Difference between revisions 24070020 and 24724878 on srwiki

Уметност између два рата
{{bez_izvora}}
{{чишћење
| разлог=|датум =}}
[[1920е|Двадесете]] и [[1930е|тридесете]] године [[20. век]]а у [[Европа|европској]] [[култура|културној]] [[Историја|историји]] обележене су свеопштим ширењем и прихватањем побуда што их је дало експерименталну и револуционарну деценију ликовних уметности на почетку века. Научници и уметници се враћају у сигурно окриље реализма, но он неће бити неутралан као у [[19. век]]у, већ ће се појавити у личним верзијама уметника.

= Сликарство =
(contracted; show full)
Уз Гропиус и Ле Цорбусиер трећи човек који ствара оригинална и вредна дела је Немац Лудвиг Мис ван дер Рое. Ван дер Рохе је био минималист, јер је настојао са што мање грађе и што једноставнијим облицима створити племениту и отмену архитектуру (мање је више). Ради једноставности, чистоће и доследности, његови се пројекти чине ванвременски модерни (нацрт облакодера из 1920
.).
Сразмерно највећи број грађевина, па и целих градских четврти, саграђен је у интернационалном функционалистичком стилу европске архитектуре. Заједништво и јединство начела потписано је на првом конгресу модерне арх Архитекти су позвани да саграде по једну зграду која ће представљати решење проблема савременог, јефтиног и прикладног стана.
У државној архитектури тоталитарних режима било је величање машине и техничког напретка изнад човека те претерани занос према будућности што је узроковало презир према свему што је старо. Неретко је долазило и до понижавања традиције, насупрот старијим културама које су саграђивале ново на прошлим нараштајима. Сличним одредницама одликовала су се фашистичка, нацистичка и комунистичка архитектура.

[[Категорија:Уметност]]