Difference between revisions 5816869 and 6030493 on srwiki

{{Прерађивање}}
{{Неенциклопедијски}}
===''Лала''===
Лала је једноставно део српског бића у Банату. - Већина Лала не може да објасни откуд им тај надимак и шта означава. У владином архиву у Истанбулу (напомиње Д.Кујовић, публициста) нашао драгоцене, списе и податке. У 16.веку, Чим су га Турци освојили, Банат је проглашен за трећи европски елајет Османске империје. Постао је јединствена територијална јединица, која се у ратовима заслужним пашама давала на уживање. Неколико година касније, уследила је велика престона свађа принчева Селима и Бајазита, око тога који ће од њих двојице наслeдити умрлог султана [[Сулејман I Величанствени|Сулејмана Величанственог.]] Из братске суревњивости плануо је рат за круну. Сукоб је брзо окончан. Уместо са „свиленим гајтаном“ око врата, млађи Бајазит је морао у изгнанство. Међу губитницима, односно, противницима принца Селима нашао се Лала Мустафа - паша, једна од најумнијих глава царевине. Овај Србин, рођен поред Дрине, по неким писаним изворима, близак је рођак везира [[Мехмед Соколовић |Мехмед-паше Соколовића.]] Изузетно образован и мудар, пленећи поштењем и отвореношћу, био је један од најуважаванијих људи у империји. Под његовом „васпитачком палицом“ стасавала су оба [[принц]]а. У рукама му је фактички била будућност царства. Баш због те његове важности добио је надимак Лала. Нови султан поштедео му је живот. Рашчинио га и протерао, односно, поставио за бега Митровачког санџака. Када је у потпуности овладао ситуацијом [[султан]] се сетио свог учитеља. Вратио му је чин паше и дао му на управу Темишварски елајет. И ту је објашњење зашто су Срби у Банату добили надимак Лале. <ref> Новости:  Лала (M.Иветић 07.januar 2010. )</ref>

По предању: Лала Мустафа-паша у [[Банат]] долази [[1558]]. године. То је година у којој је царским ферманом потрђено постојање [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије,]] те обновљен њен рад. То је време када су, после више десетина година злопаћења, прогањања и покушаја покатоличења, православци могли слободно и под царском заштитом да проповедају своју веру. Тај велики догађај дубоко се урезао у свест српског народа у Банату. Како је ово значајно право добијено истовремено када је њиховим простором господарио Лала Мустафа-паша, све заслуге приписиване су овом турском изасланику. Омиљени [[паша]] после неколико година послат је на службовање у Азију. У кoлeктивном сећању Банаћана остало је његово доброчинство, па је у народним песмама назван „српском мајком“. Од тада банатски [[Срби]] почеше најуваженије укућане, најчешће главу породице, али и оне који су предодређени за ту улогу, називати [[Домаћин|Лала.]] Надимак се толико „примио“ и временом постао етноним за све мушкарце српског рода у Банату

Судећи по овоме реч лала означава угледног човека, газду, доброг домаћина. Да је то највероватније значење надимка Лала, види се и у рјечнику хрватског или српског језика. ( Загреб [[1898]]-[[1903]]. год.) У њему се реч Лала каже да је „Турског-Персијског порекла и дворанине“  А у многим народним песмама наводи се у [[речник]]у, реч Лала употребљава се управо у овом значењу.<ref> у ријечнику хрватско-српског језика. ( Загреб [[1898]]-[[1903]]. год.)</ref>  

Дакле, сасвим је вероватно са су [[Турци]] у [[Банат]]у, залазећи у куће имућнијих породица позивали [[Домаћин|домаћина са Лало]] и да се тај назив између [[Срби]]ма Одомаћио, па су се они, у почетку свакако у шали и подсмеху, на овај начин ословљавали а касније су и други тако називали.

Одомаћени назив за житеља Војводине мада је заправо лала искључиво житељ Баната,
Често, погрешно, све Војвођане сматрају Лалама. А као сто сви Војвођани нису Лале, него само Банаћани, тако ни сви становници многонационалног [[Банат]]а нису Лале, већ само [[Срби]] - староседеоци.
североисточног дела Војводине, троугла омеђеног реком [[Тиса|Тисом,]] делом [[мађар]]ске и румунске границе и на југу [[Дунав]]ом. Лале су само Срби - Банаћани. За становнике националних мањина не везује се надимак - Лала. Веома дуго у Банату траје процес културне асимилације Срба досељеника из невојвођанских средина. Трећа, па и четврта генерација досељеника из Црне Горе, Лике, Србије и Босне и Херцеговине, осећа се Црногорцима, Личанима, Србијанцима, Босанцима и Херцеговцима. Веома ретко - Банаћанима!
Лале се препознају по карактеристичном говору,посебно старији људи,који је спој српског и модификованих [[германи]]зама, [[мађар]]изама и [[турци]]зама зачињеним растезањем [[самогласник]]а у управном говору. Често се за лале каже да су сувише мирољубиви.
Једноставно равница их је начинила да буду такви кави јесу а то је да су вредни да вoлe своју земљу, да живе у слози са комшијама и да се међусобно поштују и помажу.


==='''Легенде'''===
Легенде су увек занимљиве, мада недовољно поуздане да се прихвате као одговор на постављено питање: како су Банаћани постали Лале?
О томе наука нема прецизан одговор, већ да постоје хипотезе. Указивали су на два пута који воде ка одговору: [[Лингвистика|лингвистички,]] [[Етнологија|етнолошки]] или [[легенда|легенде]].

Банаћанин и Лала Један од најомиљенијих етничких јунака, око кога се и данас, иако ређе, плету старе и нове шале јесте свима познати Лала. То је лик који се дуже него било који други одржао у фокусу хумористичког интересовања, живећи свој живот упоредо с осталим, периодично популарним јунацима ове врсте фолклора. Нажалост, као ни у другим, ни у овом случају нисмо у могућности да прецизније одредимо раздобље кад тај лик улази у шаљиви наративни фолклор, међутим, на основу садржаја шала и чињенице да се причице с Лалом као протагонистом штампају у новинама на прелому два века, могли бисмо извести закључак да их је врло вероватно већ било у последњим деценијама претходног стoлeћа.

Могуће је да је још током деветнаестог стoлeћа Лала оформљен као типски комични јунак.
Име Лала није у правом смислу етноним јер је то надимак који се првобитно односио само на Србе насељене у Банату, но, временом се то регионално ограничење заборавило, па је надимак пренесен и на остала подручја, то јест на све становнике српске националности који живе у Војводини. <ref> Већ двадесетих година, шале о Лали могу се читати у новинским рубрикама које носе наслов „Из Срема“.  </ref> Одакле је баш такав надимак потекао и зашто се везао за Банаћане, тешко је рећи. У уводном тексту збирке Виц о Лали аутор наводи три легенде у вези с разлозима настанка овог надимка.<ref>   Виц о Лали, Нови Сад (В.Сударски, 1996). </ref>

У потрази за његовим извориштем, оне се враћају у [[век |осамнаести век,]] у период Војне границе, али и у нека доцнија раздобља аустријске државне управе у крајевима преко реке [[Сава|Саве]]. Од оваква и слична тумачења знају да у тим причама нешто не штима. Нема везе што [[Марија Терезија]] никада није била у Банату, нити се „заглављивала“ у овдашњем блату, у причи народној све се може.[[Слика:Kaiserin_Maria_Theresia (HRR).jpg|десно|100п|Марија Терезија]]
[[Слика: Tulpen.jpg|десно|100п|лала]] [[Слика:Tulipa aucheriana 240408.jpg|десно|100п|Лала]]
Садржајна окосница тих накнадно измишљених прича је срчаност банаћанских регименти и [[лала|цвет лале.]] Тако, стицајем околности, банаћански војници прекасно стижу на парадну смотру, због чега остају без својих заслужених одликовања. Сва одличја већ су раздељена. Ипак, пошто је очарана њиховом храброшћу, наочитошћу и стаситим држањем, царица [[Марија Терезија]] налази излаз из те ситуације тако што скида са својих груди ланац с привеском у облику [[лала|лале]] и даје га на дар банаћанском официру. У другој, незнатно модификованој варијанти, уместо златног ланца и привеска, спомиње се букет [[лала|правих лала.]] Дакле, у овим легендама је из хомонимије, из исте звучности појмова различите врсте, изведена узрочно-последична веза. Полазећи од прве, непосредне асоцијације, маштовито је исконструисана радња, те је истоимена регионална група стављена у везу са цветом лале. С друге стране, давање значаја једној регији и једном делу народа који живи у Војводини добило је оправдање у сасвим конкретним историјским разлозима; тога ради, употребљен је ауторитет славних, моћних и, за ово подручје, симболичних историјских личности: [[Марија Терезија|Марије Терезије]] и [[Франц Јозеф |Франца Јозефа. ]]
Осим маштовитих легенди, исти аутор износи и поједина етнолошка и лингвистичка тумачења која се тичу порекла назива Лала. [[Етнологија|Етнолошка ]]објашњења полазе од типичне цветне орнаментике која је карактеристична за украшавање народне ношње, али и покућства у овим крајевима.

[[Лингвистика|Лингвистичка]] објашњења базирају се на погрешном изговарању неких речи које долазе из немачког језика и на отегнутом војвођанском говору који припадницима те језичке породице највише личи на запевање. По једној, Банаћани изговарају речи певајући самогласнике и њихов изговор звучи отегнуто. Долазећи у 18. и 19. веку, Немци су са изненађењем слушали банатски изговор српских речи. Изненађено су закључивали: "сие лален" - "они певају!" И од немачке речи "лален" настао је надимак за Србе који тако говоре, као да певају.
   
Такође, име се доводи у везу с позајмљеницом која долази из [[Турски језик|турског језика]] а значи великаш, [[домаћин |домаћин,]] газда.  [[Српскохрватски језик|Речник српскохрватског књижевног језика]] под одредницом Лала даје две могућности: а) покрајински назив од милоште за брата или старијег мушкарца у кући; б) шаљиви назив за Војвођанина.
 
Премда није захвално бавити се домишљањима у стварима за које не располажемо чврстим доказима, ипак нам изгледа вероватније да у основи овог надимка не леже неки историјски или етнолошки разлози, већ пре фолклористички, евентуално [[Лингвистика|лингвистички.]] Интересантно је такође да је прво издање збирке кратких шаљивих прича о глупим грађанима Шилде који су својом лудошћу упропастили град изашло у [[Немачка|Немачкој]] [[1597]]. године под заједничким насловом. <ref> -{[http://glitema.up.pt/uploads/ctl_paginas/AnnotationThemen.pdf}- Lalebuch. Videti: H. Bausinger) 11, 1958. }-] </ref>   Јер, језичке необичности углавном прве падају у очи: на њих се спонтано усредсређује пажња оних чији слух није навикнут на мелодију и звук туђег говора. Извесне речи које се понављају често, [[Међународни фонетски алфабет |интонација]] или необичне комбинације гласова могу се употребити као знак за распознавање и обележавање, нарочито ако је у питању близак -{[[Jezički varijetet |језички варијетет.]]}- Како год било, ради се о догађајима у чијем је коначном ишоду пресудну улогу морала имати случајност.

Језичке особености, односно симпатично растезање у говору које Војвођане разликује од осталих житеља Србије, у сваком случају су морали имати утицаја на креирање тог комичног лика. У његовом уметничком креирању сабрано је много елемената. У прво време, у кратким шаљивим причама Банаћани задржавају своје регионално име, или се наизменично користе обе варијанте - Банаћанин и Лала. Касније је преовладао само други, краћи облик који је добио смисао не скупног, већ властитог имена.

Досегнувши свој пуни развој, Лала је израстао у једног изванредно живог, вишеслојног, заокруженог и доста индивидуализованог јунака који негује свој став и свој поглед на свет. Стога се не би могло казати да је он исто што и други типски заступници етничке целине. Наиме, он већ има властиту личност. Због тога, често добија улогу приповедача или виспреног коментатора разних догађаја, односно наступа на монолошки начин: у хумористичкој штампи с почетка века главни је носилац рубрика које су конципиране у форми писма (често одаслатог с “оног света”), сатиричних осврта на актуелна збивања и сл.

Лалино име временом је постало толико блиско, асоцијативно и симболично да не само што је ушло у сталне новинске рубрике, већ се по њему кумовало хумористичким листовима уопште. И у том погледу Лала представља замену за некад исто толико популарног Еру. У ранијим типовима шала, оним које су публиковане у почетним годинама века, језик је упадљиво функционалан и наглашен као средство којим се ваја Лалин карактер, односно служи као основни знак распознавања и као кључни индикатор његове посебности. Из тог разлога, употребљавају се некад типичне а данас одавно изобичајене узречице, усклици и говорне фразе, многе одомаћене немачке речи, чиме се постиже локална обојеност, а појачава се и снага комичног ефекта такође. <ref>[http://www.rastko.rs/o/mapa.html Библиотека Српске културе ‚’Растко’’ (Љубоја Г, Антропологија и етнологија)] </ref>

==='''Кућа'''===
Распоред куће Лале обично живе у великим кућама од набоја или цигала, имају неколико прозора који гледају на улицу и обавезно је ту и кибицфенстер, зими у њима стоје зимске руже а лети често нека млада снаша провирује,имају велика дворишта подељена у два или три дела, за [[Тројка|кола,]] за стоку и [[живина|живину]] и скроз иза су баште и воћњак.[[амбар|Чардаци]] и сушаре су исто саставни део дворишта и наравно пушница где се суши шунка и [[сланина]]. Лале имају и [[салаш]]е, мање стамбене објекте који се налазе ван села и који су у ствари база из које се креће у процес обраде земље и гајења стоке. Лалина жена је соса а [[деца]] су им чељад.

Супруга Лале је Соса, под условом да је из староседелачке [[породица|породице.]] То је у исто време и Српкиња из Баната. Не зна се како је надимак настао. Соса супруга Лалу, ако му је то надимак, тако и ословљава. Ако нема надимак, најчешће му се обраћа са „ти“, а када га у било ком контексту помиње каже „он“. Мужевљево матично име скоро да и не изговара.
{{citat|''Од свог женског света на земљином шору, Соса је највреднија. 
Ако не верујете, а ви почујте. Соса је пре свега мати,жена, 
затим кува, ставља зимницу, пере, пегла и шије, кречи и молује, 
ради у башти, винограду и њиви, држи целу авлију што гаче и њаче, 
преде, тка и штрика, служи Лалу, децу, своје и туђе старе. 
Соса ко Соса, мала, плава, румена и дебела. За ово последње 
сте награбусили ако јој уочи кажете. 
Нема без Сосе ни Лале ни Баната.Соса је и мода, сеја, сејка, нана, кека и кека, дада, мати и све остало.}}
Патријархално воспитаније је основа свега тако да се зна ко,ста и како.Религија заузима важно место у породици, [[Слава|славе]] се [[свеци]] и све по реду, позивају се комшије, рођаци и пријатељи без обзира на веру и нацију и узвраћа се истом мером. У лалинском [[село|селу,]] ако је село вишенационално обично [[црква|цркве]] стоје једна наспрам друге или једна поред друге у центру села. <ref>Летопис ''Банатска места и обичаји'' Марина (1999).</ref>
 


== Извори==
{{Извори}}⏎
⏎
= Спољашње везе ==
[[sh:lala (nadimak)]]