Difference between revisions 6384203 and 6384343 on srwiki

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]] (СФРЈ), деловање [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (СКЈ), [[Раднички покрет|Раднички покрет Југославије]], као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у трећем тромесечју [[1972]]. године.

(contracted; show full)Ј и СКЈ 1972. (2)#Јун 1972.|Јун ‘72]] | [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972. (3)#Јул 1972.|Јул ‘72]] | [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972. (3)#Август 1972.|Август ‘72]] | [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972. (3)#Септембар 1972.|Септембар ‘72]] | [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972. (4)#Октобар 1972.|Октобар ‘72]] | [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972. (4)#Новемар 1972.|Новембар ‘72]] | [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1972. (4)#Децембар 1972.|Децембар ‘72]] [[Датотека:Flag of SFR Yugoslavia.svg|20п]] 
|}</center>

== Септембар 1972. ==

{{проширење}}<big>'''2—3. септембар'''</big>
* Председник Републике [[Јосип Броз Тито]] боравио у [[Ријека (град)|Ријеци]]. Током боравка, он је 3. септембра посетио [[Бродоградилиште 3. мај|бродоградилиште „3. мај“]], где се обратио радницима и позвао их да заоштравају питања одговорности и доследности у спровођењу усвојених одлука.  


<big>'''3—7. септембар'''</big>
* У посети [[Народна Република Бугарска|Народној Републици Бугарској]] ({{зас|Бугарска|1971}}) боравио савезни секретар за спољну политику [[Мухамед Хаџић]].


<big>'''4—7. септембар'''</big>
* У посети Југославији боравио председник Владе [[Етиопија|Царевине Етиопије]] Аклилу Хабате Волда. 


<big>'''5. септембар'''</big>
* Председник Републике Јосип Броз Тито допутовао у петодневну посету [[Загреб]]у. Истог дана одржао је састанак са члановима Градске конференције Савеза комуниста Загреба. 


<big>'''5—7. септембар'''</big>
* У посети Југославији боравио градоначелник [[Западни Берлин|Западног Берлина]] Клаус Шиц.


<big>'''6. септембар'''</big>
* У Загребу председник Републике Јосип Броз Тито примио делегацију радника Металуршког завода железаре [[Сисак]], са којима је водио разговоре о развоју [[Радничко самоуправљање|радничког самоуправљања]].
* У Загребу председник Републике Јосип Броз Тито примио аустријског научника Хајнца Шулхајна Шулца, који је боравио у посети Југославији. 


<big>'''7. септембар'''</big>
* У Загребу председник Републике Јосип Броз Тито отворио међународни Јесењи [[загребачки велесајам]], највећу привредну манифестацију ове врсте у земљи, на којој су учествовали излагачи из 59 земаља.


<big>'''8. септембар'''</big>
* Председник Републике Јосип Броз Тито посетио [[Иванић-Град]]. Током посете он је обишао навјеће нафтоводно поље и водио разговоре са активом предузећа [[ИНА|ИНА-Нафтаплин]], као и друштвено-политичким активом општине Иванић-Град.
* У [[Подгорица|Титограду]] [[Бранко Ћопић|Бранку Ђопићу]] додељена „[[Његошева награда]]“ за књижевни рад.


[[Слика:Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg|мини|десно|250п|[[Споменик револуцији (Козара)|Споменик „Револуције“]] на [[Мраковица|Мраковици]]]]
<big>'''10. септембар'''</big>
* На [[Мраковица|Мраковици]], врху [[Козара|Козаре]] обележена тридесета годишњица [[Козарска офанзива 1942.|непријатељске офанзиве на Козару]] (1942) у оквиру које је председник Републике [[Јосип Броз Тито]] открио грандиозни [[Споменик револуцији (Козара)|споменик „Револуцији“]] (''висок 34 метара, аутор вајар [[Душан Џамоња]]''). Откривању споменика присуствовао је велики број грађана, а потом је у [[Приједор]]у одржан збор на ком је у присуство око 100.000 грађана „о херојској борби народа Козаре“ говорио Јосип Броз Тито. Истог дана, за заслуге у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] [[Други крајишки партизански одред]] је одликован [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].
* У [[Београд]]у умро [[Саво Миљановић|Саво Миљановић „Јаран“]] (1916-1972), [[генерал-мајор]] ЈНА. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду.


<big>'''10—12. септембар'''</big>
* На [[Блед]]у одржан састанак парламентарних делегација Југославије и [[Западна Немачка|Савезне Републике Немачке]], на којој је разматрана билатерална сарадња и припреме за предстојећу [[Конференција о европској безбедности и сарадњи|Конференцију о европској безбедности и сарадњи]] (КЕБС) 
* У посети [[Народна Република Пољска|Народној Републици Пољској]] ({{зас|Пољска}}) боравила делегација Савезне скупштине, коју је предводио [[Џавид Нимани]].


<big>'''11—16. септембар'''</big> 
* У посети Југославији боравио Карнелис Буртијен, министар за развој [[Холандија|Краљевине Холандије]].


<big>'''12. септембар'''</big>
* Одржана седница Извршног бироа Председништва СКЈ, на којој је извршена анализа друштвено-политичких кретања у републикама и покрајинама и расправљало се о припремама за Трећу конференцију СКЈ.


<big>'''12—19. септембар'''</big>
* У посети Југославији, боравио председник Савета министара [[Социјалистичка Република Румунија|Социјалистичке Републике Румуније]] [[Јон Георге Маурер]].


<big>'''13. септембар'''</big>
* У Београду отпочео [[БИТЕФ|-{VI}- Београдски интернационални театарски фестивал]] (БИТЕФ). Овогодишњи фестивал отворило је позориште из [[Барселона|Барселоне]] извођењем драме „Јерма“, [[Федерико Гарсија Лорка|Гарсија Лорке]].


<big>'''13—15. септембар'''</big>
* У незваничној посети Југославији боравио председник [[Аустрија|Републике Аустрије]] [[Франц Јонас]]. Током посете он се два пута - 13. и 15. септембра у Београду сусрео са председником Републике Јосипом Брозом Титом, са којим је водио разговоре и неформалну размену мишљења о разним питањима. 


<big>'''15. септембар'''</big>
* У Београду у [[Бели двор|Белом двору]], председник Републике Јосип Броз Тито примио генералног секретара [[Комунистичка партија Шпаније|Комунистичке партије Шпаније]] [[Сантјаго Кариља|Сантјага Кариља]], који је боравио у незваничној посети Југославији (''био је на одмору''), од 3. до 23. септембра. Састанку између председника Тита и генералног секретара КП Шпаније, присуствовао је и члан Извршног бироа Председништва СКЈ [[Киро Глигоров]].


<big>'''15—17. септембар'''</big> 
* [[Датотека:SAS DC-9-32 LN-RLS.jpg|мини|десно|250п|Авион [[Скандинејвијан ерлајнс систем|Скандинејвијан ерлајнс система]] типа  „[[Даглас ДЦ-9]]“]] У [[Шведска|Шведској]] ({{зас|Шведска}}) Тројица усташких терориста - Рудолф Прскало, Никола Лисац и Томислав Ребрина извршила отмицу авиона [[Даглас ДЦ-9]] компаније „[[Скандинејвијан ерлајнс систем|САС]]“, који је био на линији [[Гетеборг]]-[[Стокхолм]] и имао 108 путника и чланова посаде. После отмице они су пилоте присили да слете у [[Малме]], где су отпочели преговоре са шведским властима око пуштања из затвора шесторице усташких терориста - [[Миро Барешић|Мире Барешића]], Анђелка Брајовића, Блага Микулића, Иван Вујичевић, Маринка Лема и Анте Стојанова, који су учествовали у упаду у југословенски конзулат у Малмеу, у фебруару и убиству амбасадора [[Владимир Роловић|Владимира Роловића]], у априлу [[1971]]. године. После петнаест сати преговора, они су ослобођени и укрцани у авион који је, ослободивши све путнике, са посадом одлетео у [[Мадрид]], где су се отмичари и бивши затвореници предали и затражили [[азил]]. Сви су били ухапшени и Шведска је од [[Шпанија|Шпаније]] захтевала њихово изручење (''СФРЈ је тражила од Шведске да тражи њихово изручење, јер она није имала дипломатске односе са Шпанијом''). Шпанске власти су то одбиле и бивши затвореници су убрзо били пуштени и отишли су у [[Парагвај]]. Отмичари авиона су били осуђени на дванаест година затвора, али их је после две и по године помиловао [[Франсиско Франко|генерал Франко]].


<big>'''16. септембар'''</big>
* У [[Мостар]] одржана прослава тридесетогодишњице формирања [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|херцеговачке пролетерске бригаде]], којој је присуствовао велики број грађана. На народном збору говорио је [[Едвард Кардељ]]. 


<big>'''17—26. септембар'''</big>
* У посети Југославији, на позив Председник СКЈ Јосипа Броза Тита, боравила делегација [[Комунистичка партија Индије|Комунистичке партије Индије]], коју је предводио председник Срипад Амрит Данге. Током посете делегација је поред Београда, посетила [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словенију]], [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонију]] и [[Дубровник]]. Чланове делегације, 18. септембра је на Брионима примио и председник Републике и председник СКЈ Јосип Броз Тито. 


<big>'''18. септембар'''</big>
* У Београду одржана седница Извршног бироа Председништва СКЈ, којој је присуствовао и председник СКЈ Јосип Броз Тито. На седници су разматрана нека питања остваривања политике СКЈ и утврђене мере које треба предузети да би [[Савез комуниста Југославије|Савез комуниста]] повећао своје „јединство, акциону способност и ефикасност у деловању“. У оквиру ових мера донета је одлука да се свим организацијама и члановима СКЈ упути Писмо председника СКЈ и Извршног бироа Председништва СКЈ (''садржај писма је објављен 29. септембра''). Расправљано је и о припремама за [[Десети конгрес СКЈ|Десети конгрес]] и Трећу конференцију СКЈ.


<big>'''18—21. септембар'''</big>
* У посети Југославији, као гости Савезне скупштине боравила делегција чланова [[Парламент Уједињеног Краљевства|парламента Уједињеног Краљевства]] - [[Џулијан Емери]], државни министар у Министарству иностраних послова и члан парламента и [[генерал]] [[Фицрој Меклејн]], председник Британско-југословенског друштва и парламента.


<big>'''18—25. септембар'''</big>
* У посети Југославији, боравио председник Парламента [[Кипар|Републике Кипар]] [[Глафкос Клеридес]]. Током посете он се састао са председником Савезне скупштине [[Мијалко Тодоровић|Мијалком Тодоровићем]] и са њим водио разговоре о даљој сарадњи између парламента Кипра и Југославије. У оквиру посете СФРЈ, председник кипарског парламента је посетио - [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводину]] и [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватску]]. 


<big>'''18. септембар—13. октобар'''</big>
* У [[Скопље|Скопљу]] одржана [[20. шаховска Олимпијада|-{XX}-]] [[Шаховске олимпијаде|шаховска олимпијада]], на којој су учествовали представници из 63 земље (''упоредо са овом одржана је и V женска шаховска олимпијада''). Представници Југославије (''[[Светозар Глигорић]], [[Борислав Ивков]], [[Љубомир Љубојевић]], [[Александар Матановић]], [[Милан Матуловић]] и [[Јосип Рукавина]]'') су освојили треће место. Прво и друго место освојили су представници [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[Народна Република Мађарска|Мађарске]].  


'''19. септембар'''
* У Београду одржана седница [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], којом је председавао председник Републике Јосип Броз Тито. На седници су разматрана резултати недавне Конференције министара иностараних послова несврстаних земаља, која је одржана половином августа у [[Џорџтаун]]у. Председништво је такође размотрило предузете активности у циљу јачања безбедности СФРЈ.  


[[Датотека:Juliana 1963.jpg|мини|десно|200п|[[Краљевина Холандија|Краљица Холандије]] [[Краљица Јулијана|Јулијана]]]]
<big>'''20. септембар'''</big> 
* У посету [[Народна Република Мађарска|Народној Републици Мађарској]] ({{зас|Мађарска|1957}}) отпутовао члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] [[Трпе Јаковлевски]].


<big>'''20—23. септембар'''</big>
* У посети Југославији, на позив председника Републике Јосипа Броза Тита, боравила [[краљица Јулијана]], суверен [[Краљевина Холандија|Краљевине Холандије]]. Са њом су у посету допутовали и њен супруг - [[принц Бернард]] и министар иностраних послова В. К. Х. Шмелцер. У току посете, краљица Јулијана се 21. септембра у Белом двору сусрела са председником Титом, који је њу и принца Бернарда одликовао [[Орден југословенске звезде|Орденом југословенске велике звезде]].


<big>'''24. септембар'''</big>
* У Новом Саду песнику [[Мирослав Максимовић|Мирославу Максимовићу]] додељена [[Бранкова награда]], за збирку песама „Спавач под упијачем“, објављену 1971. године.


<big>'''25. септембар'''</big>
* Делегација [[Савез социјалистичке омладине Југославије|Социјалистичке омладине Југославије]] (СОЈ) отпутовала у посету [[Западна Немачка|Савезној Републици Немачкој]], [[Данска|Краљевини Данској]], [[Норвешка|Краљевини Норвешкој]] и [[Шведска|Краљевини Шведској]].  


<big>'''28. септембар'''</big>
* У [[Љубљана|Љубљани]] одржана 28 седница [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] на којој је разматрана кадровска политика и односи на [[Универзитет у Љубљани|Универзитету у Љубљани]]. На седници је наглашено да у високошколској настави треба да се уведе више [[Марксизам|марксистичких]] принципа и методологије. 
* У [[Београд]]у одржана проширена седница Централног комитета [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] на којој се расправљало о економској ситуацији и даљем развоју самоуправних односа.


<big>'''29. септембар'''</big>
* Објављен садржај Писма председника СКЈ и Извршног бироа Председништва СКЈ које је било упућено свим организацијама и члановима СКЈ. Писмо је написано на седници Извршног бироа од 18. септембра. У писму се говорило о отклањању негативности у друштву - као што су појава корупције, крађе и других сличних облика злоупотребе добара и доходака. Поред овога у писму се истакло да су закључци 21 седнице Председништва СКЈ (''одржане децембра 1971'') и Акциони програм донет на Другој конференцији СКЈ (''одржаној јануара 1972'') обавезујући за све водеће органе Савеза комуниста и да они у свом практичном деловању морају да реафирмишу и доследно остварују политички курс [[Девети конгрес СКЈ|Деветог конгреса СКЈ]] (''одржаног марта 1969''). 


<big>'''30. септембар'''</big>
* У посету Југославији, допутовала војна делегација [[Египат|Арапске Републике Египат]], коју је предводио генерал Мохамед Шадек, министар рата.  

<br clear=all>
<center>
{| align="center" id="toc" style="background:#FFFFFF" "margin: 0 2em 0 2em;"
(contracted; show full)*'''Историја Савеза комуниста Југославије'''. Издавачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.


{{Хронологија радничког покрета, СКЈ и СФРЈ}}

[[Категорија:Хронологија СФРЈ|*1972-3]]

__БЕЗСАДРЖАЈА__