Difference between revisions 6865090 and 7003682 on srwiki

{{спајање|САНУ}}
{{Прерађивање|||||Историја}}
{{без извора}}
[[Датотека:Pecat_SKA.jpg|десно|мини|Печат С.К.А.Н.]]
'''Српска краљевска академија наука и уметности''' основана је [[1. новембар|1/11]] [[1886]], законом С.К.А.Н., са задатком: „да науку обрађује и унапређује; да поставља и одржава здраве основе научноме суду; да обелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших уметности; да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна“.<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
.''</ref> 

Српска краљевска академија наука и уметности је од почетка имала четри одсека:

* природних наука;
* филозофских наука;
* друштвених наука;
* уметности.

У истраживању етнографском, језичком и историјском С. К. А. Н. имала је најпре и нарочито да се обазре на земљиште [[Срби|Срба]] и српског суседства. Академију сачињавају академици, којих је испочетка могло бити 25, а од 1891, 34. Број дописних чланова двапут је већи од броја правих чланова. Све чланове бирала је сама на основу обима рада и по исправности, самосталности и савесности у раду. Законом о оснивању С. К. А. Н. под њену управу потпала је [[Народна Библиотека]] и [[Музеј српских земаља]]. Од [[22. јануар|22/1]] [[1901]] С. К. А. Н. водила само надзор над Библиотеком, и од ње и управе Музеја добива годишњи извештај. Први председник С. К. А. Н. (на три године) био је [[Јосиф Панчић]], затим: [[Чедомиљ Мијатовић]], [[Милан Ђ. Милићевић|М. Ђ. Милићевић]], [[Јован Мишковић]], [[Ђорђе Нешић (лекар)|Ђорђе Нешић]], [[Јован Ристић]], [[Сима Лозанић]], [[Стојан Новаковић]], [[Јован Жујовић]], [[Јован Цвијић]].

1892 С. К. А. Н. спојила се са [[Српско Учено Друштво|С. У. Друштвом]] према решењу министра Просвете од [[9. април|9/4]] [[1891]]. и добила је доста велики архив старих докумената и доста велику библиотеку. [[1893]]. у А. је основан лексикографски одсек (рад на »Речнику«) и етнографски одсек (рад на испитивању српских села). Поред тога, главни рад С. К. А. Н. састојао се у научном раду њених чланова и у раду на издавању њихових и других научних списа. У томе смислу С. К. А. Н. издавала је: 

* 1. Глас С. К. А. Н.:
** а) I разред: садржи расправе из природних и математичких наука;
** б) II разред: расправе из филозофских, језичких, правних и историјских наука;
* 2. Споменик (I и II разред);
* 3. Српски Етнографски Зборник, који садржи:
** а) Разну етнографску грађу,
** б) Насеља српских земаља,
** ц) Обичаје народа српскога,
** д) Српске народне игре,
** е) Српска народна јела и пића;
* 4. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа 
** I. одељење: Споменици на српском језику;
** II. одељење: Споменици на туђим језицима);
* 5. Дијалектолошки Зборник;
* 6. Посебна издања.

С. К. А. Н. je 1947 год. преименована у Српска академија наука. Касније она је поново променила назив у [[Српска академија наука и уметности]] (скраћено САНУ).
== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
# [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.

[[Категорија:Наука]]
[[Категорија:САНУ#Преусмери [[Српска академија наука и уметности]]