Difference between revisions 6694743 and 6694784 on srwiki

{{Хронологија радничког покрета и КПЈ-1920e}}

[[Слика:Worker.jpg|десно|180п]]
Хронолошки преглед важинијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код [[Јужни Словени|јужнословенских народа]] који су се догодили од [[1900]]. до [[1909]]. године. Хронологија се бави догађајима на подручију бивше [[Југославија|Југославије]] (''тада: [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]], [[Османско царство|Османлијског царства]], као и независних држава [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]]''), као и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе. 

<small>''Напомена:''</small> ''За догађаје који су се одигравали на територији [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], где је до [[1919]]. године био на снази [[стари календар]], односно [[јулијански календар]], у загради се налази датум по старом календару.''


</br>
{| style="border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;font-size: 95%;" align=center class=radius 	
| '''Садржај''' | [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] [[#1905.|1905. година]] | [[#1906.|1906. година]] | [[#1907.|1907. година]] | [[#1908.|1908. година]] | [[#1909.|1909. година]] [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] 
|}


== 1904. ==
* '''14. јануар''' (''1. јануар по с.к.'')
** У [[Београд]]у одржан протестни збор на коме је расправљано о незапослености. Организатор скупа је био Раднички савез, а на скупу је такође осуђен однос полиције према незапосленим радницима.  

* '''17. јануар'''
** У [[Сплит]]у одржан Оснивачки конгрес [[Социјалдемократска странка Далмације|Социјалдемократске странке Далмације]], која је и даље била у саставу [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенске социјалдемократске странке]] (ЈСДС), из [[Љубљана|Љубљане]] и [[Социјалдемократска странка Аустрије|Социјалдемократске странке Аустрије]] (СДСА), из [[Беч]]а. Конгресу су присуствовали делегати из [[Дубровник]]а, Книна, [[Омиш]]а и [[Сплит]]а. Синдикалне организације у Далмацији су и даље биле везане за струковне савезе у Бечу (''ово је била последица државно-правне поделе Аустроугарске'')  

* '''28. фебруар—4. март'''
** У [[Сомбор]]у текао штрајк око 300 грађевинских радника, који су захтевали десетосатно радно време, фикцирање зарада и признавање радничких повереника.

* '''20. март''' (''7. март по с.к.'')
** У Београду одржан раднички збор на коме су о поскупљењу животних намирница и мерама које треба предузети у циљу заштите радника говорили [[Драгиша Лапчевић]] и [[Димитрије Туцовић]].

* '''3—4. април'''
** У [[Загреб]]у одржана Конференција [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]] (СДСХС), којој је присуствовало 89 делегата струковних и политичких организација. На Конференицији је прихваћене резолуције странке о агитацији странке и штампи, као и против апсолутизма у Русији. 

* '''3—5. април'''
** У [[Будимпешта|Будимпешти]] одржан Једанаести конгрес [[Социјалдемократска партија Мађарске|Социјалдемократске партије Мађарске]] (СДПМ), коме је присуствовало 665 делегата, од чега њих 38 из разних места [[Војводина|Војводине]]. На Конгресу је донета одлука о оснивању Српског комитета са циљем организовањем агитације међу радницима и сељацима српске националности у Тамишкој, Торонталској, Бачбодрошкој, Сремској и Пештанској жупанији. Српски комитет је сачињавало пет чланова, по један из сваке жупаније: Милан Станковић из [[Баваниште|Баваништа]], Бранко Попов из [[Кикинда|Кикинде]], Сава Петровић из [[Бегеч]]а и Александар Банковачки из [[Срем]]а (''представник пештанске жупаније је накнадно изабран''). Од Српског комитета је касније формиран Српски агитациони одбор. Такође на Конгресу су донете одлуке и о формирању осталих комитета - немачког, словачког, румунског (''и ови комитети су такође деловали на подручију Војводине'').  

* '''10—11. април''' (''28—29. март по с.к.'')
** У Београду одржан Други конгрес Радничког савеза (РС), коме је присуствовало 156 делегата из 24 места. На Конгресу су усвојени реферати „О синдикалним организацијама“ Димитрија Туцовића и „О потрошачким задругама“ [[Триша Кацлеровић|Трише Кацлеровића]]. Такође на Конгресу је донета одлука о реорганизовању радничког покрета - на основу које су укинута општа радничка друштва, а место њих су формирана чисто синдикалне и партијске организације, као и промењен назив Радничког савеза у Главни раднички савез Србије (ГРСС). За председника нове управе Савеза је био изабран [[Лука Павићевић (политичар)|Лука Павићевић]].

* '''11—12. април''' (''29—30. март по с.к.'')
** У Београду одржан Други конгрес [[Српска социјалдемократска партија|Српске социјалдемократске странке]] (ССДС), коме су присуствовали скоро сви делегати тек одржаног синдикалног конгреса. На Конгресу се диксутвало о дотадашњем раду, а реферате су поднели Радован Драговић о кандидацијама и Драгиша Ђурић о штампи. Усвојена је одлука о слављењу Празника рада 1. маја и осуђена појава опозиционе струје у радничком покрету, окупљене око листа „Свест“ (''овај лист је излазуо у Београду током марта и априла''). За председнике странке су били изабрани [[Драгиша Лапчевић]] и Никола Величковић, а за секретаре [[Радован Драговић]] и Никола Николић. 

* '''14. април'''
** У [[Сонта|Сонти]], код [[Апатин]]а избила побуна беземљаша, који су због неповољног имовинског односа тражили поделу државне земље. У Бачванској жупанији је било основано асталско друштво које је окупљало око 1.700 пољопривредника. Они су били за 14. април заказали збор на коме су желели да формирају радничко просветно друштво, али начелник Апатиндког среза није дозволио да се тај скуп одржи. Ово је изазвало негодовање око 500 људи, који су одлучили да протестују. Тада је интервенисала жандармерија и ухапсила вође радника - Марка Милоша и Имре Сабоа. То је изазвало још веће негодовање, око 1.000 људи који су се окупили испред градске куће тражећи њихово пуштање, али је на њих била послата чета војске. Пред суд је било изведено 22 људи. Марко Милош и Имре Сабо су били осуђени на две и по године затвори, а остали на мање временске казне. 

* '''у току априла'''
** У [[Суботица|Суботици]] избио штрајк железничких радника. Они су се били придружили Земаљском генералном штрајку железничких радника на простору [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]], који је текао од 14. до 17. априла. Главни захтеви овог штрајка били су увођење редовних надница и да радно време траје од 7 ујутру до 7 увече. Против овог штрајка тадашњи угарски премијер [[Иштван Тиса]] је био  предузео ванредне мере, мобилишући чак и војску. Следећи Владин пример и власти у Суботици су такође покушале да разбију штрајк - Окружно тужилаштво било је поднело оптужницу против двојице машиновођа, јер их је окривило за организаторе штрајка (''они су касније били ослобођени услед недостатка доказа'') 

* '''20. јун''' (''7. јун по с.к.'')
** У Београду Главни раднички савез закључио тарифу са Београдском општином, којом је утврђено - запошљавање радника преко синдиката, радни дан траје 10 и по часова, минимална дневница износи 2 динара и др. 

* '''12. јул''' (''29. јун с.к.'')
** У [[Крагујевац|Крагујевцу]], на дан Краљевог рођендана испред кафане „Таково“ избио инцидент између радника и официра. Лош однос између официра и радника у Крагујевцу је избио после једног текста у крагујевачком социјалистичком листу „Радник“ у коме је лоше писано о војсци и официрима. Овај текст је био објављен почетком јула (''средина јуна по с.к.'') и од тада је ситуација била напета, а избило је и неколико мањих туча између официра и радника. Увече 12. јула, испред кафане „Таково“ је избила општа туча између официра и радника, у којој је дошло и до пуцњаве. У овом окршају погинуло је неколико радника, док је њих више било рањено. Овај догађај је остао упамћен као „Крагујевачки кравал“. У знак подршке крагујевачким радницима, у многим местима Србије су били одржани раднички зборови.   

* '''14—20. август'''
** У [[Амстердам]]у одржан Шести конгрес Друге интернационале, на коме се расправљало - о међународним правилима социјалистичке тактике, о колонијалној политици, о генералном штрајку и о јединству партија. ССДС је на Конгресу заступао Крста Раковски.  

* '''22. август''' (''9 август по с.к.'')
** У [[Скопље|Скопљу]] организован штрајк обућарских радника, на коме је захтевано - скраћење радног времена, повећање надница, заштита радника, побољшање услова рада и др. Штрајк је трајао неколико дана и успешно је завршен, што је веома позитивно утицало на раднике других грана и опште јачање радничког покрета у Скопљу. 

* '''у току октобра'''
** У [[Гњилане|Гњилану]] (''које се тада још увек налазило у саставу [[Отоманско царство|Отоманског царства]]'') формирана прва организација Српске социјалдемократске странке (ССДС) на [[Косово (област)|Косову]]. Ова организација је деловала илегално и имала је око 120 чланова, углавном радника и неколико сељака (''међу члановима није било [[Албанци|Албанаца]]''). Они су најпре ширили социјалистичке идеје, а касније је организација попримила више национални карактер. ⏎
⏎
* '''7—8. децембар'''
** о

* '''24. и 25. децембар''' (''11. и 12. децембар по с.к.'')
** о

* '''30. децембар''' (''17. децембар по с.к.'')
** о
(contracted; show full)
| '''Садржај''' | [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] [[#1900.|1900. година]] | [[#1901.|1901. година]] | [[#1902.|1902. година]] | [[#1903.|1903. година]] | [[#1904.|1904. година]] | [[#1905.|1905. година]] | [[#1906.|1906. година]] | [[#1907.|1907. година]] | [[#1908.|1908. година]] | [[#1909.|1909. година]] [[Датотека:KPD-logo.svg|20п]] 
|}

== Литература ==

{{Корисник:Pinki/У припреми/Шаблон:2}}

__БЕЗСАДРЖАЈА__