Difference between revisions 6283973 and 6307005 on srwiki

{{Wikisource|Марко Краљевић и Ђемо Брђанин}}
'''Марко Краљевић и Ђемо Брђанин''' је [[народна епска песма]] из [[Циклус песама о Марку Краљевићу|циклуса о Краљевић Марку]].

== Види још ==
*[[Марко Краљевић]]

{{клица-језик}}

[[Категорија:Песме о Марку Краљевићу]]

[[en:Djemo the Mountaineer]]⏎
⏎
Марко Краљевић и Ђемо Брђанин Славу слави Краљевићу Марко, Славу слави светога Ђорђија. У Марка су млоге узавнице: Двјеста попа, триста калуђера, Ја дванаест српскијех владика, Ја Четири старе патријаре, Од осталог ни Броја не има. Свему доста пива и јестива; Ал 'говори стари калуђере: "Вала тебе, Краљевићу Марко! Свега Имаш у бијелу двору, Још да Имаш рибе од Орида! " Мучно бјеше Краљевићу Марку, Па дозива слугу Богосава, Додаје му цасу и матару: "Тоци вино, Богосаве слуго! Редом чаше око совре даји, Немој кога прескочити, слуго! " Па на ОДЕ НИЗ бијелу кулу, Те опрема Шарца од мејдана. За њим стара мајка пристанула, Па је Марку тихо бесједила: "Ја мој синко, Краљевићу Марко, Немој носит Ништа од оружја! Ти се јеси крви научио, Учинићеш крвцу о празнику ". Нуто Марку велике Невоље! Мучно му је ићи без оружја, Још горе не послушат мајке: Не сце узет Ништа од оружја, ВЕЦ посједе Шарца од мејдана, Окрену га низ поље зелено, Оде право бијелу Ориду. Кад је био води на ћуприју, Ал 'ето ти једнога јунака, На дорату ноге прекрстио, Топузину Баца у облаке, Дочекује у Бијеле руке; Божју Помоћ називаше Марку, Лијепо му Марко приватио. Вели јунак од Прилипа Марку: "Ој, бога ти, незнана делијо, Нијеси ли отуд од Прилипа, Од оџака Краљевића Маркоа? Је ли Марко код бијела двора? Има л 'Марко доста узавница? " Вели њему Краљевићу Марко: "Ој, бога ми, незнани јуначе, Ја сам јутрос од Прилипа била, Код двора је Краљевићу Марко, Слави Марко свога светитеља; Има доста Марко узавница. " Вели њему незнан добар јунак: "Нека има, незнана делијо; Ако бог да и срећа јуначка, Совра Ће му у крв огрезнути, Бога ми ћу Њега објесити БАС О вратим 'бијела Прилипа: Давно ми је брата погубио, Погубио Мусу Кесеџију ". Па окрену коња доратаста, Оста Јадан Марко гледајући. Свакојако мисли и премишља: Да би му се казивао Марко, Хоце Њега Туре погубити, Јер не има Ништа од оружја; Да га пусти бијелу Прилипу, Хоце исјећ млоге узавнице Тражећи по оџаку Марка. Све мислио, на Једно смислио, Па он викну из грла Бијелој: "Куд ћеш тамо, Ђемо Брђанине? Ево, још, Краљевића Марка! " Поврати се Ђемо Брђанине. Поузда се Краљевићу Марко Да Ће УТЕЦ на своме Шарину, Па побјеже пољем широкијем; За њиме се Ђемо натурио. Брз је Шарац, утећи му шћаше, Ал 'потеже Ђемо топузину, Па заљуља покрај себе њоме, Јадна Марка медју плеци Живе, Паде Марко у зелену траву. Марко паде, Ђемо допаде, Свежа Марку наопако руке, Па извади синџир из егбета, Окова га све у гвожђе љуто: На ноге двоје букагије, На руке белензуке двоје, На грло синџир-гвожђе Тешко; Па посједе његова Сарина, Дората води у поводу, Привезао Марка за Дората, Оде право бијелу Ориду, Под Оридом вјешала огради Да објеси Краљевића Марка. Моли му се господа ришћанска: "Богом брате, Ђемо Брђанине, Ту нам немој објесити Марка, Неце родит вино ни Сеница, Ево тебе три товара блага! " Узе Ђемо три товара блага, Води Марка граду Вучитрну, Па под градом вјешала огради, Хоце Ђемо да објеси Марка. Моли му се господа ришћанска: "Богом брате, Ђемо Брђанине, Ту нам немој објесити Марка, Неце родит вино ни Сеница, Ево тебе три товара блага! " Узе Ђемо три товара блага, Гони Марка бијелу Звечану, Ја ту Ђемо вјешала огради Да објеси Краљевића Марка. Моли му се господа Звечанска: "Богом брате, Ђемо Брђанине, Ту нам немој објесити Марка, Неце родит вино ни Сеница, Ево тебе три товара блага! " Узе Ђемо три товара блага. Отале се Ђемо подигао Кроз некакву Јањину планину. Тешко Ђемо ожедњео бјеше, Дели Марко тихо говораше: "Знаш ли, Марко, воде ја механе? Тешко ме је освојила жеђа. " Вели њему Краљевићу Марко: "Тако, Ђемо, не раде јунаци, ВЕЦ закољу коња ја сокола, Напију се крви од гр'оца. " Вели њему Ђемо Брђанине: "Нит 'ћу клати коња ни сокола, ВЕЦ ћу заклат тебе Краљевића, Па се напит крви од гр'оца. " Па потеже сабљу оковану Да закоље Краљевића Марка. Вели њему Краљевићу Марко: "Има, Ђемо, бијела механа, Ја проклета Крцмарица Јање, Сад ми се осветити Ће Јања: Доста сам јој вина потрошио, Нијесам дао ни динара. " ТО ЈЕ Ђемо једва дочекао. У да Доба Пали пред механу, Испаде Крцмарица Јања. Кад сагледа савезана Марка, Марко на њу очим 'преваљује, Насмеја се Крцмарица Јања: "Будите аферим, јунак од јунака! Боже мили, на свему ти вала Кад ја видјех савезана Марка! Појићу те, Брђанине Ђемо, Без Бијеле паре и динара, Баш ак 'Хоћеш три бијела дана ". Па под Ђемом коња уватила, Одведе га у механу Билу, Донесе му вина и ракије. Пије вино Брђанине Ђемо, Наздравља Краљевићу Марку, Наздравља му, али му не Даје. Кад се Ђемо накитио вина, Донесе му Крцмарица Јања Рујна вина од седам година, Меце у њег биље свакојако. Паде Ђемо главом без узглавља, Скочи Јања на ноге Лагане, На свом побру гвожђе отвораше, На дјема Марко удараше. Кад удари синџир-гвожђе Тешко, Па засједе пити вино Рујно, Удари га чизмом и мамузом: "Устан, Ђемо, да пијемо вино!" Кад погледа Ђемо Брђанине Више себе Марка Краљевића, На врату синџир-гвожђе Тешко, Скочи Ђемо на ноге Лагане; синџир-гвожђе Земљи притезаше, На потеже рукам 'Ја ногама, - Попуцују руке из рамена, Попуцују ноге из кољена; Ал 'је тврдо гвожђе уватило. Сједе Ђемо на земљицу Црну, Марко сједе пити вино мрко, Наздравља Ђему Брђанину, Наздравља му, али му не Даје. Кад се Марко накитио вина, Онда Шарца Свежа за Дората, За Шарца дјема Брђанина, Па усједе Ђемова Дората, Оде право граду Вучитрну. Изилази господа ришћанска: "Богом брате, Краљевићу Марко, Објеси нам дјема Брђанина, Ево тебе три товара блага! " Марко њима три товара врати, Што су дали Ђему Брђанину, Па на ОДЕ бијелу Звечану. Ту господа српска излазила: "Богом брате, Краљевићу Марко, Објеси нам дјема Брђанина, Ево тебе три товара блага! " Марко њима три товара врати, Што су дали Ђему Брђанину; Оде Марко бијелу Ориду. Ту излази господа ришћанска: "Богом брате, Краљевићу Марко, Објеси нам дјема Брђанина, Ево тебе три товара блага! " Марко неце да узима Блага, ВЕЦ о њима тромеђе товара врати, Што су дали Ђему Брђанину. Код Орида начини вјешала, Ја објеси дјема Брђанина; Па он узе рибе Усељење од Орида, Оде право бијелу Прилипу, Те он слави свога светитеља.