Revision 11492442 of "Историја слободног софтвера и софтвера отвореног кода" on srwiki

{{ФИН2015}}


За време 1950-их и 1960-их, компјутерски оператвини софтвери и компајлери су представљани као део хардвера без додатних накнада. Сада, изворни код, облик софтвера који је видљив човеку , је најчешће произвођен са софтвером који има способност поправљања багова као и додавања нових функционалности. Универзитети су били први који су прихватили компјутерску технологију. Многе модивификације развијене на универзитетима су отворено дељене у складу са академским принципима везаних за размену знања, а разне организације су олакшале ту размену.<span class="cx-segment"></span>

Како су се оперативни системи развијали на глобалном нивоу, неке организације су допуштале модификовање оперативних софтвера, и на крају такви оперативни системи су постали затворени за модификације. Међутим, услуге и друге додатне функције су идаље размењиване тако да су настајале нове организације које су промовисале такву размену софтвера.

== Технике размене пре софтвера ==
Концепти слободне размене технолошких информација су постојали много пре компјутера. На пример, куварски рецепти су размењивани и прерађивани од самог почетка људске културе.

У раним годинама развоја аутомобила, једно предузеће је поседовало права за патент [[Двотактни мотор|двотактног]] мотора који је лично потписао [[Џорџ Селден]]. Контрола над овим патентом, им је омогућила да створе монопол у индустрији и натерају 
произвођаче аутомобила да прихвате све њихове захтеве, или би следила тужба. 1911-те године, независан произвођач [[Хенри Форд]] победио је у изазову за Селден патент. Разултат је био да је Селден патент постао практично бескористан а поред тога је настало ново удружење (које ће касније постати "[[Удружење произвођача моторних возила]]"). Ово удружење је покренуло споразум о крос-лиценцирању међу свим америчким произвођачима аутомобила: иако би се свака компанија бавила развојем технологије и прављењем патената, ти патенти би били размењивани отворено и бесплатно међу свим произвођачима. У време када су се УН укључиле у Други светски рат, 92 Фордова патента и 515 патената осталих компанија су размењени међу овим произвођачима, бесплатно (и без тужби).<ref name="carculture"><cite class="citation book">James J. Flink (1977). </cite></ref><sup class="noprint Inline-Template " style="white-space:nowrap;"><span class="cx-segment"></span></sup>

== Слободни софтвер пре 1980-их ==
1950-их и 1960-их скоро све софтвере су направили академици у сарадњи са корпоративним истраживачима. Они су, обично дистрибуирани по принципима [[Naučna metoda|отворености и сарадње]] установљеним од стране академије, и нису представљали робу. У ово време, [[изворни код]], облик софтвера који је видљив човеку, је обично прављен са сопственим софтвером како би корисници могли да модификују софтвер како њима одговара, поправљају багове или додају нове функционалности, и такав начин рада не би захтевао друге хардвере или оперативне системе.<ref><cite class="citation web">[http://www.cozx.com/~dpitts/ibm7090.html "IBM 7090/7094 Page"]<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref><sup class="noprint Inline-Template " style="white-space:nowrap;"></sup>

[[А-2 систем]], развијен у управи [[UNIVAC|UNIVAC-а]] од стране Ремингтона Ренда 1953. године,<ref><cite class="citation book">Ceruzzi, Paul (1998). </cite></ref> је издат корисницима са својим изворним кодом. Од њих се тражило да пошаљу свој напредак назад UNIVAC-у. На основу тога се веровало да је А-2 био први пример [[слободни софтвер и софтвер отвореног кода|слободног софтвера и софтвера отвореног кода]] .

[[IBM]] [[Мејнфрејм рачунар|mainframe оперативни систем]], [[Airline контролни програм]] (ACP), из 1967 је такође био направљен са изворним кодом.<ref><cite class="citation web">[http://www.itworld.com/article/2767585/open-source-tools/an-abbreviated-history-of-acp--one-of-the-oldest-open-source-applications.html "An Abbreviated History of ACP, One of the Oldest Open Source Applications"].</cite><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fen.wikipedia.org%3AHistory+of+free+and+open-source+software&rft.btitle=An+Abbreviated+History+of+ACP%2C+One+of+the+Oldest+Open+Source+Applications&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.itworld.com%2Farticle%2F2767585%2Fopen-source-tools%2Fan-abbreviated-history-of-acp--one-of-the-oldest-open-source-applications.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook">&nbsp;</span></ref><ref><cite class="citation web">[http://web.archive.org/web/20041204030934/http://www.blackbeard.com/tpf/tpfhist.htm "A Short History TPF"]. </cite></ref> Корисничке групе као што су у оквиру [[IBM 701]], назване [[SHARE (рачунарство)|SHARE]], и [[Didžital ekvipment korporacija| digital equipment корпорација]] (ДЕЦ), названа [[Декус]] су направљене како би олакшале размену софтвера.

Тако је у овој ери, софтвер био слободан, не због неког конкретног напора корисника софтвера или развијача, већ због неопходности и разлика академске културе, као и компатибилности и захтева портања. Корисници су се такође плашили да би програми затвореног извора кода имали [[бекдор]] који би омогућавао произвођачу напад на њихов систем, као да нема заштитних механизама. Пријава софтвера није била постављена ни на једном великом оперативном систему, тако да је било немогуће да се види шта део неког софтвера заправо ради.<span class="cx-segment"></span>

Неке универзитетске рачунарске лабораторије су спроводиле политику која је захтевала да сви програми који су инсталирани на рачунару морају да имају објављене датотеке изворног-кода.<ref>Sam Williams.</ref>

Имплементације [[Tiny Basic]]-а објављене у [[Др. Добов часопис|Др. Добовом часопису]] 1975. године па надаље су још један пример софтвера који су објављени као слободни софтвери и развијају се заједнички без икаквог притискања.

Врло сличано [[Отворени стандард|отвореним стандардима]], истраживачи који су имали приступ [[ARPANET]]-у користили су процес који се зове „[[захтев за коментаре]]" како би  развили телекомуникационе мрежне протоколе. Овај кооперативни процес од 1960-их је водио ка рођењу интернета у 1969.години<span class="cx-segment"></span>

Неки бесплатни софтвери који су развијени 1970-те настављају да се развијају и користе, као што су ТеХ (развијен од стране [[Donald Knut|Доналда Кнута]]) и [[SPICE]].<ref><cite class="citation web">[http://www.ecircuitcenter.com/SpiceTopics/History.htm "A brief history of spice"].</cite><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fen.wikipedia.org%3AHistory+of+free+and+open-source+software&rft.btitle=A+brief+history+of+spice&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ecircuitcenter.com%2FSpiceTopics%2FHistory.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook">&nbsp;</span></ref>

=== Првобитни назадак слободног софтвера ===
Касних 1960-их су наступиле промене: како су [[оперативни системи]] и компајлери [[Програмски језик|програмских језика]] еволуирали, трошкови производње софтвера су се драматично повећали.  Све већа софтверска индустрија се такмичила са хардверским произвођачима пакетних софтверских производа (трошкови пакетних производа, били су укључени у цену хардвера), изнајмљене машине су захтевале софтверску подршку а истовремено нису обезбеђивале никакав приход софтверу а купци који су желели да боље задовоље своје потребе нису хтели да трошкови производње софтвера буду укључени у трошкове хардвера. У САД-у наспрам [[IBM]] тужбе неповерења, поднесене 17-ог Јануара 1969., америчка влада је донела одлуку да пакетни софтвери буду ван конкуренције. Док су неки софтвери наставили да се објављују бесплатно, био је све већи број софтвера који су били на продају само под одређеним лиценцама.<span class="cx-segment"></span>

У раним 1970-им АT & T је дистрибуирао ране верзије Јуникс-а без икаквих трошкова владе и академских истраживача, али путем ових верзија није било дозвољено да се прерасподељују или дистрибуирају модификоване верзије, а самим тим нису биле [[Слободни софтвер|слободни софтвери]] у модерном значењу израза. Након што је [[Јуникс]] постао широко распрострањен у раним 1980-им, АТ & Т је прекинуо бесплатну дистрибуцију и био је оптужен за системске закрпе. Пошто је прилично тешко пребацити се на други тип архитектуре, већина истраживача је платила добијање комерцијалних лиценци.<span class="cx-segment"></span>

У касним 1970-им и раним 1980-им, компјутерски продавци и компаније које су се бавиле само софтверима су почели редовно да наплаћују софтверске [[Лиценца|лиценце]], представљајући их као "производне програме" и изрицали су законска ограничења приликом развоја нових софтвера, сада посматрани као средства, преко [[Autorsko pravo|ауторских права]], робних марки и уговора на лизинг. У 1976. [[Бил Гејтс]] је написао есеј под називом "[[Отворено писмо Хобиста]]", у коме је изразио жаљење због распрострањеног дељења [[Altair BASIC]]-а од стране хобиста без плаћања накнаде за своје лиценцирање. Године 1979, АТ & Т је почео да спроводи своје лиценце, када је компанија увидела да би могла да створи профит од продаје [[Јуникс]] система.<ref><cite class="citation book">Weber, Steven (2004). </cite></ref>

== 1980-те и 1990-те ==

=== Неформална размена софтвера се наставља ===
Међутим, још увек је било и оних који су желели да размењују изворни код са другим програмерима и / или са корисницима на слободној основи. Пре увођења интернета у широку јавну употребу, било је неколико алтернативних начина на располагању да се то уради, укључујући и [[Уноси у компјутерским часописима|уносе у компјутерским часописима]] и књигама за програмирање.<span class="cx-segment"></span>

==== ДЕКУС траке ====
У раним 1980-им, тзв [[ДЕКУС]] траке су представљале јединствен начин размењивања слободног софтвера широм света. Оперативни системи су обично били [[власнички софтвер|власнички софтвери]], али бројни инструменти као што су [[Тесо (текст едитор)|Тесо]] едитор или [[Runoff(програм)|Runoff]] или ''List'' (помоћни алат за листање фајлова) итд. су развијени тако да олашкају коришћење, а произведени су на ДЕКУС тракама. Ови помоћни пакети су побољшали Дек, што га је понекад водило ка објављивању нових издања свог властитог оперативног система. Чак су и компајлери могли бити дистрибуирани као на пример [[Ratfor]] (и [[Ratfiv]]) како би помогли истраживачима да пређу са програмирања у Фортрану на [[Strukturirano programiranje|структурирано програмирање]] (сузбијање GO TO исказа). ДЕКУС трака из 1981. је вероватно била највећа иновација, доносећи Лоренс Берклијеву лабораторију ''Софтверски алати виртуелних оперативних система'' која је дозвољавала корисницима да користе системе сличне [[Јуникс]]-у на 16-битном PDP-11-у и 32-битном [[VAX]] -у који ради на [[VMS ОС|VMS]] оперативном систему. Био је сличан тренутном [[cygwin]] систему за Виндоус. Бинарни системи и библиотеке су често призвођени, али су људи најчешће радили преко изворног кода.<span class="cx-segment"></span>

==== Удружења за онлајн размену софтвера 1980-их ====
У 80-им, паралелно са развијањем слободног софтвера, софтвер са изворним кодом је приказиван на [[BBS]] мрежама. То је понекад било неопходно; софтвер написан у [[Бејсик|БЕЈСИК]]-у и другим [[Интерпретирани програмски језик|интерпретираним програмским језицима]] је могао бити дистрибуиран само у облику изворног кода, и био је већином бесплатан. Када су људи почели да прикупљају тај изворни код, и постављају комисије на којима би се посебно разматрала ова модификација, ово је де факто постао систем отвореног кода.<span class="cx-segment"></span>

Један од најочигледнијих примера овога је један од најчешће коришћених  BBS система и мрежа, [[WWIV]], развијен у БЕЈСИК-У од стране [[Вејн Бел|Вејна Бела]]. Култура "модификовања" његовог софтвера, и облици дистрибуције, су се развили јако интензивно када је софтвер пренет, прво на [[Паскал (програмски језик)|Паскал]], а онда и на [[C++]], његов изворни код је наставио да се дистрибуира за регистроване кориснике, који су делили модификације и састављали своје верзије софтвера. Ово је можда њему допринело да буде доминантан систем и мрежа, упркос томе што је изван [[FidoNet|FidoNet]]-овог домена ког су делили многи други произвођачи BBS-а.<span class="cx-segment"></span>

У међувремену, појава [[Usenet]]-а и [[UUCPNet]]-a у раним 1980-им је додатно повезала програмску заједницу и пружила једноставнији начин за програмере да деле свој софтвер и доприносе софтверима који су други написали.<ref>De Bona, C., et al.</ref>

=== Промоција покрета слободног софтвера ===
Године 1983, [[Ричард Столман]] је објавио [[ГНУ манифест]] и покренуо [[ГНУ пројекат]] како би написао комплетан оперативни систем без ограничене употребе свог изворног кода. Посебни инциденти који су га покренули укључују случај где штампач није могао да се поправи, јер је изворни код био задржан код од стране корисника.<ref><cite class="citation web">[https://www.gnu.org/events/rms-nyu-2001-transcript.txt "Talk transcript where Stallman tells the printer story"].</cite><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fen.wikipedia.org%3AHistory+of+free+and+open-source+software&rft.btitle=Talk+transcript+where+Stallman+tells+the+printer+story&rft.genre=book&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.gnu.org%2Fevents%2Frms-nyu-2001-transcript.txt&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook">&nbsp;</span></ref> Столман је објавио [[ГНУ манифест]], 1985. године, како би представио сврху [[ГНУ пројекат]]-а и објаснио значај слободног софтвера. Друга инспирација за ГНУ пројекат и његов [[ГНУ манифест|манифест]] је неслагање између Столмана и [[Симболикс]]а, преко МИТ-овог приступа ажурирању, Симболикс је направио своје ''Lisp'' машине, које су засноване на МИТ коду.<ref><cite class="citation web">[https://www.gnu.org/gnu/rms-lisp.html "Transcript of Richard Stallman's Speech, 28 Oct 2002, at the International Lisp Conference"]. </cite></ref> Убрзо након објављивања, он је изнео термин "[[слободни софтвер]]" и основао [[Задужбина за слободни софтвер|фондацију за слободни софтвер]] да промовише концепт а [[дефиниција слободног софтвера]] је објављена у фебруару 1986. године.

Године 1989. објављена је прва верзија [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-ове опште јавне лиценце]].<ref><cite class="citation web">[https://www.gnu.org/licenses/old-licenses/gpl-1.0.txt "GNU General Public License v1.0"].</cite><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fen.wikipedia.org%3AHistory+of+free+and+open-source+software&rft.btitle=GNU+General+Public+License+v1.0&rft.genre=book&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.gnu.org%2Flicenses%2Fold-licenses%2Fgpl-1.0.txt&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook">&nbsp;</span></ref> Мало побољшана верзија 2 је објављена у 1991. години, а у 1989., неки ГНУ програмери су формирали компанију [[Cygnus Solutions]]<ref><cite class="citation web">Michael Tiemann. </cite></ref> Језгро ГНУ пројекта, касније названо "[[ГНУ Хурд]]", је стално одлагано, али већина других компоненти је завршена до 1991. Неке од њих, нарочито [[ГНУ колекција компајлера]], је постала тржишни лидер сама по себи. [[ГНУ дибагер]] и [[ГНУ Емакс]] су били такође значајни успеси.

=== Линукс (1991–) ===
[[Језгро Линукса]], је почело са [[Линус Торвалдс]]ом, објављено је као слободни модификовани изворни код 1991. Лиценца није била бесплатна, али са верзијом 0.12 у фебруару 1992. године, Торвалдс је релиценцирао пројекат под називом [[ГНУ-ова општа јавна лиценца]]. <span class="cx-segment"></span>Слично као Unix, 
Торвалдсово језгро је привукло пажњу волонтерских програмера.

До ове фазе, недостатак језгра ГНУ пројекта је значило да није постојала комплетна верзија овог оперативног система слободног софтвера. Торвалдсов развој језгра је ставио тачку на то. Комбинација скоро готовог [[ГНУ|ГНУ оперативног система]] и Линуксовог језгра је први комплетан пример слободног софтвера оперативних система.

Поред, [[Дистрибуција Линукса|дистрибуције Линукса,]] [[Debijan|Дебијан]], је направљен захваљујући Иан Мурдоку 1993. године, и треба га напоменути зато што је експлицитно посвећен ГНУ и ЗСС принципима слободног софтвера. Принципи Дебијан програмера су изражени у [[Дебијан друштвени уговор|Дебијан-овом друштвеном уговору]]. Од свог оснивања, Дебијан пројекат је уско повезан са ЗСС-ом, а у ствари је спонзорисан од стране ЗСС-а за годину дана у периоду од 1994 до 1995 године. Године 1997., бивши вођа Дебијан пројекта [[Брус Перенс]] је такође допринео оснивању [[Софтвер за јавни интерес|софтвера за јавни интерес]], непрофитне организације за финансирање и подршку различитих слободно-софтверских пројеката.<ref><cite class="citation web">[http://www.debian.org/doc/manuals/project-history/ch-detailed.en.html "A Brief History of Debian"].</cite><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fen.wikipedia.org%3AHistory+of+free+and+open-source+software&rft.btitle=A+Brief+History+of+Debian&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.debian.org%2Fdoc%2Fmanuals%2Fproject-history%2Fch-detailed.en.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook">&nbsp;</span></ref>

Од 1996. године Линукс је укључивао власничке лиценциране компоненте, тако да више није био у потпуности [[слободни софтвер]].<ref>[http://www.fsfla.org/svnwiki/anuncio/2010-03-Linux-2.6.33-libre.en Take your freedom back, with Linux-2.6.33-libre] FSFLA, 2010.</ref> Дакле, [[фондација за слободне софтвере Латинсе Америке]] је објавила измењену верзију Линукс-језгра под називом [[Линукс-Либре]], из које су уклоњене све власничке и небесплатне компоненте.<span class="cx-segment"></span>

Многе компаније нуде прилагођене производе базиране на Линуксу или дистрибуцији Линукса, са комерцијалном подршком. Именовање остаје [[ГНУ/Линукс контроверза|контроверза]]. Позивајући се на комплетан систем као једноставно "Линукс" је уобичајена употреба. Међутим, [[фондација за слободни софтвер]], и многи други, заговарају употребу термина "ГНУ / Линукс", рекавши да је прецизније име за цео оперативни систем.<span class="cx-segment"></span>

[[Усвајање Линукса]] је расло међу компанијама и владама у 1990-им и 2000-им. На просторима енглеског говорног подручја, [[Ubuntu|Убунту]] и његове компоненте су постали релативно популарна група Линукс дистрибуције.<span class="cx-segment"></span>

=== Бесплатна БСД (1993–) ===
Када је тужба [[УСЛ против БСД тужба|УСЛ против БСД]]-а судски решена 1993. године, [[FreeBSD]] и [[NetBSD]] (оба изведена из [[386BSD|386BSD]]-а) су објављени као слободни софтвери. [[OpenBSD]] је [[Форк (развој софтвера)|развијен]] из NetBSD-а у 1995. Остали скорији развоји такође постоје, укључујући и [[DragonflyBSD]].<span class="cx-segment"></span>

=== Dot-com године (касне 1990-те) ===
Средином 90-их до касних 90-их, када су многе вебсајт-оријентисане компаније започињале свој напредак, слободни софтвер је постао популаран избор на веб серверима. [[Apač (server)|Апач HTTP Сервер]] је постао најкоришћенији веб-сервер софтвер, име које се користило све до 2012. То су системи засновани на заједничком "слагању" софтвера са Линукс језгром у основи. Апач пружа разнолике веб услуге, [[MySQL]] базу за складиштење података, и [[PHP]] програмерски језик за омогућавање динамичких страница, а постао је познат и под називом [[LAMP]] систем.<span class="cx-segment"></span>

=== Покретање слободног софтвера и софтвера отвореног кода ===
Године 1997., Ерик Рејмонд је објавио „[[The Cathedral and the Bazaar]]“, рефлектујућу анализу принципа хакерске заједнице и слободног софтвера. Артикал је задобио значајну пажњу почетком 1998. године и био је један од фактора у мотивисању ''Netscape'' комуникационе корпорације ка ослобађању свог популарног [[Netscape комуникатор]]а, интернет алата као [[Слободни софтвер|слободног софтвера]]. Овај код је данас основа за [[Мозила фајерфокс|Мозилу фајерфокс]] и [[Мозила тандерберд|Мозилу тандерберд]].<span class="cx-segment"></span>

Netscape-ов акт је навео Рејмонда и друге да размотре како да уведу принципе слободног софтвера и користе их у комерцијално-софтверским индустријама. Они су закључили да друштвени активизам ЗСС-а није био привлачан компанијама као што су Netscape, и тражили су начин да ребрендирају размену слободног софтвера како би нагласи пословни потенцијал размене изворног кода.<span class="cx-segment"></span>

Ознака "open source" је усвојена од стране неких људи у размени [[Слободни софтвер|слободног софтвера]] на седници стратегије<ref name="osihistory"><cite class="citation web">Tiemann, Michael (19 September 2006). </cite></ref>одржане у [[Пало Алто (Калифорнија)|Пало Алту]] у Калифорнији, као реакција на Netscape-ову најаву објављивања  изворног кода за [[Netscape навигатор|''Навигатор'']] у Јануару 1998. Група појединаца на седници укључујући и Кристин Петерсон која је предложила "open source", као и Тод Андерсон, [[Лари Аугустин]], [[Џон Хол]], Сем Окман, [[Мајкл Тајмен]] и [[Ерик С. Рејмонд]]. Током наредне недеље, Рејмонд и остали су радили на ширењу речи. [[Линус Торвалдс]] је дао сва важна одобрња сутрадан. Фил Хјуз је понудио трибину у [[Линукс Журнал]]у. [[Ричард Столман]], пионир покрета слободног софтвера, сложио се са усвајањем термина, али се убрзо након тога предомислио<ref name="osihistory"><cite class="citation web">Tiemann, Michael (19 September 2006). </cite></ref> Људи који су усвојили термин су искористили прилику пре објављивања Навигаторовог изворног кода да се ослободе од идеолошких и конфронталних конотација израза "free software". Netscape је објавио свој изворни код под [[Netscape-ова јавна лиценца|Netscape-овом јавном лиценцом]], а касније и под [[Мозила јавна лиценца|Мозилином јавном лиценцом]].<ref name="Muffatto000"><cite class="citation book">Muffatto, Moreno (2006). </cite></ref>

Термину је дат велики подстицај на догађају организованом у априлу 1998. године од технолошког издавача [[Тим О'Рајли]]ја. Првобитно под називом "Freeware Summit", а касније познат као "Open Source Summit",<ref name="opensourcesummit">[http://linuxgazette.net/issue28/rossum.html Open Source Summit] Linux Gazette. 1998.</ref> Овај догађај је окупио лидере многих најважнијих слободних софтвера и пројеката отвореног кода. Догађају су присуствовали Линус Торвалдс, [[Лари Вол]], [[Брајан Белендорф]], [[Ерик Алман]], [[Гвидо ван Росум]], [[Мајкл Тајман]], [[Пол Викси]], [[Џејми Завински]] из Netscape-а, и Ерик Рејмонд. На том састанку, конфузија је изазвана поводом бирања имена слободног софтвера. Тајман се залагао да "sourceware" буде нови израз, док је Рејмонд био за "open source". Окупљени програмери су гласали, а победник је био објављен на конференцији за новинаре те вечери. Пет дана касније, Рејмонд је обавио први јавни позив заједнице слободног софтвера да усвоји нови термин.<ref name="raymondCall"><cite class="citation web">[http://www.catb.org/~esr/open-source.html "Goodbye, "free software"; hello, "open source""]<span class="reference-accessdate">. </span></cite></ref> [[Иницијатива отвореног кода]] је формирана убрзо након тога.<ref name="osihistory"><cite class="citation web">Tiemann, Michael (19 September 2006). </cite></ref>

Међутим, Ричард Столман и ЗСС су се оштро успротивили приступу нове организације. Они су сматрали да је, с ужим фокусом ка изворном коду, ОСИ уништавао филозофске и друштвене вредности слободног софтвера и крио питање слободе корисника рачунара. Столман је и даље остао при томе, али и поред тога, корисници оба термина су били савезници у борби против власничких софтвера.<ref name="OSmissesPoint"><cite class="citation web">Richard Stallman. </cite></ref>

У августу 1999. године, [[Sun Microsystems|Sun Microsystems је]] објавио [[StarOffice|StarOffice]] канцларијску гарнитуру као слободни софтвер под GNU Lesser општом јавном лиценцом. Верзија слободног софтвера је преименована у [[OpenOffice.org]], а коегзистира са StarOffice-ом.

== '''Десктоп (1984-)''' ==
[[Датотека:X-Window-System.png|thumb|300x300px|Историјски пример графичког корисничког интерфејса и апликација позназих MIT X Consortium дистрибуцује које раде за ТВМ виндоус менаџер: [[Х терминал]], [[Xbiff]], [[xload]] и графички прозор [[Страна упутства|упутства]]]]
[[X Window System]] је створен 1984. године, и постао де факто стандардни Виндоусов систем међу десктоп слободним софтверима оперативних система од средине 1990-их. Х ради као сервер, и одговоран је за комуникацију са графичким хардвером на захтев клајента (појединачне софтверске апликације). Она пружа корисне услуге као што је могућност бирања више виртуелних десктопова за исти монитор, а преноси и визуелне податке преко мреже, тако да се десктопу може приступити даљинским путем.<span class="cx-segment"></span>

У почетку, корисници или [[Sistemski administrator|администратори система]] правили су сопствена окружења за Х и доступне [[виндоус менаџер]]е (који додају стандардне контроле у прозоре виндоуса: Х то не ради сам), пакете, таскбарове и друге софтвере. Иако Х може да функционише и без Виндоус манаџера, он има једну значајно побољшану удобност и лакоћу коришћења.<span class="cx-segment"></span>

Два кључна "heavyweight" [[Десктоп окружење|десктоп окружења]] за оперативне системе слободних софтвера су се појавила у 1990-им која су широко прихваћена: КДЕ и [[Пројекат Гном|ГНОМ]]. КДЕ је осново 1996. Матиас Етрик. У то време, био је узнемирен због недоследности у корисничком интерфејсу Јуникс апликација. Он је предложио ново десктоп окружење. Такође је желео да овај десктоп буде једноставан за коришћење. Његова почетна [[Usenet]] порука је подстакла велико интересовање.<ref><cite class="citation newsgroup">Ettrich, Matthias (14 October 1996). </cite></ref>

Етрик је изабрао да користи [[Qt]] алат за пројекат КДЕ. У то време, Qt није користио [[Слободна-софтвер лиценца|слободне лиценце софтвера]]. Чланови ГНУ пројекта су постали забринути за употребу таквог алата за изградњу десктоп окружења слободног софтвера. У августу 1997. године, два пројекта су никла као одговор на КДЕ: [[Алат за усаглашавање]] (бесплатна замена за Qt библиотеке) и ГНОМ (другачији десктоп без Qt и у потпуности изграђен као бесплатни софтвер).<ref><cite class="citation web">Richard Stallman (5 September 2000). </cite></ref> [[GTK+]] је изабран као основа за ГНОМ уместо Qt алата.

У новембру 1998. године, Qt алат је лиценциран под слободном / [[Лиценца за слободни софтвер|отворено кодном]]  [[Q јавна лиценца|Q јавном лиценцом]] (КЈЛ), али је расправа о компатибилности са [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-овом општом јавном лиценцом]] (ОЈЛ) настављена. У септембру 2000. године, Qt компанија је направила [[Јуникс]] верзију Qt библиотеке доступне под ОЈЛ-ом, поред КЈЛ-а, која је отклонила забринутост [[Задужбина за слободни софтвер|фондације слободног софтвера]]. КДЕ је од тада подељен на [[КДЕ|КДЕ плазма]] радни-простор, десктоп окружење, и [[КДЕ Компилација софтвера|КДЕ компилацију софтвера]], много шири скуп софтвера који укључују и десктоп окружење.<span class="cx-segment"></span>

И КДЕ и ГНОМ сада учествују у [[freedesktop.org]], рад који је покренут 2000-те за стандардизацијом Јуникс десктоп интероперабилности, мада још увек постоји конкуренција између њих.<ref><cite class="citation web">[http://www.pcauthority.com.au/Feature/79378,a-tale-of-two-desktops.aspx "A tale of two desktops"]. </cite></ref>

Од 2000. године, софтвер написан за Х готово увек користи неки [[Виџет алат|алат]] написан у Х-у, као што су Qt или ГТК.

У 2010. години, [[Каноникал]] је објавио прву верзију [[Јунити (корисничко окружење)|Јунити-а]], замену за претходно подразумевано десктоп окружење за Убунту, ГНОМ. Ова промена ка новом, под-развојем десктопа окружења и корисничког интерфејса је првобитно била помало спорна међу Убунту корисницима.<span class="cx-segment"></span>

У 2011. години уведен је ГНОМ 3, који је у великој мери заменио [[десктоп метафора|десктоп метафору]] у корист мобилно-оријентисанијег интерфејса. Наредни [[Пројекат Гном|спор]] је навео Дебијан како би размотрио израду [[Xfce]] окружења подразумеваног за Дебијан 7. Један број независних пројеката је наставио одржавање ГНОМ 2 кода.

[[Fedora|Федора]] није усвојила Јунити, задржавајући постојећу понуду избора између ГНОМ, КДЕ и [[LXDE]] с тим да ГНОМ буде подразумеван, а ни [[ред хет ентерпрајз линукс]] (за које Федора изгледа као "почетни полигон") није усвојио Јунити. Развој за Убунту је направљен од стране заинтересованих независних програмера који су задржали ГНОМ а одбацили Јунити. Међутим, од 2013. године, Убунту користи Јунити као подразумевано десктоп окружење, и нема намеру да га промени; заиста, варијанта Јунитија ће се користити у наредном раздобљу [[Убунту телефон|паметних телефона]] и таблета заснованих на Убунту-у.

Када је Гугл направио [[Андроид (оперативни систем)|Андроид]] оперативни систем базиран на Линуксу (намењен првенствено за телефоне и стоне удеђаје) Х је био замњен [[дисплеј сервер]]ом.

Програмери отвореног кода су такође критиковали Х као застарео, неискоришћен или врло компликован због својих протокола и библиотека, а без модерне функционалности, на пример, композитност, скринсејвери и функционалност омогућени путем виндоус менаџера. Неколико покушаја је учињено или је у току како би се заменио Х због следећих разлога:
* [[Y Виндоус систем|Y виндоус систем]], који је престао да се развија 2004.<ref>Translation needed from [[:de:Y Window System]]</ref>
* [[Wayland (протокол дисплеј сервера)|Wayland]], покренут 2008.
* [[Mir софтвер]], покренут 2013 од стране [[Каноникал]]-а како би произвео замену Винодусовог система за [[Ubuntu|Убунту]].

== Микорософт, СЦО и остали налети (1998–) ==
Како је слободни софтвер постао популарнији, индустрија као што је [[Мајкрософт]] је почеча да га доживљава као огрмну претњу. Ово је приказано у процурелом документу из 1998., потврђеном од стране Мајкрософта, који је постао познат као први од [[Halloween-докумената]].

Мајкрософт је једном упоредио ГПЛ као "рак", али је од тада престао да користи оввакву аналогију. Заиста, Мајкрософт је омекшао свој јавни став према отвореном коду генерално, као чињеницу да је отворен код данас веома важан део [[Мајкрософт виндоус|Мајкрософт Виндоуса]]. Међутим, у исто време, латентно, акције које је спорводио Мајкрософт нису ишле у корист удружењима која су се бавила са отвореним кодовима.

=== Мајкрософтов допринос отвореном коду ===
У 2006. Мајкрософт је покренуо свој [[CodePlex]] сајт за отворен код, како би обезбедио простор за опен сорс програмере за Мајкрософтове платформе. У јулу 2009 Мајкрософт је чак поставио неке [[Hyper-V]]- закрпе на Линукс језгра у облику отвореног кода, јер се обавезао према [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-овој општој јавној лиценци]] да то уради,<ref name="el-reg-hyperv-gpl-violation"><cite class="citation web">Gavin Clarke (23 July 2009). </cite></ref><ref name="gpl"><cite class="citation web">[https://www.gnu.org/licenses/gpl.html "GNU General Public License"].</cite><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fen.wikipedia.org%3AHistory+of+free+and+open-source+software&rft.btitle=GNU+General+Public+License&rft.genre=book&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.gnu.org%2Flicenses%2Fgpl.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook">&nbsp;</span></ref>и допринео им је да постану главно језгро. Треба имату на уму да сам Hyper-V није отвореног кода. Мајкрософтов [[Ф шарп|F#]] компајлер, основан 2002. године, такође је представљен као отворен код под [[Апач лиценцом|Апач лиценцом]]. F# компајлер је комерцијални производ, иако је уграђен у [[Вижуал Студио]], који није отвореног кода.<span class="cx-segment"></span>

Мајкрософтови представници су се редовно појављивали на разним опен сорс и Линукс конференцијама дуги низ година.

Недавно Мајкрософт је лансирао помоћну грану познату као Мајкрософтове отворене технологије, са циљем премошћавања јаза између власничких Мајкрософт технологија и не-Мајкрософт технологија, увођењем стандарда отвореног кода.<ref name="wsj"><cite class="citation news">Ovide, Shira (16 April 2012). </cite></ref>

=== СЦО наспрам IBM-а и лош публицитет везан за њих (2003–) ===
У 2003. години, власнички продавац Јуникса и бивши Линукс дистрибутер под називом [[СЦО]] је тврдио да је Јуниксова интелектуална својина неадекватно копирана у Линукс језгра, и тужио је IBM, тврдећи да сноси одговорност за то. Уследио је одређени број повезаних тужби, неке од стране СЦО-а, а неке од других тужилаца. Међутим, СЦО-овом навођењу је недостајало кредибилитета, и док су их у неким медијима сматрали веродостојним, многи други критичари СЦО-а верују да су ти конкретни наводи врло сумњиви.

Током случаја између СЦО-а и IBM-а, који од јануара 2012. године још увек технички био у току, испоставило се да није само СЦО дистрибуирао Линукс језгра годинама под окрињем ГПЛ-а, и наставио идаље то да ради (чинећи врло мало ствари по закону ), СЦО чак није ни поседовао ауторска права над делом Јуникс кода тако да није имао права да подноси тужбу у име претпостављеног власника, [[Новел]]-а.

То се дешавало упркос чињеници да је СЦО-ов ЦЕО, Дарл МекБрајд изнео бројне штетне и неодговарајуће  тврдње у медије, које су се касније показале да су лажне или правно неважеће, чак и ако су биле истините.

Блог [[Гроклав]] је био један од највећих форензичких контролора СЦО-а, је потврдио повезане случајеве, и стекао своју популарност преко овог материјала за дуги низ година.

СЦО је претрпео пораз за поразом у борби против IBM-а и његових разних других судских предмета, и поднео је захтев за [[Члан 11]] стечаја у 2007. Међутим, упркос судскимм налазима да СЦО није поседовао ауторска права (види горе), а да директор СЦО-а Дарл МекБрајд више не води компанију, стечајни управник задужен за СЦО-ов-банкрот је одлучио да притисне на неким деловима за које је сматрао да су ирелевантни у случају СЦО-а против IBM-а. Он је очигледно могао да приушти да то уради, јер је СЦО-ова главна адвокатска канцеларија потписала споразум на почетку да заступа СЦО за фиксни износ новца, без обзира на то колико дуго је случај требало да траје, иако је нагодба око осталих судских трошкова била нејасна.

У 2004. години, [[Алексис де Токвил]] институција је наговестила своју намеру да жели да објави књигу, [[Самиздат]], "показујући" да је Линукс језгро засновано на коду украденом из Јуникса, међутим у овај наведени аргумент није било могуће поверовати, а погорово у то да је Линус Торвалдс могао да произведе нешто софистицирано као Линукс језгро. Књига никада није објављена, а након што је широко критикована и исмејана, укључујући и људе, наводно, који су интервјуисани за књигу. Испоставило се да неки људи нису имали, у ствари, обављен разговор уопште, а посебно АДТИ није није успела контактира Линуса Торвалдса, а камоли да парафразира његове наводне одговре. Мајкрософт је покушао да пређе преко овог инцидента, наводећи да је то "сметња".

Многи су сумњали да су неки а можда и сваки од ових правних и [[ФУД]] напада на Линукс језгро били тајно организовани од стране Мајкрософта, иако то никада није доказано. Међутим и АДТИ и СЦО су добили средства од Мајкрософта.

=== Европска комисија против Мајкрософта (2004–2007) ===
У 2004. [[Европска комисија]] је утврдила да је Мајкорософт крив због анти-конкурентског понашања у односу на интероперабилности на тржишту радне групе софтвера. Мајкрософт је претходно решио случај [[УН протв Мајкрософта]] 2001. године, у предмету у коме се терети да је незаконито злоупотребио своју монополску моћ да присили произвођаче рачунара да користе пуну верзију [[интернет експлорер]]а.

Комисија је захтевала да Мајкрософт преда комплетну документацију свих протокола својих радних група како би конкуренти могли да је користе, и наметнули казне од 1,5 милиона евра дневно за Мајкрософтова непридржавања. Комисија је имала надлежност јер је Мајкрософт продавао софтвере у тајности у Европи.

Мајкрософт је након неуспелог покушаја на жалбу на одлуку [[Европски судски системи|Европског судског система]], на крају у складу са захтевом, предао детаљну документацију.

[[Самба (софтвер)|Самба]] пројекат, као Мајкрософтов једини преостали конкурент на тржишту радне групе софтвера, је био кључни корисник ове документације.

=== ИСО OOXML контроверза (2008–) ===
У 2008.год [[међународна организација за стандардизацију]] је објавила Мајкрософтов [[Мајкрософт офис|офис]] као међународни стандард, што је значило да је неопходан, а то је значило да [[Мајкрософт офис]], може да се користи у пројектима у којима је употреба [[Отворени стандард|отворених стандарда]] предвиђена законом или политиком. Критичари процеса стандардизације, укључујући и неке чланове ИСО националних комитета који су били укључени у сам процес, због наводних неправилности и кршења процедуре у поступку, су тврдили да ИСО не би требало да одобри OOXML као стандард, јер се помиње да нема документа Мајкрософт офиса.

Од 2012. године, не потпуно тачана имплементација отвореног кода OOXML је постојала, што потврђује примедбе критичара да ће OOXML-у бити тешко да их спроведе. Тада, Гугл није још могао да претвори офис докумената у свој власнички формат Гугл докумената правилно. Ово сугерише да OOXML није био прави отворени стандард, него парцијални документ који описује шта Мајкрософт ради, и само у вези са одређеним форматима.

== '''Отворен код и програмски језици''' ==
Велика већина програмских језика који се данас користе има доступну бесплатну имплементацију софтвера

Од 1990-их, ослобађање великих нових програмских језика у облику [[Компилатор|компајлера]] отвореног кода и / или [[Интерпретатор (рачунарство)|интерпретера]] је била норма, а не изузетак. Примери укључују [[Пајтон]],1991. године, [[Руби (програмски језик)|Руби]] 1995. и [[Скала (програмски језик)|Скалу]] 2003. У новије време, највећи изузеци су [[Јава (програмски језик)|Јава,]] [[Actionscript]], [[C Sharp|Ц #]] и Еплов [[Свифт (програмски језик)|Свифт]]. Делимично компатибилне опен сорс имплементације развијене су за већину, а у случају Јаве, главна имплементација отвореног кода је до сада веома близу комерцијалне верзије.

=== Јава ===
Од првог јавног престављања 1996.године, [[Јава (програмски језик)|Јавина платформа]] није била отвореног кода, иако је Јава изворни код као део Јаве био укључен у Јава развојну опрему, на наводно "поверљивој" основи, упркос чињеници да је била слободна за преузимање у већини земаља. Сан је касније проширио овај "поверљив" приступ изворног кода како би обухватио пун изворни код Јава ''runtime'' околине преко посебног програма који је био отворен за припаднике јавности, а касније је и изворни код Јавиног компајлера ''javac'' био на располагању. Сан је направио ЈДК изворни код доступним на  [[Blackdown Јава]] пројекту, који је представљао скуп добровољаца који су пребацили ране верзије ЈДК-а на Линукс или побољшали портове за Сан-ов Линукс. Међутим, ништа од овога није отвореног кода, јер је модификација и прерасподела без Сан дозволе била забрањена у свим случајевима. Сан је тада рекао да су били забринути због спречавања форкинга на Јава платформи.

Међутим, створено је неколико независних парцијалних реимплементација на Јава платформи, и многе од њих од стране заједнице отвореног кода, као што је [[Јавин ГНУ компајлер|ГНУ компајлер за Јаву]]. Сан никада није поднео тужбе против било ког од "клон пројеката" отвореног кода. ГЦЈ је посебно изазвао лоше искуство корисника за Јаву на слободном софтверу који је представљао подршку [[Fedora|Федори]] и [[Ubuntu|Убунту]] који су у то време испоручивали ГЦЈ-у њихову имплементацију Јава софтвера. Како заменити ГЦЈ са Сановим ЈДК-ом је питање које је често постављано од стране корисника, јер је ГЦЈ био непотпуно спровођен, неспојив и пун багова.

У 2006. години [[Џонатан Шварц]] ја постао генерални директор компаније [[Sun Microsystems]], и представио своју посвећеност отвореном коду. Дана 8. маја 2007. године, Sun Microsystems је објавио Јава развојну опрему као [[OpenJDK]] под ГНУ-овом општом јавном лиценцом. Део класе библиотеке (4% од тога) није могао бити пуштен као отворен код јер је био лиценциран од стране других странака и укључивао је бинарне портове. Због тога, у јуну 2007. године, [[Ред Хет]] је покренуо ''IcedTea'' како би заменио оптерећене компоненте, сличним, из имплементације [[ГНУ Classpath]]. Од објављивања, већина проблема је решена, осим аудио кода и система за управљање бојама (овај други је остао да се реши помоћу [[LittleCMS]]).

== '''Дистрибуисана контролна верзија (2001-)''' ==
Први систем отвореног кода [[дистрибутивни ревизиони контролни систем|дистрибутивног ревизионог контролног система]] (ДВЦС) је био ТЛА у 2001. години (преименован од [[ГНУ arch]]); Међутим, она и њени наследници baz и bzr [[(Bazaar)]] никада нису постали веома популарани, и ГНУ arch је прекинут, иако је Bazaar идаље настављао да користи [[Каноникал]].

Међутим, други ДВЦС пројекти су никли, а неки су почели да се значајно усвајају.

=== Гит (2005-) ===
[[Гит (софтвер)|Гит]], који је у међувремену постао најпопуларнији ДВЦС, настао је 2005. године.<ref><cite class="citation web">[http://beta.gitgear.com/why_git/SCM_Ranking_2013Q3_F1.pdf "SCM Ranking, Q3 2013"] (PDF). </cite></ref> Прича о његовом стварању је врло необична. Неки програмери Линукс језгра су почели да користе власнички ДВЦС под називом [[BitKeeper]], посебно оснивач Линукса, Линус Торвалдс, иако га неки други програмери никада нису користили због његове власничке природе. Необична ситуација у развоју Линукс језгра укључила је коришћење неке од власничких софтвера "came to a head", када је [[Ендру Тригл]] почео да преокреће-инжењеринг BitKeeper-а са циљем израде алата отвореног кода који би могао да обезбеди неке исте функционалности као код комерцијалне верзије. BitMover, компанија која је развила BitKeeper, као одговор, у 2005.години је укинула бесплатну лиценцу која је одобрена одређеним програмерима.<span class="cx-segment"></span>

Као резултат уклањања BitKeeper дозволе, Линус Торвалдс је одмах одлучио да напише свој ДВЦС под називом гит, јер је мислио да ниједан од постојећих опен сорс ДВЦС-ева није био погодан за његове посебне потребе као кернел одржаваоца (због тога је усвојио BitKeeper на првом месту). Гомила других програмера му је брзо скочила у помоћ, а '''Гит''' је временом израстао из релативно једноставног "глупог трагача садржаја" (на ком су  неки програмери развили "porcelain" екстензије) у софистициран и моћан ДВЦС какав је данас. Торвалдс више не држи Гит, међутим; њега је одржавао [[Јунио Хамано]] дуги низ година, и наставио да прима велики број програмера.

== '''Недавни развоји''' ==
Док је [[Autorsko pravo|ауторско право]] основни законски механизам који ФОСС аутори користе да би обезбедили лиценце за њихов софтвер, други механизми као што су законодавство, [[Софтверски патент|патенти]], [[жигови]] имају примену такође. Као одговор на правна питања везана за патенате и [[ДМЦА]], фондација слобдних софтвера је објавила [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|верзију 3 своје ГНУ јавне лиценце]] у 2007. години да експлицитно одреди ДМЦА-ове [[Менаџмент дигиталних права|ДПМ]] одредбе и права патената.

Након развоја [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-ове опште јавне лиценце]]верзије 3 (енг.GPLv3), као носиоца ауторског права многих делова ГНУ система, као што је [[ГНУ колекција компајлера|ГКК]] компајлер софтвера, ФСФ који је ажуриран највише пута под лиценцом ГНУ програма од лиценце верзије 2 до верзије 3. [[Епл]], корисник ГЦЦ-а, и корисник заједно ДПМ-а и патената одлучио је да пребаци компајлер у свој [[Хcode]] [[Инжињерско развојно окружење|ИРО]] са ГЦЦ на [[Јека (преводилац)|Clang,]], други ФОС компајлер,<ref name="lwn apple"><cite class="citation web">Brockmeier, Joe. </cite></ref> али који је под [[Допустива слободна лиценца|допустивом лиценцом]].<ref><cite class="citation web">[http://llvm.org/docs/DeveloperPolicy.html#license "LLVM Developer Policy"]. </cite></ref>''LWN'' је спекулисао да је Епл делимично мотивисан жељом да избегне GPLv3.<ref name="lwn apple"><cite class="citation web">Brockmeier, Joe. </cite></ref> [[Samba (софтвер)|Samba]] пројекат је такође укључен у GPLv3, коју је заменио Епл у свом софтверском пакету са затвореним кодом, власничке софтверске алтернативе.<ref><cite class="citation web">Holwerda, Thom. </cite></ref>

Недавна спајања су утицала на велики број опен-сорс софтвера. Sun Microsystems (сан) су стекли [[MySQL|MySQL AB]], власника популарне опен-сорс [[MySQL]] базе података, у 2008. години.

[[Оракл корпорација|Оракл]] је заузврат купио Сан у јануару 2010., и стекао своја ауторска права, патенте и робне марке. Ово је поставило Оракл власником [[најпопуларнија власничка база података|најпопуларније власничке базе]] и најпопуларније база за отворене кодове (MySQL). Ораклов покушај да комерцијализује базу отворених кодова је навео MySQL на забринутост у ФОС заједници.<ref><cite class="citation web">Thomson, Iain. </cite></ref> Делом као одговор на неизвесност око будућности MySQL-а, ФОС заједница је [[Форк (развој софтвера)|развила]] пројекат у новим системима ван контроле Ораклове базе података. Ово укључује [[MariaDB]], [[Percona]] и [[Drizzle]].<ref><cite class="citation web">Samson, Ted. </cite></ref> Сви они имају различите називе; они су различити пројекти и не могу користити заштићени назив MySQL.<span class="cx-segment"></span>

=== Андроид (2008-) ===
У септембру 2008. године, Гугле је објавио прву верзију [[Андроид (оперативни систем)|Андроида]], нови оперативни систем [[Паметни телефон|паметних телефона]], као отворени-код (имајте на уму да одређене Гугле апликације које су понекад, али не увек у пакету са Андроидом нису отвореног кода). У почетку, оперативни систем је дат за џабе од стра Гугла, и био је нахвљен од стране већег броја произвођача слушалица; Гугле је касније купио Моторолу и произвео своје "[[vanilla софтвер|''vanilla'']]" Андроид телефоне и таблете, док је настављо да дозвољава другим произвођачима да користе Андроид. Андроид је сада најпопуларнија мобилна платформа на свету.<ref name="google-android"><cite class="citation web">[http://developer.android.com/about/index.html "Android, the world's most popular mobile platform"]. </cite></ref>

Пошто је Андроид базиран на Линукс језгру, то значи да је Линукс језгро сада доминантно на обе мобилне платформе (због Андроида) и на платформи суперкомпјутера,<ref name="20-great-years-supercomputers"><cite class="citation web">Steven J. Vaughan-Nichols (29 July 2013). [http://www.zdnet.com/20-great-years-of-linux-and-supercomputers-7000018681/ "20 great years of Linux and supercomputers"]. </cite></ref>и кључни играч у серверу оперативних система.

==== Оракл против Гугла ====
У августу 2010. године, Оракл је тужио Гугл тврдећи да је његова употреба Јаве код Андроида повредила ауторска права и патенте Оракла. Почетно [[Оракл против Гугла|Оракл против. Гугла]] суђење је завршено у мају 2012. године, са закључком да Гугле није нарушавао Ораклове патенате, а судија је пресудио да структура Јава [[Апликациони програмски интерфејс|АПИ]] коју је користио Гугл није била заштићена ауторским правом. Порота је открила да је Гугле направио тривијално ("[[De minimis non curat praetor|минимално]]") кршење ауторских права, али странке су [[Стипулација|предложиле]] да Гугле плаћа одштету, јер је преступ тривијалан.<ref name="computerworld damages"><cite class="citation web">Niccolai, James (June 20, 2012). </cite></ref>

Међутим, Оракл је апеловао на [[Суд Уједињених Нација|УН су]], и Гугле је поднео жалбу на преписивање захтева.<ref name="groklaw appeals"><cite class="citation web">Jones, Pamela (October 5, 2012). </cite></ref> Федерални суд је пресудио да је ''минимално'' кршење ауторских права од стране Гугла није било тако мало, и послао је назад питање судијама за поновно разматрање. Случај је у току од јула 2014.године.<span class="cx-segment"></span>

=== Хромијум ОС (2009-) ===
До недавно, Линукс је и даље релативно редак избор оперативног система за десктоп и лаптоп рачунаре. Међутим, Гуглови [[Гугл Хромбук|Хромбукови]], који раде на Хром ОС који је у суштини [[веб клијент]], су заробили 20-25% тржишта са ценом од 300 $ америчких лаптопова. Хром ОС-је изграђен од отвореног кода Хромијум ОС, који је заснован на Линуксу, на исти начин на који су верзије Андроида испоручене на комерцијално доступне телефоне, изграђене од почетне верзије отвореног Андроида.

== Видети и ==
* [[Софтвер отвореног кода]]

* [[Слободан софтвер|Слободни софтвер]]

* [[Историја Мозила апликације]]

* [[Историја софтвера]]

* [[Историја софтверског инжињерства]]

* [[Листа формалних власничких софтвера]]

* [[Веб ОС]]

* [[Отворена БСД временска линија]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Спољашње везе ==
* Elmer-Dewitt, Philip (30 Jul 1984). [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,926733,00.html Software Is for Sharing], ''Time''.
* [https://www.gnu.org/philosophy/stallman-kth.html Richard Stallman speaking about free software and the GNU project in 1986], Sweden
* [http://www.dwheeler.com/oss_fs_why.html#history David A. Wheeler on the history of free software], from his "Look at the numbers!" paper
* [http://www.groklaw.net/staticpages/index.php?page=20051013231901859 The Daemon, the GNU, and the Penguin], by Peter Salus
* [http://cm.bell-labs.com/cm/cs/who/dmr/bsdi/bsdisuit.html Documents about the BSD lawsuit that lead to 386BSD and then FreeBSD]
* [http://www.oreilly.com/catalog/opensources/book/toc.html ''Open Sources: Voices from the Open Source Revolution''] (January 1999)
* [http://www.toad.com/gnu/cygnus/index.html The history of Cygnus solutions], the largest free-software company of the early 90s
* [http://lwn.net/Articles/264402/ LWN.net's 1998–2008 timeline part 1] ([http://lwn.net/Articles/264980/ part 2], [http://lwn.net/Articles/265577/ 3], [http://lwn.net/Articles/266358/ 4], [http://lwn.net/Articles/268407/ 5], [http://lwn.net/Articles/269276/ 6])
* [http://www.undisciplinedbytes.com/wp-content/uploads/2009/10/OpenSourceSoftware.pdf Open Source Software], a paper by Oliver Mezquita Prieto
* [http://www.freebsd.org/doc/en_US.ISO8859-1/books/handbook/history.html A Brief History of FreeBSD], by Jordan Hubbard
* [http://www.unesco.org/webworld/portal_freesoft/open_history.shtml UNESCO Free Software Portal]
* [http://infinite-hands.draketo.de/ Infinite Hands], a free licensed folk song about the history of free software.
[[Категорија:Софтвер]]
[[Категорија:Слободни софтвер]]
[[Категорија:Пројекти слободног софтвера]]