Difference between revisions 5817874 and 5924581 on srwiki

{{оспорено}}
{{Без извора}}
{{Прерађивање}}
== Први трагови (18. век) ==
Први индиректни трагови о формирању Слободнозидарских Ложа у [[Београд]]у, датирају у мемоарима писаца са краја осамнаестог века. Иако нема директне архивске грађе, зна се да је крајем тог века у Београду постојала радионица, која је вероватно радила на [[турски језик|турском језику]] и међу чијим су се члановима налазили везир тадашњег београдског пашалука, [[Хаџи-Мустафа Паша]], [[митрополит Методије]], српски устанички вођа [[Јанко (contracted; show full)

== Период од средине до краја 19. века ==
Слом устанка 1813. године довео је до тога да је слободнозидарска активност замрла до средине 19. века. Око 1848. године, постојала је у београдској тврђави још једна Ложа чији су чланови били и Турци и Срби. Име те радионице било је 
"„Али Коч" и њен члан био је и песник [[Симо Милутиновић Сарајлија]].

Поједини историчари, посебно историчари слободног зидарства, сматрају да је [[Кнез Михаило Обреновић]] био слободни зидар. Током изгнанства из Србије, кнез је одржавао редовне контакте и имао блиске односе са Гарибалдијем и Мацинијем, обојицом слободним зидарима.

(contracted; show full)

Такође, под заштитом Великог оријента Италије, радила је и ложа “Србска Задруга”, основана 1881, која је постојала свега две године и међу чијим је члановима био и др [[Лаза Пачу]], тада само лекар, а две деценије касније успешни министар финансија. Ложа је као и 
"„Светлост Балкана" због [[Тимочка буна|Тимочке буне]] и бурних политичких превирања, која су се одразила и на српске масоне тог времена, 1883. године успавана.

Међутим те исте године, поново под утицајем Великог Оријента Италије, формирана је и ложа "„Слога, рад и постојанство" коју су углавном чинили бивши чланови "„Светлости Балкана" и "„Србске задруге"“.

Незадовољни потпором Великог оријента Италије поједини чланови ложе "„Слога, рад и постојанство" 1890. године под заштитом Симболичке велике ложе Угарске формирају ложу "„Побратим"“. Међу њеним оснивачима били су и тада још неиницирани, а по ванредном поступку у [[Пешта|Пешти]] примљени, професор Велике школе [[Андра Ђорђевић]], индустријалац [[Ђорђе Вајферт]], адвокат [[Тихомир Ђорђевић]] и композитор [[Стеван Мокрањац]]. Оснивачи, дотадашњи чланови ложе "„Слога, рад и постојанство" били су [[Ђорђе Миловановић]], [[Светомир Николајевић]] и [[Макса Антонијевић]].
Оснивање ложе "„Немања" у [[Ниш]]у 1892. године, иницирано је у ложи "„Побратим" и то срачунатим примањем и релативно брзим унапређењем неколицине браће, који су затражили редован отпуст и формирали ложу. Нишка ложа је такође радила под заштитом Симболичке велике ложе Угарске.

== од Мајског преврата до Првог светског рата ==

[[Мајски преврат]], односно убиство краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] и његове супруге [[Драга Машин|краљице Драге]], и данас изазива историјске недоумице о учешћу масона у њему. Иако нема поузданих доказа да је [[Драгутин Димитријевић Апис]], био члан и једне слободнозидарске радионице, посебно се немачка обавештајна служба и то све до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]] трудила да докаже његову масонску припадност. Оно што се поуздано може тврдити јесте да је будући краљ [[Петар I Карађорђевић]] био инициран током свог боравка у [[Француска|Француској]] под именом Петар Мркоњић, које је користио и у херцеговачком устанку 1875. године. Контакт и понуду да прихвати круну завереници су са њим остварили преко његовог школског друга Николе Хаџи-Томе, индустријалца и члана ложе "„Побратим", док је Ђорђе Вајферт дао завереницима прилог од педесет хиљада динара за породице завереника који погину у преврату. Уз њих, у завери су учествовала још четири члана ложе "„Побратим", али се на основу доступних података може рећи да су то учинили као појединци, Срби незадовољни социјално-политичком ситуацијом у ондашњој Србији.

(contracted; show full)[[Беч]] да не треба дозволити никакву демократизацију и изборе у Босни и Херцеговини у којој је српски живаљ тада био у већини и који би се сигурно одлучио за присаједињење матици. У Београду је 7. октобра 1908. године, како кажу историјски извори, владало самоубилачко расположење. Народ је био спреман да се и голорук супростави Аустрији. У таквом тренутку и српски масони су понесени националним идеалима затражили пре свега помоћ од Симболичке велике ложе Угарске, под чијом заштитом је једино активна ложа 
"„Побратим" и радила. Међутим, та помоћ је одбијена са образложењем да је реч о политичком питању и да је мешање у њега противно масонским начелима. Реакција на такав став угарске велике ложе били су закључци ложе "„Побратим" донети 10. октобра 1908. године. Ти закључци јесу:
* Да се Права и потпуна слободнозидарска ложа "„Побратим" откине испод дојакошње заштите Симболичке велике ложе Угарске.
* Да се ложа "„Побратим" прогласи за независну слободнозидарску радионицу у Србији.
* Да се о том проглашењу известе све велике слободнозидарске светлости у свету.
* Да од сада радионица дела у свима правцима самостално и непосредно и
* Да се одмах ступи у контакт са независним ложама у Немачкој и да се умоле за њихов поступак у администрирању.

Такав радикалан раскид са Симболичком великом ложом Угарске био је и повољно тло за формирање ложе "„Уједињење", која је 1909. формирана под заштитом Великог оријента Француске. Један број чланова ложе "„Побратим" добио је отпуст и формирао, на велико одушевљење тадашњег француског посланика у Београду Леона Декоа, који је постао и њен члан, нову ложу. Најагилнији у афирмисању рада нове ложе био је њен старешина [[Васа Јовановић]]. Ложа "„Побратим" пружала је пуну подршку раду нове радионице, из које је касније, што је посебно интересантно већи број чланова, као цивил, приступио организацији "„Уједињење или смрт", познатијој као "„Црна рука"“.

Ложа "„Побратим" била је матица ложа и за ложу "„Шумадија" која је основана априла и свечано освећена 7. јула 1910. године. Иако је "„Шумадија" тада била под заштитом Велике ложе Хамбурга, она је изузетно сарађивала и координирала рад са ложом "„Побратим"“. Без обзира на то што је "„Побратим" био једина радионица непокривена заштитом неке велике ложе и што је проглашена самосталном радионицом уз подршку Велике ложе Румуније, заједнички рад, планирање активности и сарадња те две ложе показивале су специфичан приступ српских масона у односу на слободне зидаре и бурне економско политичке прилике у свету током година с почетка века.

Врховне власти организације слободних зидара у том тренутку у Србији није било. Међутим, одмах после одлука од октобра 1908. године и одвајања од заштите Цимболичке велике ложе Угарске, браћа окупљена у "„Побратиму" предузела су све да добију заштиту за самосталан рад. У том циљу, под заштитом Велике ложе Румуније, 1909. године оснива се Капител, организација виших степена, по шкотском ритуалу, које су поједини чланови "„Побратима" добили од Врховног савета Румуније. С обзиром на то да је Капител формиран марта, а да је у фебруару формирана Ложа "„Уједињење", очигледно је да су српски масони тежили да преко успостављања институција и органа шкотског система и да су рачунајући на успостављање минимума од три ложе тежили потпуном осамостаљивању јовановског система и формирању независне Велике ложе Србије.

У то време, непосредно пред балканске ратове, занимљиво је да је осим Врховног савета Румуније, помоћ у коначном осамостаљивању масона у Србији нудио и Велики оријент Турске 1910. године. Међутим, почетком 1911. године, слободни зидари Србије, ипак се одлучују да велика масонска власт која ће обезбедити коначну самосталност буде Врховни савет Грчке.

Иако тада у Србији постоје три ложе - "„Побратим", "„Уједињење" и "„Шумадија", чврста веза "„Уједињења" са Великим оријентом Француске потакла је српске масоне да поново оживе рад, односно да пробуде ложу "„Слога, Рад и Постојанство"“. То је и учињено средином фебруара 1912. године уз потпуну сагласност Великог оријента Италије под чијом заштитом је ложа и основана 1883. године. Велика италијанска Масонска власт била је потпуно сагласна да се Ложа стави под заштиту Врховног Савета Србије, зарад чијег оснивања је и дошло до њеног реактивирања.

Најзад, 9. маја 1912. године специјални делегат Врховног савета Грчке, брат Цефалас, уздигао је снагом своје масонске власти на 33. степен [[Ђорђе Вајферт|Ђорђа Вајферта]], [[Светомир Николајевић|Светомира Николајевића]], [[Јован Алексијевић|Јована Алексијевића]], [[Милутин Перишић|Милутина Перишића]], [[Димитрије Јанковић|Димитрија Јанковића]], [[Петар Шрепаловић|Петра Шрепаловића]], [[Манојло Клидис|Манојла Клидиса]], [[Петар Пачић|Петра Пачића]], [[Димитрије Мијалковић|Димитрија Мијалковића]] и [[Павле Хорстиг|Павла Хорстига]]. Истог дана на заједничком раду ложа "„Побратим" и "„Шумадија", донета је одлука да "„Побратим" који је до тада радио као независна радионица од тада ради под заштитом Врховног савета Србије, а да "„Шумадија" затражи отпуст испод заштите Велике ложе Хамбурга и стави се под заштиту српског Врховног савета. Следећег дана, на другој свечаној седници новоформираног Врховног савета, прочитан је грчки патент о формирању Врховног савета Србије и изабран је Ђорђе Вајферт за најмоћнијег сувереног великог командера и великог мајстора Врховног савета Србије. На трећем свечаном раду одржаном 11. маја изабрани су и остали велики официри.

Коначно признање независности српских масона који су примили шкотски обред уследило је на Интернационалној конференцији савезних врховних савета шкотског реда, одржаној октобра 1912. у Вашингтону, чији је домаћин био Врховни савет Јужне јурисдикције САД. Од тог тренутка, све ложе у Србији, осим "„Уједињења" (и даље била под заштитом Великог оријента Француске) радиле су под заштитом Врховног савета Србије.

Почетак балканских и Првог светског рата, довео је до тога да масони морају пре свега да одговоре својим обавезама према држави и до замирања организованог слободнозидарског рада до 1918. године.

== Период од 1918. до Другог светског рата ==

Формирање [[Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] довело је и до потребе реорганизовања масонерије са бивших простора Србије и Аустроугарске. У [[Загреб]]у је 9. јуна 1919. године одржана ванредна скупштина свих српских, хрватских и словеначких ложа. С обзиром на то да су све ложе добиле отпуст од одговарајућих власти, како оне које су биле под обедијенцијом Врховног савета Србије, тако и оне које су биле под Обедијенцијом Велике симболичке ложе Угарске, ове радионице су прогласиле Велику оложу Срба, Хрвата и Словенаца "Југославија", са седиштем у Београду.

Први Велики Мајстор био је гувернер Народне банке, Ђорђе Вајферт, док су му заменици били др [[Адолф Михалић]] из Загреба и професор [[Света Стојковић]] из Београда. Историјски извори кажу да је Велика ложа Југославије на почетку свог постојања имала око 300 чланова. Она је била 1926. године, у Београду домаћин Међународног масонског конгреса "„У знаку мира"“. Под покровитељством Међународне масонске асоцијације конгресу је присуствовало 56 представника 12 националних обедијенција из 15 европских држава као и представници две прекоморске обедијенције.

Масонерију у Југославији између два светска рата чинила је елита свих друштвених класа без обзира на веру. Слободно зидарство у Југославији имало је у свом чланству православно више свештенство, римокатоличке свештенике и рабине.

Створено је неколико добротворних установа. у Београду је основан дом за сирочад и образовни центар за децу из јужне Србије "„Свети Сава"“. Отворена је установа за глувонему децу "„Краљ Дечански"“. Формирана је фондација "„Свети Ђорђе" за помоћ деци и ратним инвалидима. У Земуну је установљен дом за слепе и образовни центар за омладину. Организована је акција помоћи незапосленима под називом "„Хлеб насушни"“. Створени су савези за борбу против просјачења, за борбу против туберкулозе и слични.

Средином 30-их година 20. века било је око хиљаду чланова обедијенције који су радили у преко 20 ложа. Делатност радионица проширила се осим филозофске активности и на проучавање историјских, економских, друштвених и социјалних проблема.
(contracted; show full)== Спољашње везе ==
*[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=733 Тајне српске масонерије („Вечерње новости“, фељтон 23.9-10.10.2010)]
*[http://www.kurir-info.rs/reportaza/dolaze-srpski-masoni-37562.php Долазе српски масони („Курир“, 13. јун 2010)]

[[Категорија:Београд]]
[[Категорија:Слободно зидарство]]

[[sh:Masonerija u Beogradu]]