Difference between revisions 5807777 and 6416780 on srwiki

Три су могућа говора и '''концепта о нацији''' настала у [[XX век]]у. Условно говорећи то је германско, романско и словенско разумевање овог појма. Романски концепт нацију разумева као свакодневни [[плебисцит]]. У германском контексту националну припадност одређују крв и тло, а у словенском контексту [[нација]] се везује за појмове [[месија]]низма и спасења.
     
(contracted; show full)

И најзад трећи концепт нације, који је у ствари словенски концепт. Нација се ту везује за појам спасења.. [[Срби]] су губитак своје самосталности поредили са разапињањем на [[Голгота|Голготи]], по неправди људској. Суштина словенског концепта нације је садржана у следећој мисли: Ако најбољи од свих могућих светова као жртву тражи једну деч
ију сузу – нећу, не пристајем да живим у таквом свету. Не може се бити срећан, уколико је свет пун неправди и зла.

[[Категорија:Филозофски концепти]]