвере Латинс
ке Америке]] је објавила измењену верзију Линукс-језгра под називом [[Линукс-Либре]], из које су уклоњене све власничке и небесплатне компоненте.<span class="cx-segment"></span>

(contracted; show full)
* [http://www.freebsd.org/doc/en_US.ISO8859-1/books/handbook/history.html A Brief History of FreeBSD], by Jordan Hubbard
* [http://www.unesco.org/webworld/portal_freesoft/open_history.shtml UNESCO Free Software Portal]
* [http://infinite-hands.draketo.de/ Infinite Hands], a free licensed folk song about the history of free software.
[[Категорија:Софтвер]]
[[Категорија:Слободни софтвер]]
[[Категорија:Пројекти слободног софтвера]]