Difference between revisions 6691277 and 6691357 on srwiki

{{Хронологија радничког покрета и КПЈ-1920e}}

[[Слика:Worker.jpg|десно|180п]]
Хронолошки преглед важинијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код [[Јужни Словени|јужнословенских народа]] који су се догодили од [[1900]]. до [[1909]]. године. Хронологија се бави догађајима на подручију бивше [[Југославија|Југославије]] (''тада: [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]], [[Османско царство|Османлијског царства]], као и независних држава [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]]''), као и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе. 

<small>''Напомена:''</small> ''За догађаје који су се одигравали на територији [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], где је до [[1919]]. године био на снази [[стари календар]], односно [[јулијански календар]], у загради се налази датум по старом календару.''


</br>
{| style="border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;font-size: 95%;" align=center class=radius 	
| '''Садржај''' | [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] [[#1900.|1900. година]] | [[#1901.|1901. година]] | [[#1902.|1902. година]] | [[#1903.|1903. година]] | [[#1904.|1904. година]] | [[#1905.|1905. година]] | [[#1906.|1906. година]] | [[#1907.|1907. година]] | [[#1908.|1908. година]] | [[#1909.|1909. година]] [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] 
|}

== 1900. ==
* '''16. јун''' (''3. јун по с.к.'')
** У [[Крушево|Крушеву]] одржана Прва конференција македонских социјалиста. Они су тада као борци за социјално и национално ослобођење одлучили дасе прикључе у организацију [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ТМРО]]. Током [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]], августа 1903. године, македонски социјалисти су постале истакнути руководиоци овог устанка.

* '''23—27. септембар'''
** У [[Париз]]у одржан Пети конгрес [[Друга интернационала|Друге интернационале]], на коме се расправљало о питању како да се освоји државна власт и да ли се могу стварати политички савези са буржоаским странкама. Конгрес је такође изгласао Резолуцију у којој је осуђен милитаризам, али ја на Конгресу уочено да су реформистичке и опортунашке струје дубоко продрле у социјалистички покрет. 

* '''11. новембар'''
** У [[Нови Сад|Новом Саду]] основано Опште друштво за образовање радника.

== 1901. ==
* '''11. фебруар''' (''29. јануар по с.к.'')
** У [[Беч]]у умро [[Милан Обреновић|краљ Милан Обреновић]] (1854—1901), владар [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] од 1872. до 1882. и први [[Краљевина Србија|нововековни краљ Србије]] од 1882. до 1889. године, када је абдицирао у корист свог сина [[Александар Обреновић|Александра]]. Сахрањен је у [[Манастир Крушедол|манастиру Крушедолу]], на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. 

* '''19. март''' (''6. март по с.к.'')
** У [[Београд]]у потврђена правила Београдског радничког друштва. Ово друштво је до половине 1903. године, када је основана [[Српска социјалдемократска партија|ССДС]] представљало централну радничку организацију у Краљевини Србији. Путем зборова, конференција, предавања, курсева, штампе, литературе и др, одиграла је значајну улогу у процесу формирања радничког покрета у Србији. Ово друштво је расформирано фебруара 1905. године.

* '''15. мај''' (''2. мај по с.к.'')
** У Београду отпочео штрајк радника у приватним штампаријама. Штрајком је руководила Дружина типографских радника. 

* '''27. јул''' (''14. јул по с.к.'')
** У [[Београд]]у основано прво Радничко позориште, које је радило у кафани „Радничка касина“, на углу Дечанске и Скопљанске улице (''данас Нушићева улица'')

* '''20—24. јул''' 
** У [[Нови Сад|Новом Саду]] текао штрајк око 400 радница новосадске свиларе, које су захтевале боље услове рада и повећање надница. Штрајк је окончан са успехом. 

* '''8. децембар''' (''25. новембар по с.к.'')
** У Београду у хотелу „Булевар“, одржан раднички збор на коме је осуђено погоршавање политичких прилика и захтевана слобода штампе, збора и удруживања. После збора је одржана протестна шетња улицама централним градским улицама у којој је учествовало око 2.000 лица. 

</br>
{| style="border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;font-size: 95%;" align=center class=radius 	
| '''Садржај''' | [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] [[#1900.|1900. година]] | [[#1901.|1901. година]] | [[#1902.|1902. година]] | [[#1903.|1903. година]] | [[#1904.|1904. година]] | [[#1905.|1905. година]] | [[#1906.|1906. година]] | [[#1907.|1907. година]] | [[#1908.|1908. година]] | [[#1909.|1909. година]] [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] 
|}

== 1902. ==
[[Датотека:Radnicke novine 1897.jpg|десно|мини|200п|„[[Радничке новине]]“ из [[1897]]. године]]
* '''18. јануар''' (''5. јануар по с.к.'')
** У [[Београд]]у покренут социјалистички лист „[[Радничке новине]]“ (''овај лист је био првобитно покренут априла 1897, али је убрзо потом био забрањен''). Листе је од 1903. године био заједнички орган централних форума радничког окрета Србије, а главни уредници листа су били - [[Радован Драговић]], [[Драгиша Лапчевић]], [[Димитрије Туцовић]], [[Душан Поповић (политичар)|Душан Поповић]] и др. Овај лист је излазио све до 1915. године, када је Србија била окупирана од [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] је био обновљен, најпре као гласило [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|СРПЈ(к)]], а касније [[Социјалистичка партија Југославије|Социјалистичке партије]].  

* '''13—15. март'''
** У [[Трст]]у одржан генерални штрајк словеначких и италијанских радника. У сукобу са полицијом и аустроугарском војском било је 14 мртвих и 56 повређених лица.  

* '''30—31. март'''
** У [[Загреб]]у одржана прослава десетогодишњице излажења листа „Слобода“, органа [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]] (ССХС). У оквиру прославе је одржана и Конференција, којој је присуствовало 120 особа из свих крајева Југославије (ова Конференција је била прва југословенска социјалистичка конференција). Међу учесницима Конференције били су председник Београдског радничког друштва Никола Величковић, уредник „Радничких новина“ Коста Јовановић и др. На Конференцији се највише расправљало о оснивању Савеза југословенских радничких друштава, које је имало за циљ да удружи сва радничка друштва јужнословенских народа, а један од иницијатора је био [[Витомир Кораћ]]. 

* '''1—3. април'''
** У [[Ријека (град)|Ријеци]] трајао штрајк 2.500 лучких радника који су захтевали осмочасовно радно време и повећање надница. Штрајк је окончан после постигнутог договора са лучким властима.

* '''23. јун''' (''10. јун по с.к.'')
** У близини села [[Ракитница]], код [[Крушево|Крушева]] у борби са турском војском погинуо [[Веле Марков]] (1870—1902), македонски социјалиста и национали револуционар. Био је један од оснивача [[Македонска социјалистичка група|Македонске социјалистичке групе]], основане 1893. године.

* '''29. октобар'''
** У Загребу почео да излази лист „Слободна ријеч“, који је био орган СДСХ. Лист је био изложен честим забранама, а дефинитивно је забрањен 1914. године.

* '''22. новембар''' 
** У [[Будимпешта|Будимпешти]] почео да излази лист „Црвена слобода“. Лист је излазио повремено и штампан је у Српској штампарији. Пошто је веома оштро критиковао тадашњег бана [[Куен Хедервари|Куена Хедерварија]], лист је илегално преношен у Хрватску. Око уређивања, штампања и преношења листа хрватским социјалистима су помагали мађарски и српски социјалисти. 

</br>
{| style="border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;font-size: 95%;" align=center class=radius 	
| '''Садржај''' | [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] [[#1900.|1900. година]] | [[#1901.|1901. година]] | [[#1902.|1902. година]] | [[#1903.|1903. година]] | [[#1904.|1904. година]] | [[#1905.|1905. година]] | [[#1906.|1906. година]] | [[#1907.|1907. година]] | [[#1908.|1908. година]] | [[#1909.|1909. година]] [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] 
|}

== 1903. ==
* '''23. фебруар'''
** У [[Љубљана|Љубљани]] извршио самоубиство [[Франце Железникар]] (1843—1903), један од првих словеначких социјалиста и оснивача [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенске социјалдемократске странке]] (ЈСДС).

* '''14. март''' (''1. март по с.к.'')
** У „Радничком листу“ објављени чланци [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]] - „На гробу Карла Маркса“ и „О материјалистичком схватању историје“.

* '''29. март''' (''16. март по с.к.'')
** Власти [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] забраниле излажење листа „[[Радничке новине]]“ (''лист је поново почео да излази после [[Мајски преврат|Мајског преврата]], као гласило [[Српска социјалдемократска странка|Српске социјалдемократске странке]]'').

* '''5. април''' (''23. март по с.к.'')
** У [[Београд]]у одржане демонстрације око 5.000 студената, ђака и радника против режима краља Александра Обреновића. Организатори ових демонстрација су били студенти-социјалисти [[Димитрије Туцовић]] и [[Триша Кацлеровић]]. На демонстранте је интервенисала жандармерија и војска, усред чега је убијено пете, а рањено шест лица. Ухапшено је било 123 демонстраната, а против њих 27 је била поднета пријава суду (''после Мајског преврата сви оптужени су били ослобођени'').  

* '''8. мај''' (''25. април по с.к.'')
** У Београду одржан раднички збор на коме је однета одлука о оснивању Радничког савеза, који би био земаљска централа свих синдикалних организација и општерадничких социјалистичких друштава. Савез је конституисан тек у јуну, након Мајског преврата. 

* '''20. мај—1. јун''' 
** На територији [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]] избиле масовне демонстрације против бана [[Куен Хедервари|Куена Хедерварија]]. Демонстрације су биле највеће у Загребу, где је било проглашено ванредно стање, а на завођењу мира је била ангажована и војска. Терор у Загребу, је изазвао талас демонстрација припадника [[Словени|Словенских народа]] у читавој [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Ситуација се касније смирила, а Кхуен је 27. јуна премештен на функцију премијера [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]].  

* '''10/11. јун''' (''28/29. мај по с.к.'') 
** [[Датотека:Vencana fotogrfija.jpg|мини|десно|250п|[[Александар Обреновић|Краљ Александар]] и [[Драга Обреновић|краљица Драга]] на венчању, [[1901]]. године]] У [[Београд]]у извршен тзв „[[Мајски преврат]]“ у ком је група официра (''чланова тајне организације „[[Црна рука]]“''), предвођена пуковником [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутином Димитријевићем Аписом]] упала у двор и убила [[Александар Обреновић|краља Александра]] (1876—1903) и [[Драга Обреновић|краљицу Драгу Обреновић]] (1864—1903). Овим чином с власти је збачена [[династија Обреновић]], а на власт је дошао [[Петар I Карађорђевић|краљ Петар Карађорђевић]].  

* '''крајем јуна''' (''половином јуна по с.к.'')
** У Београду одржана седница Управе Београдског радничког друштва на којој је донета одлука да се формира [[Српска социјалдемократска партија|Српска социјалдемократска странка]] (ССДС). Иницијатори оснивања партије су били [[Драгиша Лапчевић]] и [[Радован Драговић]], а странка је формирана 2. августа (''20. јула по с.к.'')

* '''7. јул''' (''24. јун по с.к.'')
** У [[Крагујевац|Крагујевцу]] одржан оснивачки збор Крагујевачког радничког друштва. На Збору су говорили [[Радован Драговић]], [[Драгиша Лапчевић]] и [[Триша Кацлеровић]].

* '''12. јул''' (''29. јун по с.к.'')
** У [[Лесковац|Лесковцу]] одржан збор, коме је присуствовало око 600 радника и на коме је донета одлука о оснивању Радничког друштва.

* '''7. јул'''
** У селима Велики и Мали Торак (''данас једно село [[Торак]]'') на поседу грофа Чекоњића избио штрајк жеталачких радника. Пошто нису успели да наговоре раднике да се врате на посао, срески наредник је 9. јула довео 30 жандарма. Тада су избили немири, а власти су примениле тзв „робовски закон“ из 1898. године и 80 радника осудиле на 30 дана затвора. Пошто нису успели да пронађу друге раднике, похапшени радници су били пуштени и враћени на посао, уз повећану дневницу. 

* '''2. август''' (''20. јул по с.к.'') 
** [[Датотека:Dimitrije tucovic.jpg|десно|мини|250п|[[Димитрије Туцовић]]]] У Београду одржан Први конгрес Радничког савеза Србије и Основачки конгрес [[Српска социјалдемократска партија|Српске социјалдемократске странке]] (''скраћено ССДС, а од 1909. Српска социјалдемократска партија''). Овим Конгресима је присуствовало 33 делегата социјалистичких радничких организација из 20 места, као и привремена управа Радничког савеза, редакција „Радничких новина“ и поједини социјалисти, све укупно око 130 људи. На Синдикалном конгресу је усвојен правилник Радничког савеза и изабрана управа са председником [[Лука Павићевић (политичар)|Луком Павићевићем]] и секретаром Стеваном Васиљевићем. На Конгресу ССДС донет је статут и програм странке и изабрана Главна партијска управа на челу са председницима Даргишом Лапчевићем и Николом Величковићем и секретарима Костом Јовановићем и Радованом Драговићем.
** У Македонији избио тзв [[Илиндански устанак]] против [[Отоманско царство|турске власти]], који је организовала организација [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ТМРО]]. У току устанка су била ослобођена многа места и проглашена [[Крушевска република]], на чијем челу је стајао револуционар [[Никола Карев]]. Турци су убрзо покренули јаку офанзиву у којој су поново заузели ослобођену област.

* '''3. август''' (''21. јул по с.к.'')
** У [[Сењски Рудник|Сењском руднику]], код [[Деспотовац|Деспотовца]], догодила се рударска несрећа у којој је погунула цела смена (''овај дан [[21. јул]] се до [[Други светски рат|Другог светског рата]] обележавао као Дан рудара''). 

* '''19—28. август''' (''6-15. авгсут по с.к.'')
** У Сењском руднику избио штрајк око 600рудара, због отпуштања двојице рудара, али и лоших услова рада који су проузроковали рударску несрећу и отпуштања рудара. Сви захтеви штрајкача су прихваћени и штрајк је успешно окончан (''овај дан [[6. август]] се од [[Други светски рат|Другог светског рата]] обележава као Дан рудара''). 

* '''23. август''' (''10. август по с.к.'')
** У [[Ужице|Ужицу]] одржан збор на коме су у присуству око 1.500 грађана говорили Драгиша Лапчевић и [[Димитрије Туцовић]].

* '''6. септембар''' (''24. август по с.к.'')
** У Београду Српска социјалдемократска странка одржала збор на коме је говорено о положају народа [[Македонија (област)|Македоније]] и [[Стара Србија|Старе Србије]], коју су још увек били под [[Отоманско царство|турском влашћу]]. На збору је донета Резолуција у којој је донет закључак да је њихов једини спас у револуцији. Такође је речено да је решење македонског питања у стварању конфедерације балканских држава.  

* '''21. септембар''' (''8. септембар по с.к.'')
** У [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] одржани парламентарни избори. ССДС је освојила само једно посланичко место и то само у крагујевачком изборном округу где је за народног посланика изабран лекар [[Михаило Илић (лекар)|др Михаило Илић]].

* '''9. новембар'''
** У [[Сплит]]у одржана Прва конференција социјалдемократа [[Далмација|Далмације]] (''на њој су били присутни социјалдемократи италијанске, хрватски и српске националности''). На Конференцији је конституисана покрајинска организација [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенске социјалдемократске странке]] (ЈСДС) за Далмацију (''седиште ове странке се налазила у Љубљани''). До тада су далматински социјалдемократи били у саставу Јадранске секције [[Социјалдемократска странка Аустрије|Социјалдемократске странке Аустрије]] (СДСА), чији се седиште налазило у [[Трст]]у. Иако су приступили ЈСДС, социјалдемократи из Далмације су у практичном раду више сарађивали са [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократском странком Хрватске и Славоније]] (СДСХС) из [[Загреб]]а, него са ЈСДС.

</br>
{| style="border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;font-size: 95%;" align=center class=radius 	
| '''Садржај''' | [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] [[#1900.|1900. година]] | [[#1901.|1901. година]] | [[#1902.|1902. година]] | [[#1903.|1903. година]] | [[#1904.|1904. година]] | [[#1905.|1905. година]] | [[#1906.|1906. година]] | [[#1907.|1907. година]] | [[#1908.|1908. година]] | [[#1909.|1909. година]] [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] 
|}⏎

== 1904. ==
* '''14. јануар''' (''1. јануар по с.к.'')
** У Београду одржан протестни збор на коме је расправљано о незапослености. Организатор скупа је био Раднички савез, а на скупу је такође осуђен однос полиције према незапосленим радницима.  

* '''17. јануар'''
(contracted; show full)
| '''Садржај''' | [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] [[#1900.|1900. година]] | [[#1901.|1901. година]] | [[#1902.|1902. година]] | [[#1903.|1903. година]] | [[#1904.|1904. година]] | [[#1905.|1905. година]] | [[#1906.|1906. година]] | [[#1907.|1907. година]] | [[#1908.|1908. година]] | [[#1909.|1909. година]] [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] 
|}

== Литература ==

{{Корисник:Pinki/У припреми/Шаблон:2}}

__БЕЗСАДРЖАЈА__