Difference between revisions 11638401 and 11638409 on srwiki

{{РАФФИН2015}}
[[Датотека:Air_wonder_stories_192907.jpg|right|thumb|Прво издање ''Чудесних прича у ваздуху'', Јул 1929. Насловница је нацртана од стране [[Фрак Р. Паула]]]]
'''''Чудесне приче '''''је рани амерички научно-фантастични часопис који је објављен у неколико наслова од 1929. до 1955. године. Основао га је [[Хуго Гернсбек]] 1929. године након што је изгубио контролу над својим првим научно фантастичним часописом, ''[[Невероватне приче]]'', када је његова медијска компанија Experimenter Publishing дошла до банкрота. У року од неколико месеци од стечаја, Гернсбек је издао три нова часописа: ''Чудесне приче у ваздуху'','' Наука чудесних прича'' и'' Научно чудно квартално''.

Два часописа'', Чудесне приче у ваздуху'' и ''Научне чудесне приче'', су спојена у један часопис као ''Чуднесне приче ''у 1930., а часопис ''Квартално ''је преименован у ''Чудесне кварталне приче''. Часописи нису били финансијски успешни, а 1936. године Гернсбеk продаје'' Чудесне приче ''[[Неду Пинесу]], из Beacon Publications-а, где је, преименован у ''Узбудљиво чудесне приче'', наставио са издавањем још скоро 20 година. Последње издање било је од зиме 1955, а наслов се онда спојио са'' Запањујућим причама'', као један од Пинесових научно фантастичних часописа. Часопис'' Запањујуће приче'' трајао је само до краја 1955. године пре него што је коначно подлегао паду у индустрији пулп часописа.

Уредници под Гернсбековим власништвом били су [[Дејвид Ласер]], који је напорно радио на побољшању квалитета фикције, и од средине 1933. године, [[Чарлес Хорниг|Чарлс Хорниг]]. Обојица, и Ласер и Хорниг, објављују добро примљену фикцију, као што је Стенли Вејнбаумова прича'' "Марсовац Одисеје". ''Хорингови напори су посебно били у сенци успеха ''Запањујућих прича'', која је сада постала водећи часопис у новом пољу научне фантастике. Под новим насловом, ''Узбудљиве чудесне приче'', у почетку часопис је био у стању да побољша свој квалитет. За период 1940-их часопис је усмерен на млађе читаоце са малолетнички-уређивачким томом и насловницама која показују лепе жене у неразумно откривеним свемирским оделима. Каснији уредници су почели да побољшавају фикцију, а до краја 1940., према мишљењу историчара научне фантастика [[Мајка Ашлија]], часопис се кратко могао супротстављати часопису ''Запањујући.''

== Историја публикације ==
До краја 19. века, приче су се усмерила на научне проналаске и поставиле се у будућност, што је било у традицији [[Жил Верн|Жила Верна]], редовно су се појављивале у популарним часописима фантастике. Часописи као што ''Мунсеј часопис'' и ''Аргоси'', изашли су у 1889. и 1896. године, односно, имајући неколико научно фантастичних прича. ''Часопис МакКлур ''који је добро плаћао и био усмерен на велику књижевну публику, такође је имао научне приче, већ од првих година 20. века. Научна фантастика (мада се још није тако звала) се појављивала чешће у [[пулп часописима]] него у ''Агнеси''. Први научно фантастични часопис,'' [[Невероватне приче]]'', покренут је 1926. године од стране [[Хуго Гернсбека]], на врхунцу ере пулп часописа. То је помогло да се научна фантастика формира као посебан жанр на тржишту. До краја [[1930е|1930—их]] година почело је "златно доба научне фантастике", које се покренуло напорима Џон В. Кемпбела, уредника часописа'' [[Запањујућа научна фантастика]]''. Часопис'' Чудесне приче'' је покренут у ери пулпа, недуго након [[Невероватних прича|''Невероватних прича'']]<nowiki/>и трајао је током златног доба па све до [[1950]].тих година.

=== Гернсбекова ера ===
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-right: 2em; text-align: center; float: left"
|+''Чудесне приче у ваздуху''
!Јан
!Феб
!Мар
!Апр
!Мај
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|- 
!1929
| bgcolor="#ccffff" |1/1 
| bgcolor="#ccffff" |1/2 
| bgcolor="#ccffff" |1/3 
| bgcolor="#ccffff" |1/4 
| bgcolor="#ccffff" |1/5 
| bgcolor="#ccffff" |1/6
|-
!1930
| bgcolor="#ccffff" |1/7 
| bgcolor="#ccffff" |1/8 
| bgcolor="#ccffff" |1/9 
| bgcolor="#ccffff" |1/10 
| bgcolor="#ccffff" |1/11 
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; line-height: 11pt; text-align: left" |Томови и бројеви издања часописа Чудесне приче у ваздуху, током уредништва Дејвида Лесера
|}
Гернсбеков нови часопис, ''Невероватне приче'', био је успешан, али је Гернсбек изгубио контролу над издавањем, када је банкротирао у фебруару 1929. Од априла је формирао нову компанију, Gernsback Publications Incorporated и створио је два зависна предузећа: Techni-Craft Publishing Corporation и Stellar Publishing Corporation. Гернсбек је послао писма рекламирајући своје планове за нове часописе. Поштаринска листа коју је користио готово сигурно је била састављена од претплатничке листе ''Невероватних прича''. Ово је било незаконито, како су спискови били у власништву Ирвин Траста , примаоца стечаја. Гернсбек је то негирао користећи листе под заклетвом, али историчари су се углавном сложили да мора то да учини. Уз помоћ писма је такође затражио потенцијалне претплатнике да би се одлучио о имену новог часописа. Они су гласали за име ''"Научне чудесне приче"'', које је постало име једног од Гернсбекових нових часописа.
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-left: 2em; text-align: center; float: right; margin-bottom: 10px;"
|+ ''Научне чудесне приче''
!Jan 
! Feb 
!Mar 
!Apr 
!May 
!Jun 
!Jul 
!Aug 
!Sep 
!Oct 
!Nov 
!Dec
|- 
!1929
| bgcolor="#ccffff" |1/1 
| bgcolor="#ccffff" |1/2 
| bgcolor="#ccffff" |1/3 
| bgcolor="#ccffff" |1/4 
| bgcolor="#ccffff" |1/5 
| bgcolor="#ccffff" |1/6 
| bgcolor="#ccffff" |1/7
|-
!1930
| bgcolor="#ccffff" |1/8 
| bgcolor="#ccffff" |1/9 
| bgcolor="#ccffff" |1/10 
| bgcolor="#ccffff" |1/11 
| bgcolor="#ccffff" |1/12 
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; line-height: 11pt; text-align: left" |Томови и бројеви издања под уредништвом Дејвида Лесера.
|}
Гернсбеков опоравак од стечајног суда био је изузетно брз. Почетком јуна је издао три нова часописа, од којих су два објављивали научну фантастику. Јунско издање из 1929 за ''Научне чудесне приче'' појавило се на киосцима 5. маја 1929, а затим и издање од 5. јуна до јула 1929. године. Оба часописа су излазила месечно, са Гернсбеком као главним уредником и [[Дејвид Лесером]] као уредником. Лесер није имао претходно искуство за обраду и знао је мало о научној фантастици, али је недавно купио диплому од [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]]-а која је убедила Гернсбека да га ангажује.

Гернсбек је тврдио да је научна фантастика образовна. Он је у више наврата написао ову тврдњу у ''Невероватним причама'' и настављао је да ради на својим уводницима за нове часописе, наводећи, на пример, да "наставници подстичу читање ове фикције, јер треба да знају да она даје ученику основно знање науке и ваздухопловства. " Он је такође регрутовао панел "национално познатих учитеља који су прошли научне принципе свих прича". СФ историчар фантастика [[Еверет Блејлер]], описује ово као "фалсификовано, чисто и једноставно", тврдећи да нема доказа да су људи на панелу-од којих су неки, као што је [[Ли Де Форест]], били познати научници- имали било какав уреднички утицај. Међутим[[, Доналд Мензел]], астрофизичар на панелу, рекао је да му је Гернсбек послао рукописе и направио промене у причама као резултат Мензеловог коментара.
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-right: 2em; text-align: center; float: left"
!Јан
!Феб
!Мар
!Апр
!Мај
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|- 
!1930
| bgcolor="#ccffff" |2/1 
| bgcolor="#ccffff" |2/2 
| bgcolor="#ccffff" |2/3 
| bgcolor="#ccffff" |2/4 
| bgcolor="#ccffff" |2/5 
| bgcolor="#ccffff" |2/6 
| bgcolor="#ccffff" |2/7
|-
!1931
| bgcolor="#ccffff" |2/8 
| bgcolor="#ccffff" |2/9 
| bgcolor="#ccffff" |2/10 
| bgcolor="#ccffff" |2/11 
| bgcolor="#ccffff" |2/12 
| bgcolor="#ccffff" |3/1 
| bgcolor="#ccffff" |3/2 
| bgcolor="#ccffff" |3/3 
| bgcolor="#ccffff" |3/4 
| bgcolor="#ccffff" |3/5 
| bgcolor="#ccffff" |3/6 
| bgcolor="#ccffff" |3/7
|-
!1932
| bgcolor="#ccffff" |3/8 
| bgcolor="#ccffff" |3/9 
| bgcolor="#ccffff" |3/10 
| bgcolor="#ccffff" |3/11 
| bgcolor="#ccffff" |3/12 
| bgcolor="#ccffff" |4/1 
| bgcolor="#ccffff" |4/2 
| bgcolor="#ccffff" |4/3 
| bgcolor="#ccffff" |4/4 
| bgcolor="#ccffff" |4/5 
| bgcolor="#ccffff" |4/6 
| bgcolor="#ccffff" |4/7
|-
!1933
| bgcolor="#ccffff" |4/8 
| bgcolor="#ccffff" |4/9 
| bgcolor="#ccffff" |4/10 
| bgcolor="#ccffff" |4/11 
| bgcolor="#ccffff" |4/12 
| bgcolor="#ccffff" |5/1 
| bgcolor="#ccffff" colspan="2" |5/2 
| bgcolor="#ccffff" |5/3 
| bgcolor="#ffff99" |5/4 
| bgcolor="#ffff99" |5/5
|-
!1934
| bgcolor="#ffff99" |5/6 
| bgcolor="#ffff99" |5/7 
| bgcolor="#ffff99" |5/8 
| bgcolor="#ffff99" |5/9 
| bgcolor="#ffff99" |5/10 
| bgcolor="#ffff99" |6/1 
| bgcolor="#ffff99" |6/2 
| bgcolor="#ffff99" |6/3 
| bgcolor="#ffff99" |6/4 
| bgcolor="#ffff99" |6/5 
| bgcolor="#ffff99" |6/6 
| bgcolor="#ffff99" |6/7
|-
!1935
| bgcolor="#ffff99" |6/8 
| bgcolor="#ffff99" |6/9 
| bgcolor="#ffff99" |6/10 
| bgcolor="#ffff99" |6/11 
| bgcolor="#ffff99" |6/12 
| bgcolor="#ffff99" |7/1 
| bgcolor="#ffff99" |7/2 
| bgcolor="#ffff99" |7/3 
| bgcolor="#ffff99" |7/4 
| bgcolor="#ffff99" |7/5 
| bgcolor="#ffff99" |7/6 
|-
!1936
| bgcolor="#ffff99" |7/7 
| bgcolor="#ffff99" |7/8 
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; text-align:left" |Издања Чудесних прича из споја са Научним чудесним причама и Чудесним причама из ваздуха које се односе на принову Beacon Publications , указивајући на уреднике: Лесера (Плава, 1930-1933)  и Хорнига (жута, 1933-1936)
|}
Године 1930., Гернсбек је одлучио да споји ''Научне чудесне приче'' и'' Чудесне приче у ваздуху'' у часопис ''Чудесне приче''. Разлог за спајање није познат, мада можда може да се препише тома да му је потребан простор у распореду штампе за свој нови ваздухопловни ''Часопис механике''. Блејлер је предложио да је спајање проузроковало лошију продају и последичне потребе да се смањи. Поред тога, ''Чудесне приче у ваздуху'' су вероватно биле усмерена на превише специјализовану нишу да успе. У уводнику, непосредно пред изменом имена часописа ''Научне чудесне приче'', Гернсбек је прокоментарисао да реч "наука" у наслову "има тенденцију да успорава напредак часописа, јер су многи људи имали утисак да је то више нека врста научног часописа него фикцијског часописа ". Иронично, укључивање "науке" у наслов је био разлог да је писац научне фантастике [[Ајзак Асимов]] почео да чита часопис. Када је видео издање из августа 1929. године добио је дозволу да га прочита од свог оца на основу тога што је издање било јасно образовно. Забринутост због утрживости наслова изгледа да је дошла до изражаја у последња два издања ''Научних чудесних прича'', која су имала реч "наука" штампану у боји коју је било тешко прочитати. На врху насловнице појавиле су се речи "Мистерија-Авантура-Романтика", последње издање које је било изненађујући начин за рекламирање научно фантастичног часописа.

Први број спојеног часописа појавио се у јуну 1930, још увек на распореду за једно-месечно појављивање, са Лесером као уредником. Нумерација томова је настављена од ''Научних чудесних прича'', дакле за ''Чудесне приче ''се понекад сматра да су преписане од'' Научних чудесних прича.'' Гернсбек је такође издао пратећи часопис за ''Научне чудесне приче'', под називом ''Наука Чудесно Квартална'', од којег је први број био објављен у јесен 1929. године са три издања која су издата у складу са овим називом, али након спајања Гернсбек је променио назив пратећег часописа у'' Чудесне приче квартално'' и издао је додатних једанаест издања под тим насловом.
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-left: 2em; text-align: center; float: right"
|+''Научне Чудесне Кварталне и Чудесне кварталне приче''
!Зима
!Пролеће
!Лето
!Јесен
|- 
!1929
| bgcolor="#ccffff" |1/1 
|- 
! style="width:12%;" |1930
| bgcolor="#ccffff" style="width:22%;" |1/2  
| bgcolor="#ccffff" style="width:22%;" |1/3  
| bgcolor="#ccffff" style="width:22%;" |1/4  
| bgcolor="#ccffff" style="width:22%;" |2/1 
|- 
!1931
| bgcolor="#ccffff" |2/2  
| bgcolor="#ccffff" |2/3  
| bgcolor="#ccffff" |2/4  
| bgcolor="#ccffff" |3/1 
|- 
!1932
| bgcolor="#ccffff" |3/2  
| bgcolor="#ccffff" |3/3  
| bgcolor="#ccffff" |3/4  
| bgcolor="#ccffff" |4/1 
|- 
!1933
| bgcolor="#ccffff" |4/2  
|-
| colspan="13" style=" width:100%; font-size: 8pt; text-align:left" |Научне Чудесне Кварталне (прва три издања) и Чудесне кварталне приче (све наредна издања), током који је уредник био Дејвид Лесер.
|}
У јулу 1933, Гернсбек је одбацио Лесера као уредника. Лесер је постао активан у промоцији права радника и трошио је мање времена на својим дужностима на уводнику. Према Лесеру, Гернсбек му је рекао да "ако желите доста да радите са незапосленима, предлажем вам да им се придружите". Врло је вероватно да је смањење трошкова такође њему било преписано, како је био плаћен $ 65 недељно, што је била значајна плата у то време. Убрзо након тога Лесер је био отпуштен, а Гернсбек је прихватио аматерски часопис, ''Љубитељи фантастике, ''од стране читаоца Ч[[арлеса Хоринга]]. Гернсбек је позвао Хорнига у његову канцеларију да га интервјуише за позицију уредника. За Хорнига се испоставило да је само 17 година стар, али Гернсбек га је замолио да преправља рукописе и видео је да су резултати задовољавајући. Хорниг је био ангажован са почетном платом од $ 20 недељно. Исте године, Гернсбек се разрешио од Stellar Publications и створио Continental Publications, као новог издавача за ''Чудесне приче''. Распоред није био најбољи по први пут, недостајањем издања из јула и септембра 1933. Недавни стечај дистрибутерске компаније,Eastern Distributing Corporation, можда је делимично био одговоран за овај поремећај. Први број са Continental на листи уредника и први списак са Хорнигом као уредником, био је из новембара 1933.

Тираж ''Чудесних прича ''био је од око 25.000 у 1934. и сада већ упоредљив са ''Невероватним причама'', часописом који се одбио од врха са око 100.000 примерака. Гернсбек је сматрао да је добро да се издаје преписивани часопис у 1934., као'' Годишње преписиване чунесне приче'', али он се никада није појавио. Те године је експериментисао са другим научно-фантастичним часописима-''Пиратске приче'' и ''Авантуре далеких мора'', али они нису били успешни. ''Чудесне приче ''су такође доживеле неуспех, а у новембру 1935. часопис је почео да излази двапут месечно уместо једном месечно. Гернсбек је имао репутацију за споро плаћање и стога је био непопуларан од 1936. године, а и због неплаћања Лауренс Минингу, као једним од његових најпоузданијих аутора. Од особља је понекад затражио да се одложи плата за неколико дана или недеља. Гернсбек је осећао кривицу која је лежала са дилерима који су враћали назад насловнице часописа, а затим продавали скинуте насловнице по сниженој стопи. Да заобиђе дилера, он је молио своје читаце у издању из марта 1936. и тражећи од њих да се претплате и предложио да се часопис ''Чудесне приче ''дистрибуира искључиво путем претплате. Било је мало одговора и Гернсбек је одлучио да прода часопис. Направио је договор са Недом Пинесом из ''Биком часописа'' и 21. фебруара 1936. године ''Чудесне приче'' су продате.

=== ''Узбудљиве Чудесне Приче'' ===
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-right: 2em; text-align: center; float: left"
! colspan="3" | Пролеће
! colspan="3" |Лето
! colspan="3" |Јесен
! colspan="2" |Зима
|- 
!Јан
!Феб
!Мар
!Апр
!Мај
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|- 
!1936
| bgcolor="#c2d69a" |8/1 
| bgcolor="#c2d69a" |8/2 
| bgcolor="#c2d69a" |8/3
|-
!1937
| bgcolor="#c2d69a" |9/1 
| bgcolor="#c2d69a" |9/2 
| bgcolor="#c2d69a" |9/3 
| bgcolor="#c2d69a" |10/1 
| bgcolor="#c2d69a" |10/2 
| bgcolor="#c2d69a" |10/3
|-
!1938
| bgcolor="#c2d69a" |11/1 
| bgcolor="#c2d69a" |11/2 
| bgcolor="#c2d69a" |11/3 
| bgcolor="#c2d69a" |12/1 
| bgcolor="#c2d69a" |12/2 
| bgcolor="#c2d69a" |12/3
|-
!1939
| bgcolor="#c2d69a" |13/1 
| bgcolor="#c2d69a" |13/2 
| bgcolor="#c2d69a" |13/3 
| bgcolor="#c2d69a" |14/1 
| bgcolor="#c2d69a" |14/2 
| bgcolor="#c2d69a" |14/3
|-
!1940
| bgcolor="#c2d69a" |15/1 
| bgcolor="#c2d69a" |15/2 
| bgcolor="#c2d69a" |15/3 
| bgcolor="#c2d69a" |16/1 
| bgcolor="#c2d69a" |16/2 
| bgcolor="#c2d69a" |16/3 
| bgcolor="#c2d69a" |17/1 
| bgcolor="#c2d69a" |17/2 
| bgcolor="#c2d69a" |17/3 
| bgcolor="#c2d69a" |18/1 
| bgcolor="#c2d69a" |18/2 
| bgcolor="#c2d69a" |18/3
|-
!1941
| bgcolor="#c2d69a" |19/1 
| bgcolor="#c2d69a" |19/2 
| bgcolor="#c2d69a" |19/3 
| bgcolor="#c2d69a" |20/1 
| bgcolor="#c2d69a" |20/2 
| bgcolor="#e6b9b8" |20/3 
| bgcolor="#e6b9b8" |21/1 
| bgcolor="#e6b9b8" |21/2 
|-
!1942
| bgcolor="#e6b9b8" |21/3 
| bgcolor="#e6b9b8" |22/1 
| bgcolor="#e6b9b8" |22/2 
| bgcolor="#e6b9b8" |22/3 
| bgcolor="#e6b9b8" |23/1 
| bgcolor="#e6b9b8" |23/2
|-
!1943
| bgcolor="#e6b9b8" |23/3 
| bgcolor="#e6b9b8" |24/1 
| bgcolor="#e6b9b8" |24/2 
| bgcolor="#e6b9b8" |24/3 
| bgcolor="#e6b9b8" |<u>25/1</u> 
|-
!1944
| bgcolor="#e6b9b8" |<u>25/2</u> 
| bgcolor="#e6b9b8" |<u>25/3</u> 
| bgcolor="#e6b9b8" |<u>26/1</u> 
| bgcolor="#e6b9b8" |<u>26/2</u> 
|-
!1945
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>26/3</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>27/1</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>27/2</u> 
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>27/3</u> 
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; text-align:left" |Издања Узбудљивих чудесних прича од 1936 до 1945, током уредништва Морта Вејисингера (Зелена, 1936-1941), Оскар Френда (розе, 1941-1944) и Сам Мрвина (љубичаста, 1945). Подвучено показује да је издање било под називом као квартално (нпр "издање 1944 "), а не као месечно.
|}
Пинови часописи су укључивали неколико ''"Узбудљивих"'' у наслову, као што је У''збудљив детектив ''и'' Узбудљиве љубавне приче. ''Они су вођени од стране [[Леа Маргулијеса]], који је ангажовао [[Морт Веисингера]] (између осталог). Обим посла је повећан у раним 1930-им. Веисингер је већ био активан фан научне фантастике, а када је купио ''Чудесне приче'', Маргулис га је укључио у уређивачки рад. Маргулисова група је радила као тим, са Маргулисом наведеним као главним уредником часописа који је имао последњу реч. Међутим, пошто је Веисингер добро знао научну фантастику, брзо је имао више слободе и библиографска генерална листа одредила је Веисингера као уредника у том периоду историје часописа.

Наслов је промењен у ''Узбудљиве чудесне приче ''да би одговарао остатку линије са речју'' "узбудљиво" ''у наслову. Први број се појавио у августу 1936-четири месеца након што су се последње Гернсбекове'' Чудесне приче'' појавиле. Часопис ''Чудесне приче ''су излазиле месечно све до последњих неколико Гернсбекових издања. Часопис ''Занимљиве чудесне приче'' је покренут на двомесечном распореду. У фебруару 1938. Веисингер је затражио од читаоца повратне информације у вези са идејом о пратећем часопису. Одговор је био позитиван, а у јануарском издању из 1939., као први број ''Запањујућих прича '', часопис се појавио. Годину дана касније ''Узбудљиве чудесне приче'' излазиле су месечно. То је трајало мање од осамнаест месеци, а двомесечни распоред је настављен након априла 1941. године. Веисингер је тог лета отишао и био је замењен у оба часописа, ''Запањујуће'' и ''Узбудљиве Чудесне приче,'' [[Оскаром Џ]]., пријатељем, који је био пулпни писац са више искуства у вестерн правцу него у правцу научне фантастике, мада је имао објављен роман, ''Дечак са Марса'', у ''Запањујућим причама'', само годину дана раније. Средином 1943. оба часописа су била у кварталном плану, а на крају 1944. Френд је смењен са своје позиције [[Самом Мервином]]. Квартални распоред је трајао до после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. ''Узбудљиве чудесне приче'' су се вратиле на двомесечни распоред са издањем из децембра 1946. и поново се смењивале са часописом ''Потресно'' који је ишао двапут месечно у јануару 1947. Мервин их је напустио 1951. да би постао слободни уредник, а заменио га је ''Самуел Мајнс'', који је радио за [[Неда Пинеса]] од 1942. године.

Лого Узбудљивих чудесних прича био је крилати човек у позадини планине стакла који је узет из приче [[Ноела Лумиса,]] ''"Стаклена планина"''
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-left: 2em; text-align: center; float: right"
! colspan="3" |Пролеће
! colspan="3" |Лето
! colspan="3" |Јесен
! colspan="2" |Зима
|- 
!Јан
!Феб
!Мар
!Апр
!Мај
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|- 
!1946
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>28/1</u>
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>28/2</u>
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>28/3</u>
| bgcolor="#ccc0d0" |<u>29/1</u>
| bgcolor="#ccc0d0" |29/2
|-
!1947
| bgcolor="#ccc0d0" |29/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |31/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |31/2 
|-
!1948
| bgcolor="#ccc0d0" |31/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |33/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |33/2 
|-
!1949
| bgcolor="#ccc0d0" |33/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |35/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |35/2 
|-
!1950
| bgcolor="#ccc0d0" |35/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |36/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |36/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |36/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |37/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |37/2 
|-
!1951
| bgcolor="#ccc0d0" |37/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |38/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |38/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |38/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |39/1 
| bgcolor="#fac090" |39/2 
|-
!1952
| bgcolor="#fac090" |39/3 
| bgcolor="#fac090" |40/1 
| bgcolor="#fac090" |40/2 
| bgcolor="#fac090" |40/3 
| bgcolor="#fac090" |41/1 
| bgcolor="#fac090" |41/2 
|-
!1953
| bgcolor="#fac090" |41/3 
| bgcolor="#fac090" |42/1 
| bgcolor="#fac090" |42/2 
| bgcolor="#fac090" |42/3 
| bgcolor="#fac090" |43/1 
|-
!1954
| bgcolor="#fac090" |<u>43/2</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>43/3</u> 
| bgcolor="#fac090" |<u>44/1</u> 
| bgcolor="#d8d8d8" |<u>44/2</u> 
|-
!1955
| bgcolor="#d8d8d8" |<u>44/3</u> 
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; text-align:left" |Издања часописа Узбудљиве чудесне приче од 1946. до 1955. под уредништвом Сема Мервина (Љубичаста, 1946-1951), Самјуела Мајнса (наранџаста, 1951-1954) и Александра Самалмена (Црна, 1954-1955). Подвучено показује да је издање под називом као квартално (Нпр "Зима 1946"), а не као месечно.
|}
До лета 1949. Street & Smith, као један од највећих пулп издавача, је затворио сваки свој пулп часопис. Овај правац је одумирао, иако је још неколико година трајао пре него што је потпуно нестао са киоска. Оба , ''Узбудљиве чудесне приче'' и ''Потресно'' часопис, излазили су квартално 1954. године, а на крају те године Мајнс је отишао. Часописи нису преживели дуго. Само су се још два издања ''Узбудљивих чудесних прича'' појавила, уређених од стане [[Александра Самалмена]]. Након почетка 1955., ''Узбудљиве чудесне приче'' су се спојиле са ''Запањујућим причама'', часописом који је и сам престао да излази крајем 1955. године.

Након краја ''Узбудљивих чудесних прича'' стари наслов часописа ''Чудесне приче'' обновљен је био са два издања 1957. године и 1963. Они су били уређени од стране [[Џима Хенрика]] и нумерисани са томом. 45, бројем 1 и 2, као наставак томова часописа ''Узбудљиве чудесне приче''. Оба издања су била селекције из претходних издања часописа'' Узбудљиве чудесне приче''. Други су били убеђени да је [[Нед Пинес,]] издавач који је купио Чудесне приче од Гернсбека у 1936. и који је и даље власништву права над причама, за почетак прештампао часопис под називом ''Ризница великих научно фантастичних прича'' у 1964, као пратилац ''Ризнице великих вестерн прича,'' који је додат наредне године ..

У 2007. години, Винстон Ингл, објавио је нови часопис у књишком формату, под називом ''Узвудљиве чудесне приче,'' са датумом на насловници Лето 2007. године. Ингл је коментарисао да је "не мешавина или носталгична вежба колико и модернан СФ-ај са забавом, инспиративне вредности и узбуђење златног доба ". Други том се појавио у 2009. години.

=== Ако---! као одлика слике ===
Шест месеци након појављивања часописа'' Узбудљиве чудесне приче'', његово јунско издање из 1937 садржи одлику слике Џека Биндера под називом'' Ако --- !.'' Биндерова ранија вежба у академском сликарству му је помогла да створи детаље свемирских бродова, изгубљених градова, будућих градова, пејзаже, аутохтоних народа, па чак и древну Атлантиду. ''Ако ---'', као одлика на сликама, сликана је ручно пером и мастилом у црно-белој боји. Ове странице представљене су читаоцима са могућим исходима до раних научних недоумице 20. века. Међу њима су:
* ''Ако други грип Леденог доба стигне Земљу!'' (јун 1937) - прва је дугометражна слика Биндера која је ушушкан између "шаховске табле Марса" од стране [[Ендо Биндера]] и Џ. Харвеј Хагардова ''"Одметник: Утицаји етра су страни када астронаут настоји да изда<nowiki>''</nowiki>''. Леденом добу је понуђено прештампавање пиштоља са инфра-црвеним зраком и плутајућег града заједно са подземним насељима - "најсигурније и већинско повлачење" за чили људе. Она се завршава најавом:'' "Следеће издање: Да је атомска енергија спрегнута!"''

* ''Ако океани пресуше!'' (април 1938) - пловни објекти су били музејске драгоцености садржане у случајевима великих узбуркавања океана који је сада дом за кривудаве пруге возова. Све врсте минерала су минирани у корист човечанства и изгубљени град Атлантида (ако постоји) је био изложен. Сви океански животи су изумрли и клима на Земљи пролази кроз драматично стање али односи позитивну промену.

* ''Ако је наука достигла Земљино језгро'' (окт. 1938) - [[Неутрониум]] омогућава људима да продру у земљино језгро, које није истопљено, али је слободна гравитација довела до тога да "туристи уживају узбуђењима без тежине." ''Ако---!'' је заслужан за прве употребе израза "нулте гравитације," као научно фантастични ослонац, где је <nowiki>''решено свемирско путовање''</nowiki>. Почевши од нулте гравитације Земљиног језгра, кумулативно убрзање се лако ствара у туби од четири хиљаде миља. Бродско достигнуће Земљине површине било је до места где је гравитација била најјача са довољно јаком брзином која чини једноставан процес наставка за полетање "

* ''Ако се Земљина оса промени ''(април 1940) - астрономски телескоп указује на ноћно небо и открива да су планете поравнате и да су изазвале поремечај у Земљиној оси. Плимни таласи су оборили далеке градове. Северна Америка у је сада већ тропској зони, док је Сибир отопљен, а Антарктик врви од имиграната који желе да узму сада доступни угаљ и метал. "''Следеће издање: Ако светом владају интелигентни роботи!"''


== Садржај и пријем ==
[[Датотека:Science_Wonder_Stories_1929_June.jpg|left|thumb|Прво издање Чаучних чудесних прича, у јуну 1929 године. Насловница је насликана од стране Френка Р. Паула.]]
Када се часопис ''Чудесне приче у вадзуху'' покренуо средином 1929. године већ је било пулп часописа као што су ''Ски приче'' и ''Осећај аса,'' који су се фокусирали на аеро авантуре. Гернсбеков први уводник је одбацио ово као "чист" дивљу вестерн авантуру светског рата. Насупрот томе, Гернсбек је рекао да планира да попуни часопис ''Чудесне приче у ваздуху ''само са "причама лета о будућности, строго дуж научно-механичко-техничкој линије, пуном авантуристичких прича, истраживања и достигнућа. Не-фикцијски материјал авијације је штампан, укључујући и квизове, кратке популарне чланаке и прегледе књига. Писана колума учинила је јасним да је читалаштво чинило више фанова научне фантастике од фанова ваздухопловства. Гернсбек је касније прокоментарисао да је преклапање са читаоцима часописа'' Научне чудесне приче'' 90% (цифра која се наводно односи само на базу претплатника, не продајама са трафика).

Гернсбек је често водио такмичење читаоца, једно од којих, објављених у фебруарском издању из 1930 из ''Чудесних прича у ваздуху'', је тражио слоган за часопис. [[Џон Виндхам]], који је касније постао познат као аутор'' Дан Трифидса'' (Трифидс,једна од расе предаторских биљака које су у стању да расту до гигантске величине и да поседују локомоторне способности са отровним убодима), победио је са причом ''<nowiki>''</nowiki>Летећа фикција будућности"'', коју је поднео под својим правим именом, Џон Беинон Харис. Касније те године такмичењем у часопису'' Научно Чудесно Квартално ''тражио је од читаоца одговор на питање'' "Шта сам учинио да проширим научну фантастику"''. У такмичењу победио је Рејмонд Палмер који је касније постао уредник Гернсбековог оригиналног часописа,'' Невероватне приче''. Добио је конкурс за своју улогу у оснивању'' "Клуб научне коресподенције"''.

Први број'' Научно чудесних прича ''био је први део серијала,'' Владавина Реја'', од стране [[Флечера Прата]] и [[Ирвина Лестера]] и кратких прича аутора [[Стентон Комбленка]] и [[Дејвид Х. Келера]]. Часопис ''Чудесне приче у ваздуху'' је почео са серијалом који се преносио под називом'' Виктор МакКлурова барка савеза''. Писци који су се први пут појавили на страницама ових часописа укључивали су [[Нејла Р. Џонса]][[, Ед Ерл Репа]], [[Рејмода З. Галуна]] и [[Лојда Ешбача]]. Квалитет објављене научне фантастике у то време је био генерално низак, а Лесеру је било стало да се побољша. Дана 11. маја 1931. писао је својим редовним сарадницима говорећи им да њихове приче научне фантастике "треба да се бави реалистичним ефектима на људе, појединачно људима из група, од стране научног проналаска или открића. ... Другим речима, да дозволе себи једну основну претпоставку-која је могућа, а онда да покажу шта ће бити логична и драматична последица на свет одређеним неким уређајем или открићем и шта ће бити ефекат на групу знакова коју ће покупити и који ће носити своју тему ".

=== Након спајања ===
Ласер је изрекао идеје његовим ауторима и коментарисао на својим нацртима да настоји да побољша и ниво научне писмености и квалитет писања. Неки од преписка су преживели, укључујући и размену са Џек Вилиамсоном, кога је Ласер запослио почетком 1932. да напише причу читаоца засновану на победничком уласку из једног од такмичења часописа. Ласер је истакао да Вилијамсону значај научне веродостојности, наводећи као пример тренутак у причи у којој су Земљани имали да дешифрује писани језик марсоваца: "Треба да будеш сигуран и да причу учиниш убедљивом о томе како су они то дешифровали јер немају апсолутно никакав метод приступа на писани језик другог света. " Једном приликом рада Ласер је са својим ауторима прошири сарадњу:'' "Временски Пројектор"'', прича која се појавила у јулу 1931. године у издању'' Невероватних прича,'' за коју је заслужан [[Дејвид Х. Келер]] и [[Дејвид Ласер]]. Обојица и, касније, Хорниг, добили су скоро потпуну уређивачку слободу Гернсбека, који је само имао резервисано право да да коначну сагласност за садржај. Ово је било у супротности са детаљнијом контролом Гернсбека која је вршена над садржајем ''Невероватних прича'' у првим годинама свог постојања. СФ историчар фантастика [[Сем Москович]] је сугерисао да је разлог био лоше финансијско стање ''Чудесних прича. ''Гернсбек је можда избегао одговар са ауторима јер је дуговао многима од њих новац.

Ласер је дозволио писаној колумни да постане слободна расправа идеја и вредности и почео је да објављује приче које се баве темама као што су односи између полова. Једна таква прича, [[Томас С. Гарднера]] ''"Последња жена<nowiki>''</nowiki>,'' приказује будућност у којој људи, који су еволуирали изнад потребе за љубављу, задржавају последњу жену у музеју. У причи ''"Авантуриста Венере"'', од стране [[Џон Виндхама]], астронаут подмићује невине становнике Венере. Ласер је избегао штампање ''Свемирке Опере'' и неколико прича из ''Чудесних прича ''почетком [[1930е|1930—их]] година биле су реалније од најсавременије просторне фикције. Примери укључују [[Петер Хамилтонову]] причу ''"Освајање простора"'', С. Счуилер Милерову ''"Заборављен човек свемира" ''и неколико прича Франк К. Келија укључујући'' "Месечеве трагедије".''

Ласер је био један од оснивача American Rocket Society које је, под првобитним називом ''"Интерпланетарно друштво",'' најавило своје постојање на страницама јуна 1930. у ''Невероватним причама''. Неколико писаца ''Невероватних прича'' су такође били чланови Интерпланетарног друштва, а можда као последица односа часописа'' Чудесне кварталне приче'' почели су да се све више фокусирају на фикције са међуплентарим подешавањима. Истраживање од последњих осам издања ''Чудесних кварталних прича ''од стране Блејлера се могу наћи са две трећине прича интерпланетарних авантура, док је само једна трећина од прича у одговарајућим издањима ''Невероватних прича'' могла бити тако описана. Часопис ''Чудесне кварталне приче'' је додао банер са текстом ''"Интерпланетарни Број"'' на насловници издања из Зиме 1931 и задржао га као'' "Интерпланетарне приче<nowiki>''</nowiki>'' за наредна издања. Ласер и Гернсбел су кратко били умешани у успон покрета технократије. Гернсбек је објавио два издања ''Тецхнократичког прегледа,'' који је Ласер уредио и објавио их са причама заснованих на технократским идејама од стране [[Нат Счачнера]]. Приче су се појавиле у ''Чудесним причама'' током 1933. године, што је кулминирало у роману ''Револт научника.''

Преглед фикције и популарних научних књига је био објављен, а такође је била и научна колумна која је настојала да одговори на питања читалаца. Ове карактеристике су прво биле доброг квалитета, али погоршале су се након Ласеровог одласка, мада није сигурно да је Ласер написао садржај за други. Утицајна не-фикцијска иницијатива била је у стварању ''Научно фантастичне лиге,'' као организација која је окупила локалне фанове научне фантастике из клубова широм земље. Гернсбек је искористио прилику да прода ставке као што су дугмад и ознакаме и то је било несумњиво профитабилна за њега, као и добар извор публицитета. То је било важно због покушаја да буде један од темеља заједнице научне фантастике.

=== Хорниг ===
Када је Хоринг преузео посао Ласера крајем 1933. покушао је да настави и прошири Ласеров прилаз. Хорниг је увео "нову политику" у издању из јануара 1934, наглашавајући оригиналност и забрањиване приче које су само тако прерађене носиле добре идеје. Он је тражио приче које су укључивале и добру науку, иако "није било довољно да постане досадан оним читаоцима који нису првенствено заинтересовани за техничке аспекте науке". Међутим, часопис ''Запањујуће приче'' се кретао лидерском позицијом у области научно фантастичних часописа у том тренутку. Хорниг је имао потешкоћа у конкуренцији. Његове стопе плаћања биле су ниже него у часописа ''Запањујуће приче'' које су плаћале једнан цент по речи. Понекад су његови аутори били плаћени веома касно, или чак нису ни били плаћени. Упркос овим недостацима, Хорниг је успео да пронађе неки добар материјал, укључујући [[Стенли Г. Веинбаумову]] причу'' "Марсовац Одисеје"'', која се појавила јула 1934. ''Чудесне приче ''су поново често штампане.

Од децембарском издања из 1934 до јануарског издања из 1935. Хоринговог аматерског часописа,'' Часопис фантазије'', Хоринг је неочекивано одбацио неколико прича јер им недостаје новост. Те су се приче касније појавиле у штампи у другим часописима. Листа је обухватала неколико успешних писаца дана, као што су [[Рејмонд З. Галун]] и [[Мајлез Бреур.]] Најистакнутија прича названа је'' Господар'' од стране [[Џима И. И. Смита,]] која се појавила у ''Невероватним причама.''

Обојица, Ласер и Хоринг, су штампали фикцију превођену од француских и немачких књижевника, укључујући [[Отфрид вон Ханстејна]] и [[Ото Вили Гејла]]. Са напретком [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] у Немачкој у 1930. неколико читалаца (укључујући [[Доналд Волхејма]]) писали су писма жале због укључивања немачких прича. Одговор уредништва је био јака одбрана од њиховог превода. Гернсбек је тврдио да су догађаји у Немачкој ирелевантни за пословање изборне фикције.

Насловнице за готово сваки број часописа'' Чудесне приче у ваздуху, Научне чудесне приче, Чудесне приче ''и ''Чудесне кварталне приче'', сликао је [[Френк Р. Паул]], који је пратио Гернсбека од часописа ''Невероватне приче.'' Једини изузетак је само била слика насловнице, састављена од обојених тачака, која се појавиле и издању из новембра 1932. године.

=== Вејсингер и Френд ===
Када је часопис прешао у Beacon Publications, као ''Узбудљиве чудесне приче'', фикција је почела да се више фокусира на акцију него на идеје. Насловница, често од стране [[Ерла К. Берџеја]] обично је приказивана са бизарним ванземаљцима и девојкама у невољи. Године 1939., читач [[Мартин Алжир]], сковао је израз ''"чудовиште са очима бубе"'' да би описао једну такву насловницу. Фраза ја потом ушала у речник као реч за ванземаљца. Неколико познатих писаца су допринели, укључујући [[Реј Кумингса]] и [[Џона В. Кембела]], чија је серија ''<nowiki>''</nowiki>Крадљивци мозгова са Марса" ''почела у часопису'' Узбудљиве чуденсе приче ''у издању из децембра 1936. Стрип је почео у августу 1936, са првим издањем верзије Beacon Publications. Илустровао га је и евентуално написао [[Мак Плејстед.]] Стрип под називом'' "Зарнак"'', није био успех и био је отказан након осам издања.

Вејсингеров наследник, Френд, дао је часопису знатно више на малолетничком осећају. Он је користио псеудоним'' "Наредник Сатурн" ''и генерално је био снисходљив према читаоцима. Ово можда није била његова кривица као Маргулијес, који је још био директор у уводнику, који је вероватно желео да привуче млађу читалачку публику. Под Френдовим правцем, [[Ерл К. Берџеј]] је трансформисао изглед часописа ''Узбудљиве чудесне приче ''стављајући у први план људске фигуре у простору, са фокусом на анатомију жена у неразумно откривеним свемирским оделима и на његовом заштитничком знаку "brass brassières".

=== Мервин и Мајнс ===
Мервин, који је преузео уредништво са издањем из зиме 1945., усвојио је зрелији приступ него Френд. Добио је приче фикције од писаца који су претходно углавном објављивали у Џон Кемпбеловим часопису ''Запањујуће чудесне приче.'' Летње 1945. издање часописа ''Узбудљиве чудесне приче ''укључује Џек Вансову прву објављену причу, ''"Свет мислилац"''. Мервин је такође објавио неколико прича од стране [[Реј Бредбери|Реја Бредберија]], од којих су неке касније укључене у Брадберијеву колекцију [[Марсовске хронике|Хроника марсоваца]]. Други познати писци, које је Мервин био у стању да привуче, укључују [[Теодора Кечига]], [[А. Е. ван Воукт]]а и [[Роберта А. Хеилејна]]. ''Запањујуће чудесне приче'' често су објављивале интелигентне, замишљене приче, које је Кембелу било тешко да прихвати за часопис'' Запањујуће чудесне приче'': није желео да објави приче које су показале негативне последице научног напретка, као што је нуклеарна енергија. По мишљењу историчара научне фантастике Мајка Ашлеја, током касних 1940-тих часопис ''Узбудљиве чудесне приче'' постао је озбиљан конкурент за дугу конкуренцију на терену часописа ''Запањујуће чудесне приче.'' Међутим, ово није било универзално мишљење, како је часопис на неком другом месту описан током Мервиевог мандата као "очигледно секундарни часопис часописа'' Потресно''".

Самуел Мајнс преузео је од Мервина крајем 1951. оба часописа, ''Запањујуће приче'' и'' Узбудљиве чудесне приче''. Он је био против ограничења у темама научне фантастике, а 1952. године објавио је Филип Хозе Фармерову причу ''"Љубавници"'', причу о ревоулуционарној интер врсти секса, у часопису ''Запањујући''. Он је пратио ово 1953. године са другом причом табу-разбијања од стране Фармера,'' "Мајка"'', у часопису'' Узбудљиве чудесне приче,'' у којој астронаут прави своју кућу у ванземаљској утроби. У децембарском издању из 1952. часописа ''Узбудљиве чудесне приче'', Мајнс објављује [[Петер Хамилтонову]] причу ''"Како је тамо?"'', причу о реалности свемирског истраживања коју су сматрали сувише суморном за објављивање када је првобитно била написана 1930-их. Шервуд Спрингерсова прича'' "Нодова земља без земље",'' у истом броју, бавила се инцестом између оца и његове ћерке у свету у којој су само две особе преживеле. Ове приче су све добро примљене од стране читалачке публике.

=== Утицај на терену ===
За неколико година, Ласер је био доминантна сила у научној фантастици. Под њим, Вондерове приче су биле најбоље у СФ часописима почетком [[1930е|1930—их]] година и најуспешније од свих Гернсбекових похода на пољу СФ-а. Ласер је обликовао нову генерацију писаца, који у многим случајевима нису имали претходно искуство писања било које врсте. Часопис ''Чудесне приче'' био је део "присиљавања терену", према Ајзаку Асимову, где су млади писци научили занат. Часопис је мање ограничен конвенцијом пулпа у односу на своје конкуренате и објавио је неколико романа као што су Ерик Храм Белов ''Ток времена ''и Фестус Прагнелов ''Зелен човек од грожђа'', који нису били у токовима развоја жанра научне фантастике.

Као је часопис ''Узбудљиве чудесне приче ''био много мање утицајан, до средине 1940-тих, био је фокусирана на млађе читаоце, а до времена када су Мервин и Мајс увели приступ за одрасле, часопис ''Запањујућа научна фантастика'' је постала неприкосновени лидер на терену. ''Запањујуће узбудљиве приче'' нису могле да се такмиче са Џон Кемпбелом и златним добом научне фантастике које је донео, али повремено су се објављивале добре приче. На крају је био у стању да побегне својим коренима у пулп индустрији, а умро је у покољу који је збрисао све преостале пулпне часописе у 1950.

== Детаљи публикације ==
[[Датотека:Science_Wonder_Quarterly_Fall_1929.jpg|right|thumb|Прво издање часописа ''Научно Чудесно Квартално'' у јесен 1929. Насловница је нацртана од стране [[Фрак Р. Паула]]]]
Дужности уредништва у часопису ''Чудесне приче ''и у пратећим часописима нису увек вршила лица која су носила титулу "уредника" на списку уредника за часопис. Од почетка до продаје Beacon Publications, Гернсбек је наведен као главни уредник. Ласер је другачије наведен као "књижевне уредник" или "уредник", док је Хорниг увек навођен као "главни уредник". Слично томе, под Beacon Publications, номинални уредник (у почетку Лав Маргулис) није био увек онај који је радио на часопису. Следећи списак приказује ко је заправо вршио уређивачке дужности. Више детаља је дато у одељку историје издаваштва, изнад, која се фокусира на то када су уредници, који су укључен, добијали контролу над садржајем часописа, уместо да се фокусирана то када су се њихова имена појавила на листи уредника.
: ''Чудесне приче у ваздуху''
:* Дејвид Лесер (јул 1929 &#x2013; мај 1930)<ref name="BGY_543">Bleiler, ''Gernsback Years''. pp. 543.</ref>

: ''Научне чудесне приче''

:* Дејвид Лесер (јун 1929 &#x2013; мај 1930)<ref name="BGY_581">Bleiler, ''Gernsback Years''. pp. 581.</ref>

: ''Научне чудесне кварталне''
:* Дејвид Лесер (јесен 1929 &#x2013; пролеће 1930)<ref name="Bleiler_SWQ">Bleiler, ''Gernsback Years''. pp. 578&#x2013;579.</ref>

: ''Чудесне приче''

:* Дејвид Лесер (јун 1930 &#x2013; октобар 1933)<ref name="BGY_589">Bleiler, ''Gernsback Years''. pp. 589.</ref>
:* Чарлс Хорин (новембар 1933 &#x2013;&#x20;&#x43C;&#x430;&#x440;&#x442;&#x2D;&#x430;&#x43F;&#x440;&#x438;&#x43B; 1936)<ref name="BGY_589">Bleiler, ''Gernsback Years''. pp. 589.</ref>

: ''Чудесне кварталне приче''
:* Дејвид Лесер (лето 1930 &#x2013; зима 1933)<ref name="BGY_595-596">Bleiler, ''Gernsback Years''. pp. 595&#x2013;596.</ref>

: ''Запањујуће чудесне приче''
:* Морт Вејсингер (август 1936 – април 1941)
:* Окрак Френд (август 1941 – јесен 1944)
:* Сам Мервин (зима 1945 – октобар 1951)

:* Самуел Мајнс (децембар 1951 – лето 1954)

:* Александар Самалмен (јесен 1954 – зима 1955)
Издавач је само једном промењен током постојања часописа, када је Гернсбек продао'' Чудесне приче ''1936. Међутим, Гернсбек је променио име његове фирме из Stellar Publishing Corporation у Continental Publications. Приспојен, на снази од децембра 1933. издавач часописа'' Запањујуће чудесне приче'' прошао је са три имена: Beacon Publications у почетку, а затим Better Publications од издања из августа 1937 и на крају, почевши од издања из јесени 1943. Standard Magazines.

Гернсбек је експериментисао са ценом и форматом, у потрази за профитабилној комбинацији. Оба, ''Чудесне приче у ваздуху'' и ''Научне чудесне приче ''су биле величине 216 × 298 мм и по цени од 25 центи, као што су била прва издања'' Невероватних прича''. Са новембарским издањем из 1930 формат ''Невероватних прича'' промењен је у пулп формат 171 × 251 мм. Вратио се на претходан формар после годину дана, а затим у новембру 1933. постао је пулп часопис. Сва пулп издања имала су 144 страна. Издања су генерално имала 96 страна, иако су пет издања од новембра 1932. до марта 1933. имала само 64 странице. Тих пет издања поклапа се са смањеном ценом за 15 центи, што је било супротно од цена издања из априла 1933. године. Гернсбек је поново смањио цену од 15 центи од јуна 1935. до продаје Beacon Publications у 1936., али овога пута није смањио број страница. Кратко време трајања тих смањених цена указује Гернсбеку да га додатни тираж кошта превише изгубљеног прихода. Под Beacon Publications часопис'' Запањуе чудесне приче ''је остао пулпног формата.

Постојала су два прештампана британка издања часописа ''Запањујуће чудесне приче''. Atlas Publishing, произвело је три нумерисана издања од 1949. до 1950. године, још седам од 1952. до 1953. и још четири издања која су се појавила из Пембертону између 1953. и 1954. године. Она су нумерисана од 101 до 104. Било је и канадских издања у 1945-1946 и 1948-1951.
== Референце ==
{{reflist|30em}}

[[Категорија:Научнофантастични часописи]]