Difference between revisions 6647964 and 8289245 on srwiki

Три су могућа говора и '''концепта о нацији''' настала у [[20. век|XX век]]у. Условно говорећи то је германско, романско и словенско разумевање овог појма. Романски концепт нацију разумева као свакодневни [[референдум|плебисцит]]. У германском контексту националну припадност одређују крв и тло, а у словенском контексту [[нација]] се везује за појмове [[месија]]низма и спасења.
     
[[Германи]] своју културу проглашавају општељудском, а своју [[цивилизација|цивилизацију]] човечанством. Германски концепт сматра да нација није последица слободног избора. Нација је организам који тежи да се сачува, а његови симболи су крв и тло. То значи да нација од својих чланова тражи жртве. „Циљ германских народа је и да буду носиоци [[хришћанство|хришћанства]] сваке друге слободе. Тај изузетан статус припада им због тога што су они истинско људско заједништво. [[Адолф Хитлер|Хитлер]]ови социјалисти су управо на оваквој структури покренули [[Немци|Немце]] у рат. Немачки војници су себе сматрали носиоцима слободе, зато су се тако мотивисано и борили. Били су врло жустри и упорни борци. 

Према романском ([[француска|француском]]) концепту сваки човек може слободно да бира своју националност и сваки избор може да буде државотворан. Тај избор је довољан да се неко легитимише као [[Француз]].

И најзад трећи концепт нације, који је у ствари словенски концепт. Нација се ту везује за појам спасења.. [[Срби]] су губитак своје самосталности поредили са разапињањем на [[Голгота|Голготи]], по неправди људској. Суштина словенског концепта нације је садржана у следећој мисли: Ако најбољи од свих могућих светова као жртву тражи једну дечју сузу – нећу, не пристајем да живим у таквом свету. Не може се бити срећан, уколико је свет пун неправди и зла.

[[Категорија:Филозофски концепти]]