Difference between revisions 11637201 and 11637803 on srwiki

[[Датотека:Planet_Stories_March_1951_cover.jpg|right|thumb|Март 1951. издање Планете прича, [[Алена Андерсона]]<br />
]]
'''''Планета прича''''' била је амерички, [[пулпни, научно фантастични часопис]], објављен од стране [[Fiction House]] између 1939. и 1955. Садржи интерпланетарне авантуре у свемиру и на другим планетама. Првобитно се фокусира на младу читалачку публику. Малколм Рејс је био главни уредник за свеа своја 71 издања. ''Планета прича'' је покренута у исто време када ''Планета стрипова''. То је био успех који је вероватно помогао да се финансирају рана издања'' Планете прича''. Планета није довољно платила да редовно привуче водеће писаце научне фантастике, али је успела да на време добије рад од познатих писаца, укључујући и [[Ајзак Асимов|Ајзака Асимова]] и [[Клифорда Симака]]. 1952. Планета је објавила прву продају [[Филип К. Дик|Филипа К. Дикса]] који је отишао на штампање са још четири његове приче у наредне три године.

Двојица писаца, највише идентификованих са ''Планетом прича'', су били [[Ли Бракет]] и [[Реј Бредбери]], од којих су узете многе од прича о романтизованим верзијама Марса. Ред Бредберијев рад за'' Планету'' укључује рану причу из свог'' [[Мартин Чронкес|Мартин Чронклес]] ''низа. Бракетов најпознатији рад за часопис био је низ авантура које истачињу Ерика Џон Старка. Рад је почео у лето 1949. године. Бракет и Бредбери су сарађивали на једној причи, ''"Лорелај црвене измаглице"'', која се појавила 1946. године; то је генерално добро примљена прича, иако је једна повеља у магазину критиковала да прича говори о сексу. Али иако благе по савременим стандардима, била је превише експлицитна. Уметнички је нагласио атрактивне жене, оскудно одевене девојаке у невољи или ванземаљске принцезе на готово свакој корици.

== Историја публикације ==
[[Датотека:Planet_stories_1944spr.jpg|left|thumb|284x284px|''Планета Прича ''објављена од стране [[Graham Ingels]]-ове корице за научно фантастични пулпни часопис у 1944]]
Иако је научна фантастика (СФ) први пут објављена пре 1920-их, није почела да се спаја у маркетиншки жанр до појаве [[Невероватних Прича|''Невероватних Прича '']](пулп часопис објављен од стране [[Хуга Горнсбека]]) 1926. године. Fiction House, велики маркетиншки издавач, налетео је на потешкоће током [[Велика криза|Велике кризе]], али након поновно покретања 1934. године остварили су успех са детективским и романтичним пулп издањима. Fiction House-ова прво издање са сф интересом биле су ''[[Приче из џунгле]]'', које су покренуте почетком 1939. године. То није био примарни, научно фантастични часопис, али је често представљао сф приче, као што је била прича ''Преживели са Атлантиса''. На крају 1939. године Fiction House је одлучио да дода часопису сф изања. Дат му је назив ''Планета прича'', објављена од стране Love Romances, помоћне фирме која је створена да објави Fiction House-ова издања. Први број је изашао зиме 1939. Два стрипа покренути су у исто време:'' Џунгла стипови'' и ''Планете стрипови''; обоје су објављивани једном месечно, док је ''Планета прича'' објављивана квартално и врло је вероватно да је успех стрипа био на самом почетку уз пулп приче.

Малколм Реис уређивао је ''Планету прича ''од самог почетка и задржао је уређивачки надзор и контролу током целог периода трајања часописа, иако није увек био именован уредник на списку уредника; Када су и други уредници били укључени, његово одређење је било "главни уредник". Први од ових под-уредника био је Вилбур С Пикок, који је преузео издање ''Јесен 1942.'' и остао на њему до издања ''Јесен 1945''., након чега је замењен Честером Вајтхорном за три издања, а затим Паулом Л. Паине, од издања ''Јесен 1946. ''до издања ''Пролеће 1950.''

Издање ''Лето 1950.'' уредништво прослеђује Џероми Биксбију, који је већ радио на уређивању ''Прича из џунгле''. Убрзо након тога ''Планета Прича ''је променила квартално месечни распоред. Биксби је трајао нешто више од годину дана; Малколм Рејс га је поново присвојио у септембру 1951. године и три издања касније. У марту 1952. године Џек О'Саливен је постао уредник. Савременио истраживање тржишта бележи да су у 1953. години стопе било само један до два цента по једној речи; ово је било знатно иза водећих часописа.'' Планета'' се вратила у квартални распоред са издањем ''Лето 1954.'' године, али је пулп тржиште доживело колапс и издање'' Лето 1955 ''је било последње.

== Садржај и пријем ==
[[Датотека:Planet_stories_Spring_1942_cover.jpg|right|thumb|281x281px|Карактеристичне корице Планете прича, од стране Александра Леиденфроста. Планета је био један од часописа која је створила "Чудовиште бубиног ока", или "БЕМ", као обележје сф уметности.]]
Fiction House је очигледно тако брзо донела одлуку о покретању ''Планете прича'' да је било мало времена за Рејс да добије нове приче, па је радио са [[Јулиус Шварцом]] и другим ауторима како би попунили први број. Резултати нису били изненађујући, али је Рејс био енергичан и у стању да побољша квалитет фикције у наредним издањима. Извинио се читаоцима за штампање слабог материјала. Часопис је искључиво био фокусиран на међуплентарне авантуре, често одржаваних у примитивним друштвима. Имао је за циљ младу читалачку публику. Резултат је био мешавина онога што је постало познато као [[свемирска опера]] и [[планетарних романтичних-мелодрамских стрипова]] акција и авантура на ванземаљским планетама и у међупланетарном простору. ''Планета ''се ослањала на неколико аутора како би обезбедила већину своје фикције у раним годинама. На њему је радио [[Нелсон Бонд]] пружајући осам водећих  прича, где су неке од њих биле романи. Још четрнаест прича писали су [[Реј Кумингс]] и [[Рос Роклејн]]. Ли Бракет је био и редовни сарадник, са седамнаест прича укупно објављених током трајања часописа.

Колумна у облику писма у ''Планети'' била је под називом ''"The Vizigraph"''. Била је веома актуелна, са дугим писмима од једног ангажованог читалаца. Често се штампала словима од стране утврђених писаца и од фанова који су ишли на то да постану професионлни: [[Дамон Кнајтова]] писма су описана од стране СФ историчара [[Мике Ашлеја]] као "легендарног". [[Роберта Силверберг]] је коментарисао у писму у издању Лето 1950. године да је Реј Бредбери " ако нису биле добре, сигурно добијао неке оригиналне идеје". Уредници су уложили доста труда у одржавању пријатељске и живахне колумне. Савремени писац и уредник [[Роберт Лоундес]] подсећа: "Рајс је искрен и урбан; Вилбур је уживао да скида његов капут и да буде један од гомиле".

Упркос фокусом на мелодрамске авантуре у свемиру, фикција у ''Планети прича'' је побољшана у наредних неколико година, углавном због Брикетовог рада и Брадбуријевог. Оба писца су поставила многе од својих прича о романтизованим верзијама [[Марс]]а. Бракетово писање је постало боље током 1940. године због формулисаних пулп авантура зрелијег стила, те је она постала највећи остварени писац планетарних романси. Писала је добро. Прихватила је серију приповести са авантуристом [[Ерик Џон Старком]], која је почела у издању ''Лето 1949''. ''Планета'' са ''"Краљицом марсовских катакомби"''. Њен рад је имао велики утицај на друге писце, посебно на [[Гарднер Ф. Фока]], [[Лин Картера]] и [[Марион Зимер Брадлеја]]. Бракет је касније тврдила да "такозвана свемирска опера по народном предању има посебно уточиште у историји". Такође, тврдећи у подршци ''Планете прича'', научна фантастични критичар [[Џон Клут]] је прокоментарисао да је "садржај био далеко софистициранији од корица".
[[Датотека:Planet_Stories_1946_Summer_Leydenfrost_illustration.jpg|left|thumb|Унутрашње илустрације Александра Лејденфроста за Бредберијев "Пикник од милион година"<br />
]]
Бредбуријев рад за ''Планету'' биле су две приче које су касније инкорпориранe у ''Марсовске хронике,'' укључујући и ''"Пикник од милион година"''. Само се једна прича у низу појавила пре тога. Он је такође сарађивала на причи са Леј Бракетом,'' "Лорелај црвене измаглице",'' заснованом на њеној идеји, која се појавила у лето 1946. Његове приче за ''Планету'' показују своје резерве о напретку технологије, посебно'' "Златне јабуке сунца"'' (новембра 1953) и'' "Звук грома" ''(јануара 1954. године). Брадбуриев рад у ''Планети прича'' је цењен од стране једног историчара, [[Тим Де Фореста]], као "најзначајнији допринос часописа жанру".

Неколико других познатих писаца појавило се у'' Планети прича'', укључујући [[Ајзак Асимов|Aјзака Асимова]], [[Клифорда Симака]], [[Џејмс Блиша]], [[Фредрика Брауна]] и [[Дејмона Кнајта]]. Асимова прича, оригинална под називом ''"Ходочашће"'', појавила се 1942. године. Азимов је није био у стању продаје на другима местима и да их поново преписује за различите уреднике, додајући верски елемент по захтеву Џона Кампбела, и поново уклањајући га када му је Малколм Рајс затражио друге промене. Рајс га је купио, али му је променио име у ''"Црни калуђер пламена".''

Џером Бикбај, који је постао уредник у 1950., био је публицистички писац и био је упознат сф писац, иако је првенствено писао [[западну фикцију]]. У свом кратком мандату је урадио много за побољшање часописа, убеђивање утврђених писаца да штампају бољи материјал и проналажење необичних варијација на интерпланетарним авантуристичким темама као што су [[Поул Андерсонова]] ''"Дуел на Сиртису" , ''у марту 1951. године и [[Теодор Јесетрејев]] ''"Кошмар на планети Икс"'', о ванземаљцима који киднапују жене са земље. Након Бикбајевог одласка у 1952., највећи допринос'' Планете ''жанру било је откриће [[Филип К. Дик|Филипа К. Дика]], чија се прва продаја, ''"Иза лажи Вуба"'', појавила у издању јула 1952. Дик је продао још четири приче'' Планети ''у наредне две године, укључујући и'' "Џејмс П. Кроу"'', у коме човек пати од дискриминације у свету робота.
[[Датотека:Planet_Stories_November_1953_cover.jpg|right|thumb|289x289px|Новембар 1953 Планета приче, од стране Кели Фреас, показују "[[сексуални диморфизам]]" поменут од стране Харија Харисона и такође показује нови насловни лого који је усвојен од пролеће 1947.<br />
]]
Планета Прича јасно је циљана за младе читаоце и истовремено лансирана у 1939.'' Планета стрипа'' можда је представљала инструмент за привлачење младих читаоца научне фантастике. Али Ешли указује на то да је вероватније да је ''Планета прича'' привукла искусне читаоце тог жанра који су "још увек жудели за првим данима сф-а ". Критичар и сф историчар, Томас Кларесон је прокоментарисао да је "''Планета'' чинила гледање уназад ка 1930-им и ранијим годинама" и стварала утисак који је ојачан широком употребом унутрашњих доприноса [[Франк Паула]], који је био уметник насловних страница за ране 
[[Gernsback]] часописе у 1920-им. Паулов препознатљив стил је снажно повезан са раним годинама на <nowiki>''</nowiki>терену<nowiki>''</nowiki>. Уметност насловне странице је такође мелодраматичан, са лепим женама-понекад људских облика, понекад принцезама са других планета. Поднаслов на корицама је био'' "Необичне авантуре у другим световима - Универзум будућег века"'' до краја 1946. године.

Иако се се скоро све приче, које су се појавиле у ''Планети, ''могле описати као свемирске опере, било је неких разноврсности на приступу основним темама. Земља је понекад била угрожена, али чешће је акција била одржана у другим световима, доносећи земљане у локалне сукобе. Ово често укључује лепе принцезе, иако су романтичне приче стереотипне: у једној причи, Карл Селвина'' "Венера има зелене очи"'', које се појавила у јесен 1940. године, принцеза са Венере је одвраћена од своје мржње према људима када ју је херој отео и пољубио. Она га је ударила, али подлегла је његовом шарму. Неки предах од овог описа жене обезбеђен је био од стране Леигт Бракета, која је описала своје властите јунакиње као "обично на покварене страно-топлокрвне, топло наравне, али и интелигентне" (са "безобразним" намерама као комплимент). Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], у ''Планети прича'' читалац би највероватније наишао на женски лик који би могао да се бори, уместо да се само водила оком. Сам секс је дуго био табу у часописима, али неке приче у'' Планети'' приказују сексуалност директније нешто што би конкурентски часописи то приказали. То читаоци нису увек прихватали; један читалац у писму 1949. године уз подршку "jettisoning the taboos" и уз помоћ писца у 1946. успротивио се стрипу'' "Лорелај црвене измаглице"'', рекавши да му је потребно "пола литра Листерина за прање прљавог укуса из уста". Насловна страна је истакла секс уз оно што СФ писац и критичар Хари Харисон подругљиво назива "сексуалним диморфизмом у простору": Тешка, функционална свемирска одела за мушкарце и транспарентна одела преко којих је бикини или купаћи костим видљив за жене.

[[Ханес Бук]] је много допринео на унутрашњим уметничким делима. Насловне странице су често биле нацртане од стране [[Алена Андерсона]], током раних година. Касније, [[Кели Фрис]] је постао чест уметник насловних страна. Један од најбољих уметника који раде на ''Планети'' био је [[Александар Лејденфрост]], чији је рад, према Кларсону "обележио велики део онога што ''Планета Прича'' заступала у 1940-им годинама", иако је његов рад на насловним странама био мање импресиван од његових црно-белих илустрација. Уметник и сф историчар ''Дејвид Харди'' је описао Лејденфростове црно-беле илустрације као "готово Рембрантијеве у својој употреби светлости и сенке".

== Библиографски детаљи ==
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-left: 2em; text-align: center; float: right"
! colspan="3" | Пролеће
! colspan="3" |Лето
! colspan="3" |Јесен
! colspan="2" | Зима
|- 
!Јан
! Феб
!Мер
!Апр
!Мај
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|- 
!1939
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/1</u>
|-
!1940
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/2</u> 
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/3</u> 
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/4</u> 
| bgcolor="#ccffff" |<u>2/1</u>
|-
!1941
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/6</u> 
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/7</u> 
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/8</u> 
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/9</u>
|-
!1942
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/10</u> 
| bgcolor="#ccffff" |<u>1/11</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>1/12</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/1</u>
|-
!1943
| bgcolor="#ccc0d0" |2/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |2/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/4</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/5</u>
|-
!1944
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/6</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/7</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/8</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/9</u>
|-
!1945
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/10</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/11</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>2/12</u> 
| bgcolor="#c2d69a" |<u>3/1</u>
|-
!1946
| bgcolor="#c2d69a" |<u>3/2</u> 
| bgcolor="#c2d69a" |<u>3/3</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>3/4</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>3/5</u>
|-
!1947
| bgcolor="#fac090" |<u>3/6</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>3/7</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>3/8</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>3/9</u>
|-
!1948
| bgcolor="#fac090" |<u>3/10</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>3/11</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>3/12</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>4/1</u>
|-
!1949
| bgcolor="#fac090" |<u>4/2</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>4/3</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>4/4</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>4/5</u>
|-
!1950
| bgcolor="#fac090" |<u>4/6</u> 
| bgcolor="#e6b9b8" |<u>4/7</u> 
| bgcolor="#e6b9b8" |<u>4/8</u> 
| bgcolor="#e6b9b8" |4/9 
|-
!1951
| bgcolor="#e6b9b8" |4/10 
| bgcolor="#e6b9b8" |4/11 
| bgcolor="#e6b9b8" |4/12
| bgcolor="#e6b9b8" |5/1 
| bgcolor="#ccffff" |5/2 
| bgcolor="#ccffff" |5/3 
|-
!1952
| bgcolor="#ccffff" |5/4 
| bgcolor="#ffff99" |5/5 
| bgcolor="#ffff99" |5/6
| bgcolor="#ffff99" |5/7 
| bgcolor="#ffff99" |5/8 
| bgcolor="#ffff99" |5/9 
|-
!1953
| bgcolor="#ffff99" |5/10 
| bgcolor="#ffff99" |5/11 
| bgcolor="#ffff99" |5/12
| bgcolor="#ffff99" |6/1 
| bgcolor="#ffff99" |6/2 
| bgcolor="#ffff99" |6/3 
|-
!1954
| bgcolor="#ffff99" |6/4 
| bgcolor="#ffff99" |6/5 
| bgcolor="#ffff99" |6/6 
| bgcolor="#ffff99" |<u>6/7</u> 
| bgcolor="#ffff99" |<u>6/8</u> 
| bgcolor="#ffff99" |<u>6/9</u>
|-
!1955
| bgcolor="#ffff99" |<u>6/10</u> 
| bgcolor="#ffff99" |<u>6/11</u> 
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; text-align:left" |Издања Планете прича; показани су бројеви издања. Подвучено показује да је стрип даван квартално (нпр "Јесен 1949"), а не месечно. боје идентификују уреднике за свако издање:<br />
&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Mалком Реис &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&#x412;&#x438;&#x43B;&#x431;&#x443;&#x440;&#x20;&#x421;&#x2E;&#x20;&#x41F;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43A; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&#x427;&#x435;&#x441;&#x442;&#x435;&#x440;&#x20;&#x412;&#x430;&#x458;&#x442;&#x43A;&#x43E;&#x43A; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&#x41F;&#x430;&#x443;&#x43B;&#x20;&#x41B;&#x2E;&#x20;&#x41F;&#x435;&#x458;&#x43D;
&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&#x40F;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x20;&#x411;&#x438;&#x43A;&#x441;&#x431;&#x430;&#x458; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Џек О'Суливан
|}
Успех уредништва на Планети је био:
* Малком Реис: Зима 1939 &#x2013; Лето 1942.
* Вилбур С. Пичкок: Јесен 1942 &#x2013; Јесен 1945.
* Честер Вајтхорн: Зима 1945 &#x2013; Лето 1946.
* Паул Л. Пејн: Јесен1946 &#x2013;&#x20;&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x45B;&#x435; 1950.
* Џероми Биксбај: Лето 1950 &#x2013; Јули 1951.
* Малком Реис: Септембар 1951 &#x2013; Јануар 1952.
* Џек О'Суливан: Mарт 1952 &#x2013;&#x20;&#x41B;&#x435;&#x442;&#x43E;1955.
Планета прича је била [[пулп часопис]] за свих својих 71 издања. Било је 128 страница за већину свог постојања, по цијени од 20 центи. Са новембром 1950. године број страница издања су смањена на 112, а цена порасла за 25 центи. Страница једног издања је смањена на 96 у марту 1952. године, а онда се вратила на број 112 до лета 1954. године, када је поново смањена на 96 страница у протеклих пет издања.

Планета је почела да се даје квартално. Кратак је био покушај да се пребаци на двомесечни распоред у 1943.; за март и мај издање се појавило, али је слеће издање било названо Јесен 1943, отварајући други квартални период. Пад 1950-те издања је уследило новембра 1950. године, и то започело двомесечни период који је трајао до маја 1954. године и биоје праћен издањен Лето 1954. Квартални распоред настављен је до краја; необично, зимско издање датирало је из Зиме 1954/55, више него једном годишње. 

Британско издање се појавило између марта 1950. и септембра 1954. године; Издања су била одбројана, али не и нумерисана. Имала су само 64 до 68 страница. Постоје дванаест познатих издања. Тринаесто је гласина. Издавач је био [[Пембертонс]], мада неки извори указују на то да је [[Streamline Publications]] издавач првог броја. Британска издања 7 и 8 такође садрже неодређени материјал прештампаним запањујућом причом. Канадско издање је објавио [[American News Co]]., од јесени 1948. до марта 1951. године (укупно дванаест издања); били су идентични са одговарајућим САД издањима.

=== Сродне публикације ===
У лето 1950. Fiction House је покренула пратећи часопис на Планети. Назван је ''[[Две комплетне научно-адвантуристиче књиге]]''; политика је била да се штампају два романа у једном часопису. Појављивало се три пута годишње и трајало је до пролећа 1954. Године 1953. Fiction House је покренуо часопис'', [[Најбоље у научној фантастици]]'', избором садржаја из задњих садржаја прича које су се појавиле у научној фантастици, у Планети. Издата су само два издања.

Аантологија, ''[[Најбоље од Планете Прича|Најбоље од Планете Прича #1]]'', појавила се 1975. године из Ballantine Books-а , дорађено од стране Леинт Бракета. Садржала је седам прича између 1942. и 1952. Намера је била да буде прва у низу, али су се и друге појавиле.{{Reflist|30em}}

{{Commonscat|Planet Stories}}

[[Категорија:Часописи]]⏎
[[Категорија:Научнофантастични часописи]]