Difference between revisions 24750819 and 24933814 on srwiki

{{Биографија
| име = Доротеа
| презиме = Волгемут Деврња
| дан_рођења = 24.
| месец_рођења = август
| година_рођења = 1919.
| дан_смрти = 29.
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 2012.
| место_рођења = [[Метман]]
| држава_рођења = {{застава|Њемачка}}
| женски_пол = Да
| место_смрти = [[Ејмс, Ајова]]
| држава_смрти = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}
}}

'''Доротеа Волгемут  Деврња''' ([[24. август]] [[1919.]] године, [[Метман]], [[Њемачка]] – [[29. децембар]] [[2012.]] године, [[Ејмс]], [[Ајова]], [[САД]]).<ref>https://sortedbyname.com/letter_d/d143250.html</ref> Одата јој је почаст у Алеји херојина на Државном универзитету у Ајови.<ref>https://plaza.las.iastate.edu/directory/dorothea-wohlgemuth-devrnja/</ref>

== Биографија ==

=== Дјетињство и одрастање ===

Рођена је [[24. августа]] [[1919.]] године као Доротеа Хенриета Волгемит у граду [[Метман]], у близини града [[Диселдорф]] у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Северна Рајна-Вестфалија]]. Доротеа је била најстарије од троје дјеце (њен брат Артур је рођен [[1921.]] године; а њена сестра Урсула [[1928.]] године). Њена мајка, Елфрида Рајман Волгемут, и њен отац, Херман Волгемут, били су потомци дуге лозе успјешних трговаца текстилом, јавних званичника и пољопривредника. Током њеног дјетињства, Доротеу је окруживала велика, и пуна љубави, проширена породица.

Као млада дјевојка која је одрасла у [[Њемачка|Њемачкој]] после Првог светског рата, Доротеа звана Таја је била позната као весело и срећно дијете и трагач за авантурама. Њена обилна енергија, црвена коса и спремност на ризике учинили су је незаборавном, а њена оданост за пријатеље и храброст учинили су да буде веома прихваћена међу вршњацима.

=== Живот у Европи ===

Након успешно завршене пословне школе, Доротеа је радила као секретарица и рачуновођа неколико година у области [[Метман]]а. Године [[1941.]], покушавајући да избјегне све опаснију политичку климу [[Њемачка|Њемачке]], нашла је мјесто секретара у међународној бањи за лијечење у мјесту [[Маријанске Лазње]] у тадашњој [[Чехословачка|Чехословачкој]]. Ту је остала и током преосталих ратних година ([[1942.]]-[[1945]]). Током тог периода, Доротеа је упознала и заљубила се у југословенског ратног заробљеника Милутина Дервању, младог школованог теолога и писца из [[Земун]]а, тадашња [[Југославија]]). Милутина су Њемци ухапсили током бомбардовања [[Београд]]а [[1941.]] године и заточили га у један од Ратних војних кампова (Сталаг 13) у мјесту [[Маријанске Лазње]]. Ту му је додјељен посао да ради у пластеницима бање и ту га је Доротеа упознала. Пркосећи грађанским законима ратне [[Њемачка|Њемачке]] чији је била грађанин, Доротеа се удала за тог затвореника, Милутина Дервњу ([[1912.]]-[[1977]]) - у тајној церемонији вјенчања који је извео колега ратни заробљеник: руски православни свештеник.<ref name="#1">https://www.legacy.com/obituaries/name/by/devrnja/dorothea</ref>

Седмицу дана након ослобађања мјеста [[Маријанске Лазње]] од стране америчке војске у мају [[1945.]] године, родило се прво дијете Доротеје и Милутина, кћерка по имену Зора. У року од неколико седмица након рођења дјетета, одиграла се репатријација ратних заробљеника и Милутин је морао да се врати у постратну [[Југославија|Југославију]]. У исто вријеме Доротеа је морала да се врати својој породици у [[Метман]], [[Њемачка]]. Без правних папира и са шестонедјељним дјететом у наручју, Доротеа је путовала током четири мјесеца како би завршила напорно путовање дужине 350 миља. Прелазећи ноћу шумовите планине босим ногама, а затим се крећући од села до села, обично пјешке али једном и скривена у приколици камиона са угљем, Доротеа је доживљела страхоте и стрепње с којима су се суочиле многе избјеглице. Тешкоће је издржала са храброшћу, домишљатошћу и оптимизмом који је увијек превладавао. Уз помоћ симпатичних пријатеља и странаца успут, Доротеа и њено дијете стигли су у [[Метман]] почетком октобра 1945. године.

Тек касног прољећа [[1947.]] године Доротеа и Милутин су се поново окупили. Милутин је побјегао из [[Југославија|Југославије]], илегално је прешао границу у [[Италија|Италију]] код [[Трст]]а. Путујући из избјегличког логора у [[Италија|Италији]] до [[Париз]]а, Милутин је на крају спонзорство и легално запосљење у француској власти пронашао као преводилац (течно је говорио француски, њемачки, руски као и свој матерњи српско-хрватски језик).
[[1947.]] године успио је да уђе у [[Њемачка|Њемачку]] и поново види своју супругу и кћерку. Потом се вратио у [[Париз]] на још годину дана, настављајући докторске студије док је чекао да га се постави на мјесто у француској зони Њемачке. [[1948.]] године Доротеа и Милутин пронашли су свој дом у [[Франкетал]]у (у близини [[Хајделберг]]а), гдје је и био распоређен. До тада су већ добили и своју другу кћерку, Слободанку (звану Дана).
Током наредне три године, Доротеа је припремила себе и своје двоје дјеце за још једно важно путовање – путовање у [[Америка|Америку]], земљу слободе изабрану управо из тог разлога иако ни она ни Милутин нису могли да говоре енглески језик.

=== Живот у Америци ===

Првог јануара [[1951.]] године емигрирали су у [[Сједињене Америчке Државе]], напустили су [[Њемачкa|Њемачку]] у [[Бремен]]у на преображеном транспортеру званом Генерал Стјуарт, и стигли у [[Њујорк]] послије двије олујне седмице путовања [[Атлантик]]ом.

Након што је неколико мјесеци живјела изван града [[Питсбург]], [[Пенсилванија]], у мјесту [[Алеквипа]] гдје им је боравак обезбједила Српска православна црква, породица се настанила на фарми на сјеверозападу [[oкруг Крофорд]] у близини мјеста [[Спригбаро]]. Купили су фарму са Милутиновим пријатељем емигрантом и ратним заточеником и рођаком по браку, Ненадом Шиљеговићем и његовом супругом Лилом Тешнер, Доротеином пријатељицом из дјетињства. Двије породице заједно су доживјеле драматично прилагођавање новом културолошком окружењу и језику. Ту су провели три тешке године. Ту је Доротеа родила и своју трећу кћерку Наду. Обје породице су се преселиле у [[Буфало]], [[Њујорк]] у мају [[1954.]] и заједно су живјели све до [[1963.]] године. Ту им се придружила и Милутинова мајка због дуже посјете и Доротеа је почела да ради хонорарно као рачуновођа у Голдбергс продавници намјештаја. Овје је почела да усавршава енглески језик, радећи свакодневно са клијентима и особљем.<ref>https://www.ancestry.co.uk/search/categories/42/?name=_Devrnja&name_x=1_1</ref>

[[1956.]] године Доротеа је постала натурализовани амерички држављанин.

Доротеа се бавила својим послом, била је активна у локалној заједници и цркви све до свог пензионисања [[1995.]] године.
 
[[2007.]] године Доротеа се сели у [[Ејмс, Ајова]] да би била ближе својој породици и ту остаје све до своје смрти.<ref name="#1"/>

Умрла је мирно у недјељу, [[19. децембра]] [[2012.]] године у [[93.]] години живота. Опело је одржано [[5. јануара]] [[2013.]] године у Српској православној цркви Светог Стефана у мјесту [[Лакавона]], [[Њујорк]], а укопана је у православном гробљу Манастир Свете Тројице у округу [[Херкимер]] недалеко од мјеста [[Џорданвил]], [[Њујорк]].<ref>http://millerfh05.abcfuneralhome.com/life-stories.aspx?turl=http://hosting-24661.tributes.com/obituary/show/dorothea-h.-devrnja-95007523{{Мртва веза}}</ref>

== Види још ==
*[[Други светски рат]]
*[[Метман]]
*[[Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци]]
*[[Ејмс (Ајова)]]
*[[Манастир Свете Тројице у Џорданвилу]]

== Референце ==
{{reflist}}

{{DEFAULTSORT:Волгемут Деврња, Доротеа}}
[[Категорија:Рођени 1919.]]
[[Категорија:Умрли 2012.]]