Revision 11646036 of "Галактичка Научна Фантастика" on srwiki

{{ФИН2015}}
[[Датотека:Galaxy1.jpg|right|thumb|352x352px|Дејвид Стонова насловна страница за први број ''Галаксије''. Оснивач, уредник [[Х. Л. Голд]] није волео друге насловне странице које су представљале мишићаве мушкарце и полу-обучене жене који су се борили против чудовишта.]]
'''''Галактичка Научна Фантастика '''''је био амерички кратки научно фантастични часопис. Излазио је од 1950. до 1980. године. Основан је од стране италијанске компаније, Ворлд Едишнс (World Editions, енгл.) која је имала за циљ да се пробије на америчком тржишту. Ворлд Едишнс је запослио као уредника[[ Х. Л. Голда]], који је учинио'' Галаксију'' водећим научно фантастичним (СФ) часописом свога времена, са већим фокусом на приче о социјалним питањима него о технологијама.

Голд је објавио многе значајне приче током свог мандата, укључујући [[Реј Бредбери|Реј Бредберијеву]] ''"Д Фајфмен"'', касније проширену и као'' Фахтенфејт 451, ''[[Роберт А. Хеинлејнову]] ''"Д Папет Мастерс" ''и [[Алфред Бестерову]] '' "Демолиран човек"'' .1952. године, часопис је купио [[Роберт Гвин]], њен штампач. До касних 1950-их, [[Frederik Pol|Фредрик Пол]] је помагао Голду са производњом часописа. Када се здравље Голда погоршало, Пол је преузео посао као уредник, почевши званично крајем 1961., иако је радио већину главних послова неко време.

Након што је'' Галаксија'' наставила успех, редовно је објављивала прозу писаца као што су [[Кордвејнер Смит]], [[Џек Векс,]] [[Харлан Елисон]] и [[Роберт Силврберг]]. Међутим, Пол никада није добио годишњу [[Хуго награду]] за своје руководство у ''Галаксији''. Освојио је три Хуго награде уместо за часопис своје сестре,'' Ако''. Године 1969. Гуин продаје ''Галаксију'' Universal Publishing and Distribution Корпорацији (UPD), Пол даје оставку и буде замењен [[Ејлер Џекбсоном]]. Са Џекбсоном квалитет часописа је опао, па се поново опоравио под [[Џејмс Бином]], који га је преузео средином 1974. године Међутим када је отишао крајем 1977. године погоршање се наставило. Било је финансијских проблема писаца који нису били исплаћивани на време. До краја 1970-их су размаци између издања били су продужени, а наслов је коначно продат Галилео издавачу, [[Виненту ЕмСиКафреју]], који је донео од само једно издање у 1980. Кратко оживљавање као полу-стручни часопис изашао је 1994. године, уређен од сране Голдовог сина[[ Е.Џ.Голда.]] То је трајало осам двомесечних издања.

На свом врхунцу, ''Галаксија'' је у великој мери утицала на терен научне фантастике. Сматрана је једним од водећих сф часописа скоро од самог почетка, а њен утицај није ослабио Половим одласком у 1969. Голд  је довео "софистицирану интелектуалну суптилност" часопису научне фантастике у складу са Полом, који је додао да је "после Галаксије био је номогуће остати наиван. " СФ историчар Дејвид Кајл се слагао, коментаришући да "од свих уредника у и ван послератне сцене, најутицајнији је ван сваке сумње био Х. Л. Голд". Кајл указује на то да је нови Голдов правац "неизбежно" довео до експерименталног[[ Новог таласа]], дефинисајући научну фантастику као књижевни покрет 1960-их.

== Историја публикације ==
Први научно фантастични часопис, ''[[Невероватне приче]],'' појавио се 1926. До краја 1930-их година, жанр је цветао у Сједињеним Америчким Државама, али Други светски рат и његове пратеће несташице папира довеле су до краја неколико часописа. У касним 1940-им, тржиште је почело да се опоравља. Од осам слабих америчких часописа у 1946., поље је проширено на 20, само четири године касније. Изглед ''Галаксије'' у 1950. био је део тог бума. Према СФ историчару и критичару [[Мајк Ашлију]], њен успех је био главни разлог за поплаву нових издања која су уследила: још 22 научно фантастичних листова се појављују од 1954. године, када је тржиште поново пало као нуспојава [[расправе америчког Сената]] у претпостављеној вези између стрипова и малолетничке деликвенције.

=== Порекло и 1950 ===
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-left: 2em; text-align: center; float: right"
!Јан
! Феб
!Мар
!Апр
!Maј
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|-
!1950
| bgcolor="#ccffff" |1/1 
| bgcolor="#ccffff" |1/2 
| bgcolor="#ccffff" |1/3
|-
!1951
| bgcolor="#ccffff" |1/4 
| bgcolor="#ccffff" |1/5 
| bgcolor="#ccffff" |1/6 
| bgcolor="#ccffff" |2/1 
| bgcolor="#ccffff" |2/2 
| bgcolor="#ccffff" |2/3 
| bgcolor="#ccffff" |2/4 
| bgcolor="#ccffff" |2/5 
| bgcolor="#ccffff" |2/6 
| bgcolor="#ccffff" |3/1 
| bgcolor="#ccffff" |3/2 
| bgcolor="#ccffff" |3/3
|-
!1952
| bgcolor="#ccffff" |3/4 
| bgcolor="#ccffff" |3/5 
| bgcolor="#ccffff" |3/6 
| bgcolor="#ccffff" |4/1 
| bgcolor="#ccffff" |4/2 
| bgcolor="#ccffff" |4/3 
| bgcolor="#ccffff" |4/4 
| bgcolor="#ccffff" |4/5 
| bgcolor="#ccffff" |4/6 
| bgcolor="#ccffff" |5/1 
| bgcolor="#ccffff" |5/2 
| bgcolor="#ccffff" |5/3
|-
!1953
| bgcolor="#ccffff" |5/4 
| bgcolor="#ccffff" |5/5 
| bgcolor="#ccffff" |5/6 
| bgcolor="#ccffff" |6/1 
| bgcolor="#ccffff" |6/2 
| bgcolor="#ccffff" |6/3 
| bgcolor="#ccffff" |6/4 
| bgcolor="#ccffff" |6/5 
| bgcolor="#ccffff" |6/6 
| bgcolor="#ccffff" |7/1 
| bgcolor="#ccffff" |7/2 
| bgcolor="#ccffff" |7/3
|-
!1954
| bgcolor="#ccffff" |7/5
| bgcolor="#ccffff" |7/5-A 
| bgcolor="#ccffff" |7/6 
| bgcolor="#ccffff" |8/1 
| bgcolor="#ccffff" |8/2 
| bgcolor="#ccffff" |8/3 
| bgcolor="#ccffff" |8/4 
| bgcolor="#ccffff" |8/5 
| bgcolor="#ccffff" |8/6 
| bgcolor="#ccffff" |9/1 
| bgcolor="#ccffff" |9/2 
| bgcolor="#ccffff" |9/3
|-
!1955
| bgcolor="#ccffff" |9/4
| bgcolor="#ccffff" |9/5 
| bgcolor="#ccffff" |9/6 
| bgcolor="#ccffff" |10/1 
| bgcolor="#ccffff" |10/2 
| bgcolor="#ccffff" |10/3 
| bgcolor="#ccffff" |10/4 
| bgcolor="#ccffff" |10/5 
| bgcolor="#ccffff" |10/6 
| bgcolor="#ccffff" |11/1 
| bgcolor="#ccffff" |11/2 
|-
!1956
| bgcolor="#ccffff" |11/3 
| bgcolor="#ccffff" |11/4
| bgcolor="#ccffff" |11/5 
| bgcolor="#ccffff" |11/6 
| bgcolor="#ccffff" |12/1 
| bgcolor="#ccffff" |12/2 
| bgcolor="#ccffff" |12/3 
| bgcolor="#ccffff" |12/4 
| bgcolor="#ccffff" |12/5 
| bgcolor="#ccffff" |12/6 
| bgcolor="#ccffff" |13/1 
| bgcolor="#ccffff" |13/2
|-
!1957
| bgcolor="#ccffff" |13/3 
| bgcolor="#ccffff" |13/4
| bgcolor="#ccffff" |13/5 
| bgcolor="#ccffff" |13/6 
| bgcolor="#ccffff" |14/1 
| bgcolor="#ccffff" |14/2 
| bgcolor="#ccffff" |14/3 
| bgcolor="#ccffff" |14/4 
| bgcolor="#ccffff" |14/5 
| bgcolor="#ccffff" |14/6 
| bgcolor="#ccffff" |15/1 
| bgcolor="#ccffff" |15/2
|-
!1958
| bgcolor="#ccffff" |15/3 
| bgcolor="#ccffff" |15/4
| bgcolor="#ccffff" |15/5 
| bgcolor="#ccffff" |15/6 
| bgcolor="#ccffff" |16/1 
| bgcolor="#ccffff" |16/2 
| bgcolor="#ccffff" |16/3 
| bgcolor="#ccffff" |16/4 
| bgcolor="#ccffff" |16/5 
| bgcolor="#ccffff" |16/6 
| bgcolor="#ccffff" |17/1 
| bgcolor="#ccffff" |17/2
|-
!1959
| bgcolor="#ccffff" |17/3 
| bgcolor="#ccffff" |17/4 
| bgcolor="#ccffff" |17/5 
| bgcolor="#ccffff" |17/6 
| bgcolor="#ccffff" |18/1 
| bgcolor="#ccffff" |18/2
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; text-align:left" |Издања Галаксије од 1950. до 1959. године. Паказани су бројеви издања. Х.Л.Голда које је био уредник током 1950. године<br>
|}
Х. Л. Голд, први урадник'' Галаксије,'' радио је у [[Стандард часописима]] раних 1940-их као помоћник уредника, уређујући Стандардова три научно фантастична пулп издања: [[Запањујуће приче]],[[ Узбудљиво чудо]] и [[Капетана будућности]]. Са почетком рата, Голд је оставио уредништво и отишао у војску, али му је крајем 1949.  пришао [[Вера Керути]] који је некада радио за њега. Керути је тада радио за италијанског издавача, Едизон Мондијал, која је отворила канцеларију у Њујорку као World Editions, издавачу кућу. Она је у почетку тражила од Голда смернице о томе како да се издаје часопис. World Editions доживео је тежак губитак са ''Фасцинејшнс'', на свом првом покушају да покрену амерички часопис. Керути се вратио Голду тражећи препоруке за нове наслове. Голд је знао о часопису'' [[Фантазије & Научна фантастика]]'', пуштеним у јесен 1949. године, али је сматрао да још увек има места на тржишту за још један озбиљан сф часопис. Он је послао проспект издавачкој кући World Editions која је укључивала и предлог за серију меких сф романа, као и часописа, и предложила плаћање три цента по речи. То је била импресивно висока стопа, с обзиром да су већина конкурентских часописа плаћала само један цент за сваку реч. World Editions, издавачка кућа, се сложила и запослила Голда као уредник. Први број се појавио у октобру 1950. године. Серије романа су се појавиле касније као [[Галактички научно фантастични романи.]]

Голд је у почетку предложио два наслова за часопис, ''Ако'' и'' Галаксија''. Голдов уметнички директор , [[Вашингтон Ирвинг ван де Пол]], исмевао је нов план,стога је Голд позвао стотине писаца, уредника, уметника и фанова да виде и гласају за свог фаворита. У већем броју су гласали за ''Галаксију.'' За прво издање Голд добија приче неколико познатих аутора, укључујући [[Ајзак Асимов|Ајзака Асимов]], [[Фрица Лејбера]] и [[Теодора Јесетрса]], као и део једне од [[Симак Клифордовог]] ''Временског Камелеона ''(касније објављен у форми књиге, као ''Време и Поново'') . Уз Голдов есеј,премијера ''Галактичког ''издања увела је низ књига од антолога [[Грофа Конклина]], који је трајао до 1955. године, као и научне колумне од стране[[ Вили Леја]]. Голд је покушао да спроведе високог квалитетну технику штампања , иако је квалитет расположивог рада био довољан да се сви детаљи виде.

Док су други "нови часописи и многи стари часописи нестајали, књижевна цироза је изазвала тровање због иструлеле фантастике", изјавио је Голд. Галаксија је била профитабилна са пет издања, "невероватних" достигнућа, према његовим речима. Избијање Корејског рата довело је до несташице папира. Голд је написао у уводнику 1951. да је "куповина папира ових дана као да те батинају у мрачној улици". То је приморало часопис да пронађе онога ко ће наставити са штампом. То је био[[ Роберт М. Гуин.]] Нови је папир био чак нижег квалитета што је Голд схватио као разочарење. Тог лета, неслагања унутар World Editions-а довела су до покушаја да се ремети дистрибуција ''Галаксије.'' Према Голду, директор циркулација и шеф америчке канцеларије гомилао је многа издања уместо да их дистрибуира и био је сигуран за оне који нису били дистрибуирани да су однешени у области САД-а, као што је југ САД-а, где је било мало читалаца. Шеф француске канцеларије World Editions-а дошао је у Сједињене Америчке Државе да сазна шта је проблем и да препоручи да часопис буде продат двојици американаца по веома ниској цени за $ 3,000. Они су покушали да регрутују Голда, али Голд је контактирао италијанске канцеларије, које су одбиле продају. Потом је пристао да прода'' Галаксију ''човеку који ју је штампао, Роберту М. Гуину. Тек што је продаја била на помаку да се саботира, дистрибуција је изашла на видело; World Editions је желео да откупи часопис, али је Гуин навео цену која је била четири пута већа него она што је он платио. У Голдовим речима, "он, Гуин, знао је шта купује, с обзиром да World Editions нису знали шта су продавали".

Гуинова ова фирма је названа  Galaxy Publishing Corporation, која је покренута првим издањем у октобру 1951. године. Голд је остао уредник, али је изгубио помоћ од t World Editions-а. умето тога ослањао се на помоћ [[Џероми Биксбеја]], [[ Алгиса Будрајса]], [[Теодора Стургеона]] и Голдове супруге [[Евелин Пејџ]]. Писац научне фантастике [[Frederik Pol|Фредрик Пол]], који је радио као књижевни агент, такође је био од помоћи у повезивању писаца са Голдом.

До касних 1950-их, бум часописа научне фантастике је завршен. Релативно мали тираж часописа није их учинио омиљеним код медијских дистрибутера, који су били посредници који превезују часописе од издавача до киоска и других места. Голд је променио наслов из'' Галактичке научне фантастике'' у ''Галактички часопис ''са издањем у септембру 1958. године, коментаришући да термин научна фантастика "плаши многе људе од куповине". Тираж ''Галаксије'', око 90.000, био је највиши од свих осталих научно фантастичних часописа, али је Гуин одлучо да смањи трошкове и у 1959. подигао је цену, променио појављивање часописа на двомјесечни распоред и повећао број страница. Гуин је такође смањио стопе које се плаћају ауторима, три (и понекад четири) центи по речи и један цент по једној речи. Ове промене су сачувале ''Галаксију ''са преко 12.000 $ годишње. Резултат је био пад у тиражу за око 80.000 у року од две године, али одржали су се због уштеде из финансијског буџета.

У свом децембарском уводнику из 1958. Голд је описао промене као резултат "новог часописа" са "још половином [страница у односу на 35 ¢ конкуренција] за само 15 ¢ више". Он је објаснио да би месечни распоред могао да одржи "квалитет Галаксије":

=== 1960' ===
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-left: 2em; text-align: center; float: right"
!Јан
!Феб
!Мар
!Апр
!Мај
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|-
!1960
| bgcolor="#ccffff" |18/3 
| bgcolor="#ccffff" |18/4 
| bgcolor="#ccffff" |18/5 
| bgcolor="#ccffff" |18/6 
| bgcolor="#ccffff" |19/1 
| bgcolor="#ccffff" |19/2
|-
!1961
| bgcolor="#ccffff" |19/3 
| bgcolor="#ccffff" |19/4 
| bgcolor="#ccffff" |19/5 
| bgcolor="#ccffff" |19/6 
| bgcolor="#ccffff" |20/1 
| bgcolor="#ffff99" |20/2
|-
!1962
| bgcolor="#ffff99" |20/3 
| bgcolor="#ffff99" |20/4 
| bgcolor="#ffff99" |20/5 
| bgcolor="#ffff99" |20/6 
| bgcolor="#ffff99" |21/1 
| bgcolor="#ffff99" |21/2
|-
!1963
| bgcolor="#ffff99" |21/3 
| bgcolor="#ffff99" |21/4 
| bgcolor="#ffff99" |21/5 
| bgcolor="#ffff99" |21/6 
| bgcolor="#ffff99" |22/1 
| bgcolor="#ffff99" |22/2
|-
!1964
| bgcolor="#ffff99" |22/3 
| bgcolor="#ffff99" |22/4 
| bgcolor="#ffff99" |22/5 
| bgcolor="#ffff99" |22/6 
| bgcolor="#ffff99" |23/1 
| bgcolor="#ffff99" |23/2
|-
!1965
| bgcolor="#ffff99" |23/3 
| bgcolor="#ffff99" |23/4 
| bgcolor="#ffff99" |23/5 
| bgcolor="#ffff99" |23/6 
| bgcolor="#ffff99" |24/1 
| bgcolor="#ffff99" |24/2
|-
!1966
| bgcolor="#ffff99" |24/3 
| bgcolor="#ffff99" |24/4 
| bgcolor="#ffff99" |24/5 
| bgcolor="#ffff99" |24/6 
| bgcolor="#ffff99" |25/1 
| bgcolor="#ffff99" |25/2
|-
!1967
| bgcolor="#ffff99" |25/3 
| bgcolor="#ffff99" |25/4 
| bgcolor="#ffff99" |25/5 
| bgcolor="#ffff99" |25/6 
| bgcolor="#ffff99" |26/1 
| bgcolor="#ffff99" |26/2
|-
!1968
| bgcolor="#ffff99" |26/3 
| bgcolor="#ffff99" |26/4 
| bgcolor="#ffff99" |26/5 
| bgcolor="#ffff99" |26/6 
| bgcolor="#ffff99" |27/1 
| bgcolor="#ffff99" |27/2
| bgcolor="#ffff99" |27/3 
| bgcolor="#ffff99" |27/4 
| bgcolor="#ffff99" |27/5
|-
!1969
| bgcolor="#ffff99" |27/6 
| bgcolor="#ffff99" |28/1 
| bgcolor="#ffff99" |28/2 
| bgcolor="#ffff99" |28/3 
| bgcolor="#ffff99" |28/4 
| bgcolor="#ccc0d0" |28/5 
| bgcolor="#ccc0d0" |128/6 
| bgcolor="#ccc0d0" |129/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |129/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |129/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |29/4
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; text-align:left" |Издања Галаксије од 1960. до 1969. године. Показани су бројеви издања. Издања су обојена тако да покажу када је сваки од уредника био задужен; Уредништво почело са Х.Л. Голдом, до Фредрика Пола, а затим и Ејлер Џекбсоном током 1960-их. Увиди да је постоји очигледна грешка у нумерцији крајем 1969. године.<br>
|}
Гуин је стекао ''Ако'', као други научно фантастични часопис, 1959-те и дао је Голду да га уреди како треба. У јулу 1959.  издање'' Ако'' је било по првој Голдовој редакцији. Помак ''Галаксије ''у двомјесечном распореду имао је циљ да помогне у смањењу Голдовог оптерећења, који није био доброг здравља. Голд је био у стању да преузме ''Ако'' како треба зато што су се два часописа издавала неизменично током месеца издавања. Крајем 1950-их година Фредрик Пол је помагао Голду, повремено у обављању свих уређивачких дужности, укључујући и писање уводника и похвала и у раду са штампачем. Голд, који је био агорафобичан, улагао је напоре да у том тренутку напусти свој стан, али у 1960. је био тешко повређен у саубраћајној несрећи и није могао да настави као уредник. Пол преузео ту дужност у једном тренутку, почетком 1961. године, иако није био наведен на листи као уредник, све до издања у децембру 1961.

Пол је покушао да убеди Гуина да удвостручи стопу плаћања од једне и по центи по речи до претходне стопе од три цента. Гуин је то одбио, али је Пол био у стању да пронађе довољно материјала који би могао да купи по ниској стопи и да обезбеди себи могућност да понуди неким ауторима за три центи по речи. План је била успешан у побољшању тиража и Гуин је коначно допустио повећање  стопе.

Пол се такође трудио да убеди Гуина и Сол Кохена, кога је Гуин ангажовао да помогне у издавачким дужностима, да пребаце оба, и'' Галаксију'' и ''Ако'', у месечни распоред. Крајем 1962. године, они су се сложили, али убрзо су се предомислили и одлучили да уместо тога покрену трећи фантастични часопис науке. Од је био издат од [[Worlds of Tomorrow]]-а и покренут у априлу 1963. године. Трајао је до средине 1967. године (кратко је даван, у 1970-71.). Још један пратећи магазин'', Међународна научна фантастика'', опробан је крајем 1967. године, али је трајао само два издања. Приказао је приче преведене из других језика, а продаја је била веома слаба.Коначно, 1968. године Гуин покреће ''Свет фантазија'', уређен на почетку од стране [[Лестера де Реја,]] главног уредника ''Галаксије, а''ли само су се четири издања појавила. Средином 1968. године, ''Галаксија ''је враћена на месечни распоред.

=== 1970' и касније ===
Године 1969., Гуин продаје'' Галаксију ''Universal Publishing and Distribution Corporation (UPD). Пол је био у[[Рио де Жанеиро| Рио де Жанеру]] у World Science Fiction симпозијуму када се продаја одвијала. Чуо је вест када се вратио у канцеларију'' Галаксије ''и у року од неколико дана одлучио је да поднесе оставку. Остао је на списку уредника као "почасни уредник", а порука Полу је била измишљена да би се он пребацио у једнан од осталих сф часописа. Потом се вратио каријери писања. Његово место је заузела [[Ејлер Џекбсон]], која је радила у одељењу УПД књига. [[Лестер де Реј]] је остао уредник, [[Џуди-Лин Бенџамин]] је заузела његово мјесто као главни уредник, а [[Џек Гаугхан]] је постао уредник уметности.

Тираж ''Галаксије'' се држао релативно стабилно средином 1960-их, у распону од 73.000 и 78.000, али је УПД аквизиција доживела нагли пад-од 75.300 за годину која се завршавала у октобру 1968. Тираж је пао на 51.479 само годину дана касније. Тешкоће са дистрибуцијом су се наставиле. Арнолд Абрамсон, власник осељења УПД књига, одлучио је да смањи трошкове и профит учини максималним. ''Галаксија'' је излазила двапут месечно , чиме су окончана двогодишња месечна планирања (иако је пропустила неколико месеци). Број страница, чији је број био од 196 до 160 када га је УПД купио, поново је повећан, а цена је подигнута од 60 центи до 75 центи. Британско издање почело је да излази је у мају 1972. године, објавњеним од стране Tandem Books-а, издавачке куће која је била је у власништву УПД-а. Нето дејство свих ових промена је знатно повећала профитабилност. Тираж у 1972. такође је порастао за око 6.000 издања, мада је могуће да је то било само због новог британског издања.
{| class="wikitable" style="font-size: 10pt; line-height: 11pt; margin-right: 2em; text-align: center; float: left"
!Јан
!Феб
!Мар
!Апр
!Мај
!Јун
!Јул
!Авг
!Сеп
!Окт
!Нов
!Дец
|-
!1970
| bgcolor="#ccc0d0" |29/5 
| bgcolor="#ccc0d0" |29/6 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/4 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/5 
| bgcolor="#ccc0d0" |30/6 
| bgcolor="#ccc0d0" |31/1
|-
!1971
| bgcolor="#ccc0d0" |31/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |31/3 
| bgcolor="#ccc0d0" |31/4 
| bgcolor="#ccc0d0" |31/5 
| bgcolor="#ccc0d0" |31/6 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/3 
|-
!1972
| bgcolor="#ccc0d0" |32/4 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/5 
| bgcolor="#ccc0d0" |32/6 
| bgcolor="#ccc0d0" |33/1 
| bgcolor="#ccc0d0" |33/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |33/3 
|-
!1973
| bgcolor="#ccc0d0" |33/4 
| bgcolor="#ccc0d0" |33/5 
| bgcolor="#ccc0d0" |33/6 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/7 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/8 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/1  
| bgcolor="#ccc0d0" |34/2 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/3
|-
!1974
| bgcolor="#ccc0d0" |34/4 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/5 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/6 
| bgcolor="#ccc0d0" |34/7 
| bgcolor="#ccc0d0" |35/5 
| bgcolor="#c2d69a" |35/6
| bgcolor="#c2d69a" |35/7 
| bgcolor="#c2d69a" |35/8 
| bgcolor="#c2d69a" |35/9 
| bgcolor="#c2d69a" |35/10 
| bgcolor="#c2d69a" |35/11 
| bgcolor="#c2d69a" |35/12
|-
!1975
| bgcolor="#c2d69a" |36/1 
| bgcolor="#c2d69a" |36/2 
| bgcolor="#c2d69a" |36/3 
| bgcolor="#c2d69a" |36/4 
| bgcolor="#c2d69a" |36/5 
| bgcolor="#c2d69a" |36/6
| bgcolor="#c2d69a" |36/7 
| bgcolor="#c2d69a" |36/8 
| bgcolor="#c2d69a" |36/9 
|-
!1976
| bgcolor="#c2d69a" |37/1 
| bgcolor="#c2d69a" |37/2 
| bgcolor="#c2d69a" |37/3 
| bgcolor="#c2d69a" |37/4 
| bgcolor="#c2d69a" |37/5
| bgcolor="#c2d69a" |37/6
| bgcolor="#c2d69a" |37/7 
| bgcolor="#c2d69a" |37/8 
| bgcolor="#c2d69a" |37/9
|-
!1977
| bgcolor="#c2d69a" |38/1 
| bgcolor="#c2d69a" |38/2 
| bgcolor="#c2d69a" |38/3 
| bgcolor="#c2d69a" |38/4 
| bgcolor="#c2d69a" |38/5 
| bgcolor="#c2d69a" |38/6
| bgcolor="#c2d69a" |38/7 
| bgcolor="#c2d69a" |38/8 
| bgcolor="#fac090" |38/9 
| bgcolor="#fac090" |39/1
|-
!1978
| bgcolor="#fac090" |39/2 
| bgcolor="#fac090" |39/3 
| bgcolor="#fac090" |39/4 
| bgcolor="#fac090" |39/5 
| bgcolor="#fac090" |39/6 
| bgcolor="#fac090" |39/7 
| bgcolor="#fac090" |39/8 
|-
!1979
| bgcolor="#fac090" |39/9 
| bgcolor="#d8d8d8" |39/10 
| bgcolor="#d8d8d8" |39/11 
|-
!1980
| bgcolor="#e6b9b8" |40/1 
|-

|-
!1994
| bgcolor="#92d050" |1/1 
| bgcolor="#92d050" |1/2  
| bgcolor="#92d050" |1/3  
| bgcolor="#92d050" |1/4  
| bgcolor="#92d050" |1/5  
| bgcolor="#92d050" |1/6  
|-
!1995
| bgcolor="#92d050" |2/1 
| bgcolor="#92d050" |2/2 
|-
| colspan="13" style="font-size: 8pt; text-align:left" |Издања Галаксије од 1970. до последњег издања, укључујући и поновно издавање 1994. године. Показују се бројеви издања. Очигледна грешка у нумерацији у јулу и септембру 1973., и понека нумерација изања 35, су уствари показана добро. Уредници, у низу, су били Ејлер ЈЏекбсон, Џејмс Бејн, Џ.Џ. Пирс, Хенк Стајн, Флојд Кемск, и Е.Ј. Голд.<br>
|}
УПД одељење је доживео финансијске потешкоће у раним 1970-им када их је Џуди-Лин де Реј (раније Џуди-Лин Бенџамин) напустила у мају 1973. године да би радила у издавачкој кући Ballantine Books. Џекбсонов посао је постао сада обиман. Он је поднео оставку за мање од годину дана, наводећи претерани рада и друге проблеме. Заменио га је [[Џејмс Бин]], који је преузео посао са издањем у јуну 1974. године, након што је Пол одбио да буде у уредништву. Бин је такође преузео уређивање часописа ''Ако'', али растући трошкови папира приморали су га да затвори часопис на крају 1974. године, а наслов је припојен'' Галаксији''. Часопис се вратио на једно месечно појављивање у септембру 1973. године. Бин је био успешан у једном повећању тиража, од 47,789 листова чији се број повећао на 81.035, када је отишао. Часопис је постао профитабилан за УПД одељење, али је финансијски притисак матичних компанија узео свој данак. Бин је дао оставку крајем 1977. године да би радио за издавачку кућу Ace Books. Октобарко издање је било његово последње.

Бин је замењен Џон Џ. Пирсом, али се ситуација једино погоршала. Пирс је поднео оставку у року од годину дана. Компанија је била у све већим дуговима, а његов канцеларијски асистент подсећао је да канцеларија неефикасно ради, иако је прокоментарисао да је "јасно волео оно што ради и  да је знао шта је говорио". Пирс се замењује са [[Ханк Стејном]], који је преузео уредништво крајем 1978. године, али због неправилног распореда ''Галаксије'' Пирсово последње издање било је март-април 1979. Стејн је успео да изда још само два издања, јун-јул 1979 и септембар-октобар 1979, пре него што су се финансиски проблеми одељења УПД поново појавили. Права на наслове добила је нова компанија, ''Галактички часопис'', инк, чији је власник  био [[Винсент ЕмСиКафреј]], власник Авеније Виктор Ига, књижара половних књига са друге стране Бостона. УПД одељење је задржало десет одсто камате како би добили приход од будуће продаје да би онда отплатили своје дугове. Стејн је саставио још два издања, али их никада није издао. Винсент, који је такође покренуо засебан часопис, ''Галилеј'', имао је проблема са токовима готовине који су га спречили да дистрибуира часопис као што је и планирано. Још једно издање се појавило од стране Винсента у јулу 1980, у великом формату. Уредио га је Флојд Кемск. Каснија издања, од октобра 1980, су била уређена, али никад дистрибуирана.

У последњих неколико година'' Галаксија'' је  била обележена причама о неисплаћеним сарадницима. Џон Варли, на пример, известио је да му се и даље дугује новац за приче, пет година након што су се појавиле. Аргументи добро познатих писаца су отпали, а недостатак финансијске подршке од УПД-а значио је да је стопа плаћања била неатрактивна са по једним центом по речи. Више поштанске стопе, већи трошкови папира и настављено такмичење тржишта фантаситике су само додавале притисак на'' Галаксију''. Ови проблеми нису решени од Винсентове продаје који није имао ни довољно новца за поштарину за тираж. Резултат је био да нису сви претплатници'' Галаксије'' добили копију коначног издања. Фредерик Пол је окривио Арни Абрамсон за пад ''Галаксије'',за коју, Пол тврди да "једноставно није извршавала основне функције једног издавача": плаћање аутора, осигурање да ће сваки од претплатника добити копије... и испуњавање других обавеза.

Године 1994., часопис се кратко појавио као полу-стручна публикација под редакцијом Е. Џ. Голда, сина Х. Л. Голда. Е. Џ. Голд је издао осам издања на редовном двомјесечном распореду, почевши од издања из јануара-фебруара 1994. и закључно са издањем из марта и априла 1995. године.

== Садржај и пријем ==

=== Раније године ===
Голд је имао за циљ да ''Галаксија'' објављује приче са довољним књижевним квалитетом да  би привукао <nowiki>''силк''</nowiki> читаоце, као и оне који су већ били упознати са'' Галаксијом ''и њеним жанром научне фантастике. Његова уређивачка политика је била јаснија него Џон В. Кемпбелова, уредник водећег часописа у области, ''[[Запањујућа научна фантастика]]''. Голд је био заинтересован за социологију, психологију и друге "меке" науке, а био је и спреман да објави духовиту и сатиричну причу. Успео је да убеди издавача да му понуди три до четири цента по једној речи, што би премашило највише стопе које су се плаћале на терену у то време. Поред високе стопе, ''Галаксија'' је постала атрактивно тржиште за писце јер је Голд купио само права на часопис, за разлику од других водећих часописа.'' Галаксија'' је брзо успостављена као једна од три водећа научно фантастична часописа, заједно са Кембелијевим часописом[[ Запањујуће]] и часописом ''[[Часопис фантазије и научне фантастике]]'' (обично скраћено'' Ф & СФ''). Кембел је био енормно утицајан током протекле деценије, али је изглед'' Галаксије'' и ''Ф & СФ''-а,који су били покренути само годину дана пре, означио крај његове доминације над овим жанром.

Голд је веровао да "научна фантастика треба да прикаже могуће догађаје на основу садашњих тенденција и трендова и да одговори на драматичне услове изложених питања:" Шта ће се десити ако <nowiki>''</nowiki> -реклама за часопис у првом броју у односу на научно фантастичну причу и [[вестерн]] причу. Након што показује да је каснија прича користила исти заплет као претходна, "пресађено на некој страној и немогућој планети" била је реклама која наводи "Никад га нећеш наћи у ГАЛАКСИЈИ!", обећавајући "најбољу научну фантастику... Аутентична, веродостојна, пажљива.. написано од аутора који се аутоматски не пребацује из криминалних таласа на Земљине инвазије ". Реклама је привукла велику пажњу, иако је Џејмс Блиш прокоментарисао да ''Галаксија'' није увек избегавала штампање пародичне врсте фикције.
[[Датотека:GalaxyOct50rearcover.jpg|left|thumb|422x422px|Ретка насловна страница првог издања]]
Голд  није волео корићење насловница са оним што се описује као "симетрично, меко и обло женско тело са бронзаним грудњацима, поражени мишићави мушкарци и застрашујућа ванземаљска чудовишта у потрази за људским оброком". Насловница за прво издање од стране Дејвида Стоуна приказује сцену из Симаковог ''Временског камелеона''. Слика је искључена, за разлику од сензационалне уметности која се обично налази на корицама на сф пулп часописима. Намера је била да'' Галаксија'' треба да изгледа као сф часопис, али "да читаоцима не буде непријатно да га држе", по речима Мике Ашлеја. Рана уметничка дела су генерално неозначена, према Емшвилеровој хумористичкој насловници за издање у јуну 1951. године, као његова прва продаја читаоцима научне фантастик. Убрзо је постао редовни сарадник. Релативно скупи процеси производње на којима је Голд инсистирао омогућили су софистициранију уметност унутрашњег дела часописа, који би могао бити интегрисан са начином по којем није могућа јефтина штампа.

Голд се надао да ће да одштампа приче које су биле супериорније у односу на оно што је он описао као "[[пахуљица књижевне перути]]" о "[[машинама које полуде када су упитане да реше проблеме опстанка човечанства]]...<nowiki>''</nowiki> Рат и [[апокалиптична катастрофа]] је посебно честа тема. Да није тако заморно, било би забавно да видимо наше привремене политичке конкуренте како су занешени размишљањима о будућности". Он је рекао потенцијалним ауторима: "Да бисте сачували своје време и наше, овде је делимична листа пренатрпаности идеја коју треба упорно да избегавате"

"Ниједан дневни мејл није слободан" било је једно од покорења у ''Галаксији'', Голд је написао, али понекад "откриће" као Едгар Пангборново "Јаје анђела" стигне. Голд је саветовао друге ауторе, "Зашто не погледамо позитивне трендове, као и оне ужасне?" и "ко је рекао да је писање лако?" Он је написао у 12. издању да је часопис објавио око више од 750.000 речи у око 60 прича, одабраних од 3.000 поднесака, што је у укупном износу било више од 25 милиона речи и да ће више од половине прича да се појавље у антологијама. Он је пријавио да је тираж порастао за 5% од сваког издања и тврди да је "по најбољим доступним информацијама Галаксија има неколико пута већи у односу на било који други часопис научне фантастике!"

У првом издању, Голд је тражио од читаоца повратне информације о томе шта треба да буду укључено у часопис, у уводе, у приказе књига, или друге карактеристике. Одговор је био против колумна, али читаоци су желели уводник и разматрање кратке књиге са препорукама које ће им помоћи да идентификују које књиге треба купити, за разлику од дубинског критицизма. Голд је такође био забринут да ће критике бити оштре и уплашио је нове ауторе који би иначе доставили свој рад. Гроф Конклин је започео колумну под називом'' "Галактичка полица са пет звездица"'', у првом издању. Флојд Гал га је преузео у новембру са издањем из 1955. . Гал је у ствари Голдов брат који је користео благо модификовано презиме. Конститутивно издање такође укључује конкурс за читаоце да би се објасно [[НЛО]] у оквиру од 200 речи, као први од многих такмичења које ће Голд покренути.

Првих шест издања, која садрже приче познатих писаца, укључујући и неке који су постали веома цењени, као што је[[ Фриц Лејберово]]'' <nowiki>''</nowiki>Комично привлачење"'', [[Дејмон Витезов]]'' "Служити човеку<nowiki>''</nowiki>'' и Реј Брадберијев ''"Д фајрмен" , к''асније су се проширила као Фахренхејт 451. Голд је, међутим, сматрао да су та рана издања истраженија и да су неки од материјала од стране великих имена требали мање посла. Са својом другом темом, која почиње у априлу 1951. године,'' Галаксија ''је постигла доследно висок квалитет, са готово сваким бројем који је истицао причу која је оставила трајан углед, укључујући Ц.М. Корнблутову причу ''[[Морони који марширају]],'' Виман Гуинову ''[[Иза Бедлама]]'' и Роберт Хеинлејнову ''[[Управљачи марионетама]]''. Рано повратне информације од читалаца биле су супротне серијализованим романима, али сада Голд није пратио своје мишљење и ''Галаксија'' је остала упамћена по истицању тадашњег серијала. Савремену антологију СФ прича, [[Е. Ф. Блејерову]] и [[Т. Е. Диктијеву]] ''Најбоље приче научне фантастике: 1951 ''коментарисао је у уводнику на којем Голд ради  да ће баш оне "ће успети у постављању научне фантастике на равноправној основи са сваким другом пољем савремене књижевности". У тиражу од преко 100.000 у својој другој години, ''Галаксија ''је остала запањујућа.

=== Средина и касне 1950' ===
Голд одржава високе стандарде ''Галаксије'' за 1950-те. [[Алфред Бестеров]] ''<nowiki>''</nowiki>Уништитељ<nowiki>''</nowiki>-'' према критичару [[Петру Николасу]],као "једна од ретких истинских класика СФ жанра, је серијализација почетком 1952-тих. Полови и Корнблутхови ''Свемирки трговци'',издати неколико месеци касније, излазили су давани у наставцима као ''Гравитациона Планета.'' Брајан Алдис, у свом критичком жанр студију  ''Трилијон година пијанке'', назива је као "једна од најпознатијих књига СФ-а". Џејмс Блишов ''"Површински напон"'' и Теодор Јесетрин ''"Беба је три"'',  оба веома хваљени , такође су се појавиле у 1952. Ридрс је изразио подршку за научне радове, а у марту 1952. године, Вили Леј, који је повремно доприносио есејима првог издања, започео је колумну, ''"За вашу информацију"'', у коме је он одговорио на научна питања читалаца. ''Бежање без прекида, ''до Лејове смрти 1969. године, Фредерик Пол описује као "најпопуларнија сингл карактеристика коју је ''Галаксија'' икада имала". [[Хуго Награде]] су свечано долазиле следеће године за: ''Уништитеља'' који је освојио прву Хуго награду за најбољи роман и'' Галаксија'' са којом дели прву Хуго награду за најбољи часопис.

Док је Голд објавио широки спектар материјала, ''Галаксија'' је постала позната нарочито за иронију и сатиру. Рад аутора, којем може да се прида ироничнан стил,  је фаворизован. Тај рад био је Витезов и[[ Роберт Шиклејев]],који се појавио редовно у часопису. 1953. године, са макартизма на врхунцу, Голд је одбио да објави ''"Ослобађања земље"'', прича од стране Вилијама Тена која објашњава руске и америчке стране у Корејском рату. Тен цитира Голда, као бившег радикала, како наводи да је идеја учинила Голда "зелено ознојеног" , иако је годину дана пре него што је објавио Исак Асимовог Марсовског начина", слабо сакрио борбу против ЕмсиКартијеве приче.

[[Де Камп]] је коментарисао да Голд "поставља изузетно високе стандарде књижевне изврсности за своје писце". Приметио је да је често тражио више ревизије и прерађивања. Голд је такође познат по прављењу свеобухватних промена у причама које је штампао. На састанцима и телефонским позивима је постао познат као тежак уредник чија је одлучност да постигне савршенство која га је понекад отуђила од својих писаца. Он је непомирљив и изјављује, "Напорно сам радио са писцима, а они нису увек уживали". Резултати су били често веома позитивни: за неке успешне приче се каже да су почеле са идејом коју је он пружао својим ауторима. У случају ''Уништитеља'', његово ангажовање се проширило скоро до тачке сарадње. Голд је био агрофобичан и ретко је напуштао свој стан, али писци су га често посећивали и он је одржавао редовне журове и недељне покер игре. Поред чланова заједнице научне фантастике, често га је посећивао и [[Авангарда|авангардни]] композитор[[ Џон Кејџ]].

У марту 1953. Голд је расписао конкурс за писање романа, али није успео да привуче пуно људи. Он је затражио Полу и Корнблуту да ако су спремни да му дозволе да одштампа'' Гладијатор пред законом,'' који је био управо завршен под псеудонимом, да би могао да тврди да је конкурс пронашао нови таленат. Они су одбили, али убрзо након тога Пол и Лестер Де Реј су се сложили да дозволе Голду да узиме свој недавно завршен роман ''Предност ризика ''и да га објави као победника, под псеудонимом Едсон ЕмциКан. Пол и дел Реј изграђују лажни идентитет за ЕмсиКана, али вест је процурела напоље и Голд више никада није водио још једно такво слично такмичење. У јулу 1953. године, покренуо је пратећи часопис, ''Иза фикције фантазије,'' посвећен материјалу који уређивачка политика ''Галаксије'' није фаворизовала. То је трајало десет двомесечних издања. Коначно се појављује у јануару 1955. године. Након што је пропао, Голд је покренуо ''Галаксију у више фантазија'', објављена од стране писца као што је [[Кордвеинер Смит.]]

АБЦ Радио серија [[Приче сутрашњице]], која је почела 1952. године као изданак ТВ серије истог имена, користи приче из'' Галаксије''. Веза је најављивана на почетку сваке од својих петнаест епизода. 24. априла 1955. године, још једна НБЦ-ева радио-серија, ''Икс минус један'', почела је са много више епизода, чак 125 епизода, у трајању до јануара 1958. Од фебруара 1956. године па надаље скрипте су прилагођиване искључиво причама из ''Галаксије'', а од априла 1956. године издање ''Галаксије ''даје рекламу за серију која је обухватила рад по Полу, Стурџену и [[Филип К. Дик|Филипа К. Дику]].

Кроз 1950-те, сарадници ''Галаксије'' редовно доминирају на Хуго листићима, али ни часопис, нити фикција, које су објављене, нису заобишле освајање бројних награда, без обзира што сф историчари Маршал Тимн и Мајк Ешли описују то као своју "заслужену репутацију за разноврсност". Након неколико година како је избачена из Хугоса, ''Галаксија'' је објавила два дела у 1958. која су добила част: Фриц Лејеберов роман'' Велико време'' и Аврам Давидсонова кратка прича ''<nowiki>''</nowiki>Или сва мора са остригама"''.

=== 1960' ===
[[Датотека:Annual_circulation_of_Galaxy.png|thumb|400x400px|Годишњи промет, 1960–77]]
Када је Пол преузео место уредник у 1961. проширио је обим овог часописа, укључујући више материјала фантазије. Редовни допринос у 1960. укључује [[Џека Ванка]],[[ Ларија Нивена]], [[Френка Херберта]],[[ Роберта Силверберга]] и [[Кордвејнера Смита]]. ''Галактичке'' приче из тог доба које су освојиле награде укључују Венсову причи ''Господари змајева'' и ''"Последњи замак"'', Клифорд Симакову ''Станицу'', серијализовану као ''Овде се звезде скупљају'', Харлан Елисонову ''"Покај се, Харлекин"'', ''<nowiki>''</nowiki>Рекао је Тиктомен"'' и ''"Звер који је узвикивао љубав у срцу света"'' и Силвербергова ''"Ноћна крила"''. Пол никада није успео да освоји награду Хуго као уредник ''Галаксије,'' иако је освојио награду три пута узастопно од 1966. до 1968. године као уредник часописа Ако, што је био часопис његове сестре.

Квалитет фикције у ''Галаксији ''је опао крајем Голдове редакције. Пол је напорно радио на обнови високог стандарда часописа. Голдова предтсва тешке редакцијске личности је отерала неке од његових сарадника, али Пол, који је радио као агент у 1950-има, био је централна фигура у сф заједници и био је у стању да привуче од поднеска од звезда писаца свога времена. У случају једне од ових звезда, он је понудио необичан аранжман: Роберт Силверберг могао је да напише шта год жели и Полу је обећао да неће ништа да му мења. Силверберг, који је био продуцент великог обима научне фантастике, почео је да пише још амбициознији рад. Као резултат тога, много радова су били објављени у ''Галаксији'' током 1960-их.

У фебруару 1965., Пол доводи Алгис Будрис да буде рецензент књига, након године у којој се није појавила ниједна прегледна колумна. Будрисови проницљиви коментари привлаче велику похвалу, а уредник Дејвид Хартвел је рангиран као један од најбољих сф критичара своје генерације.

Разлика између Половог приступа и Голдовог је била очигледна у уводнику који је Пол писао. Увод је био неформалан, забаван и укорењен у његовом дубоком познавању жанра. Са Полом на челу, ''Галаксија'' се вратила ка образованој научној фантастици и далеко од матичног тржишта на које је циљао Голд.

=== 1970' ===
Ејлер Џекбсонов  мандат је почео са великим заостатком од прича које је стекао Пол. Али у року од годину или две значајне промене су биле очигледне. У раним 1970-им годинама, Џекбсон је покушао да ажурира ''Галактички ''имиџ, додајући стрип,'' "Пега"'', од [[Вауг Бодеа]], на пример. Теодор Јесетра га је преузео од Будриса, као редовног рецензента књига у јануару 1972. године и на дужности до средине 1975. године. Џекбсон није успео да да ''Галактици ''нови и препознатљив карактер: ''"Сунпот"'' је трајао само четири издања. Сругеонови прегледи су били неопажани, а многи од нових аутора су објавили да је, по речима Мике Ашлеја, био "милостиво непознат тада" . Квалитет папира и квалитет штампе такође је опао, а рани дизан насловнице је био веома слаб. Џекбсон је првобитно штампао уводницу, уместо да пише своје. Када је преузео уређивачку страницу његов рад је постао уобичајен. Међутим, он је успео да привуче неке од нових писаца који су управо постајали добро познати на сф сцени, укључујући и [[Џорџ Р. Р. Мартин|Џорџ Р.Р. Мартина]], [[Џое Халдмена]] и [[Џоану Рус]]. Три романа објављених у Џакбсоновој ''Галаксији'' освојају награде: [[Ајзак Асимов]]<nowiki/>а'' Сами богови'' и [[Артур Ч. Кларк|Артур Ч. Кларкова]] ''Састанак са Рамом''. Свака је добила обе Хуго и Небула награде, 1972. и 1973. године. Такође је и Роберт Силвербергова'' Временска промена'' освојила  Небулу 1971. године. Стургеонова кратка прича ''"Спора скулптура"'' освојила је Хуго и Небула награду 1970. године.

Писана колумна додата је крајем 1971. Ово је први пут да је'' Галаксија'' објавила читаоцима писма. Дугогодишња научна колумна ''Галаксије'' била је од стране [[Вили Леја]]. Вили је умро 1969. године, а заменио га је Доналд Мензел, а касније и Џери Поурнејл у априлу 1974. године.

Џекбсонов наследник, Џејмс Бејн, био је у стању да објави неку квалитетну фикцију, укључујући и материјале [[Роџер Зелазни|Роџер Зелазнија]],[[ Џона Варлерија]], [[Лари Нивена]] иПола, чији је роман ''Пролаз'' освојио Хуго и Небула награду. Бин је значајно подигао ниво часописа, а Ешли се изјашњава за његову редакцију као ''Галактичко'' ''"Индијско лето".'' Под Биновим прегледом колумниста био је [[Паук Робинсон]], који је освојио награду [[Локус 1977|Локус]] 1977, пре свега за свој рад у ''Галаксији''. Бин је такође објавио низ есеја од стране аутора који су расправљали о свом раду. Осим ''Капије,'' Бин је објавио само једну награђивану причу: [[Урсула Ле Гвин|Урсула К. Ле Гвинову]] причу ''"Дан Пре револуције"'', која се појавила у августу 1974. и освојила Небулу.

Бинови наследници, Пирс, Стајн и Кемске, нису били у стању да одрже свој стандард. Пол је остао лојалан часопису, али серијализација његовог романа ''Џем'' била је пример растућих проблема'' Галаксије''. Због све нередовног распореда часописа серијализација се протезала од прошлог броја 1978. до 1980. и након што су се издања појавила у облику књиге. У новембру 1977. године, Пол Вокер је преузео колумне од Спајдер Робинсона и Џери Поурнела и напустио научне колумне на крају 1978. Квалитет уметничког дела је пао на аматерски ниво и поред појаве неколико успешних прича и романа, као што је [[К.Џ. Черихов]] роман[[ ''Избледели од сунца: Кесрит'']]. Укупни квалитет је драматично био гори него што је био под Бином. ''Галаксија'' је доживела погоршање углавном због финансијских проблема издавача,[[ Арнолда Абрамсона]], који је смањио стопу плаћања (у време високе инфлације). Чак и да ниска стопа није гарантовала правовремену исплату многи писци су престали да подносе радове због репутације да'' Галаксија ''плаћа споро, ако и уопште плаћа. Трошкови су били већи за папир, поштарину и производњу, а антологија тржишта била је у експанзији. Флојд Кемсково једино издање никада није добило дистрибуцију на трафикама, осујећени од стране финансијских проблема издавача часописа, Винсента ЕмсиКафреја.

=== Макета насловнице и уметност ===
''Галаксија'' је имала карактеристичан стил насловнице у 1950-им са обрнутим белим словом "Л" у урамљеном облику насловнице. Овај стил је копиран од стране неколико часописа, укључујући и оригинални часопис'' Научна фантастика'' и'' Запањујуће приче''. Када је часопис ''Запањујуће'' уследио крајем 1951. године, Голд је саркастично коментарисао у уводнику Галаксије да су "желели да знају када могу да га поново имају". Прва варијација је уследила са издањем септембра 1956. године, на којем је проширена лева трака беле стране како би се омогућио простор за штампање прича и имена аутора. Издању из децембра 1961 је прво елеминисана трака са леве стране, а до јула 1969. године часопис је варирао између овог стила обрнутог слова  "Л", као и верзије са белим линијама. Такво је први пут било издање из августа 1965. Још једна промена, која је била је видљива у том издању, укинула је боју наслова и заменила га белим словима на црвеном листу. Такав стил је коришћен од августа 1963. до децембра 1965. У августу 1969. наслов је проширен да би попунио ширину часописа. Такво издање имало је бело обрнуто "Л", али је и био последњи који је то имао до 1980. Након августа 1969. године цртежи на насловници су је целу покривали, иако са мањим варијацијама у изгледу, као што се може видети у издању из октобра 1976 . Затим у септембру 1978. (без датума на насловној страни, али бројевима вол. 39 бр. 7) оригинални слог за ''"Галаксију"'' је напуштен у последњим неколико издања. Коначно издање, уређено од стране Кемска, вратило се на претходни изглед и писма, иако је часопис био двоструке величине од оне оригиналне Дигестве. Када је И. Џ, Голд оживео ''Галаксију'' поново 1994., обновио је обрнуто "Л" и направио је претежно црно-бели изглед за осам издања које је објавио.

Познати уметници који су редовно доприносили'' Галаксији'' били су Ед Емшвилер, који је освојио неколико Хуго награда за свој рад,'' Валанс Дрво'' и Џек Гагхан, који је освојио три Хуго награде крајем 1960-их, делом за свој рад у ''Галаксији''. Гагхан је замолио Пола да обезбеди цртеже и унутрашњу уметност за Џек Венсову причу ''Господари змајева'' у 1962. Добијене илустрације су учиниле Гагхана познатим у области научне фантастике. Током 1950-их и 1960-их ''Галаксија'' је задржала оригинално уметничко дело послато од стране својих уметника, иако је Емшвлер, чији су се најбољи радови у боји тамо појавили, био у стању да преговара о изузетаку првог правила, задржавајући уметност за своје портфолије. Године 1972. многи од ових уметничких дела, укључујући и унутрашње и илустрације насловница, продати су Роберту Гуину, који их је држао кад је продао ''Галаксију'' УПД-у 1969. године.

=== Утицај на терену ===
Научни историчар фикције и критичар Мајк Ешли преписује ''Галаксији ''успех као главни разлог за наредни бум у пољу научне фантастике, коментаришући да је ''Галаксија'' "револуцијско поље у ноћи". Под Голдом ''Галаксија ''је обезбедила тржиште за социјално научно фантастичне приче које можда нису прихваћене од стране'' Фантазије & Научне фантастике'', као другим водећим часописом. Пол преписује'' Галаксији'' да је као место где су "фантастичне нове врсте научне фантастике ... процветале и промениле све у научној фантастици". По његовом мишљењу, Голдова иновација била је да писци узимају у обзир не само нове технологије, већ и каснији утицај те технологије на друштво. Он додаје, "Шта је'' Галаксија'' довела у часопис научне фантастике била је нека врста софистициране интелектуалне суптилности. ... После'' Галаксије ''није било могуће да се остане наиван." Писац научне фантастике [[Брајан Стејблфорд]] тврди да је ''Галаксија'' брзо узурпирала запањујућу позицију као "пионир напретка СФ хардкора" јер је "прихватила и радосно водила нову серију изазова моралног православља." [[Ајзак Асимов]], у својим мемоарима, присетио се своје дубоке импресије првог броја, додајући да многи фанови, укључујући и себе, сматрали да је ''Галаксија ''постала лидер на СФ пољу врло брзо. У оцени критичара Џон Клута, ''Галаксија'' је заиста брзо заменила часопис'' Запањујуће ''и остала је водећи часопис из СФ области до Полове оставке као уредника 1969. године.

СФ историчар Дејвид Кајл  посебно преписује утицај ''Галаксије'' Голду, рекавши да је "од свих уредника у и ван послератне сцене, најутицајнији ван сваке сумње био Голд<nowiki>''</nowiki> и да је нови правац који је он поставио, "неизбежан" , до новог таласа, прослављеног научно фантастичним књижевним покретом 1960-их. Кајлову процена Голда је поновио писац [[Бари Мелзберг]], који назива Голда као "можда највећег уредника у историји свих области за прву половину свог мандата". СФ аутори и историчари Брајан Алдис и Дејвид Вингров сумирају историју ''Галаксије'' рекавши да је трајала "тридесет углавном славних година": она је "довела светло великом броју одличних сатиричара, комичара и ирониста" и под утицајем његовог смањеног фокуса на технологијама, играо је важну улогу у привлачењу жена да пишу научну фантастику.

== Детаљи публикације ==

=== Уредници ===
Листа испод и графикони горе следе списак уредника у часописима. Међутим, због лошег здравственог стања Голда, Пол је деловао као већи уредник за неко време пре него што је званично преузео улогу крајем 1961. године.
* Х. Л. Голг (октобар 1950 - октобар 1961)
* Фредрик Пол (децембар 1961 - мај 1969)<br>
* Ејлер Џакбсон (јул 1969 - мај 1974)<br>
* Џејмс Бин (јун 1974 - октобар 1977) <br>
* Џон Џ. Пирс (новембар 1977 - март-април 1979) <br>
* Хенк Стин (јун-јул 1979 - септембар-октобар 1979)<br>
* Флојд Кемск (лето 1980)

=== Прекоморска издања ===
Галаксија је имала више страних издања. Ово је делимично због тога што је оригинални издавач, World Editions, имао европску базу коју је Голд планирано да искористи када је часопис покренут. Прекоморска издања су:
* '''Аргентина'''. Два магазина, ''Más Allá ''(јун 1953 - јун 1957) и ''Близанци'' (јул 1965 - август 1965), прештампане приче пре свега из Галаксије, мада су такође објављене и неки оригинални материјали и неке приче које су се поново штампале из других извора.<br>
* '''Финска'''.  ''Aikamme tieteislukemisto'' (август 1958 - децембар 1958) је било финско издање ''Галаксије'', уређено од стране Мари А. Вуорио и објављено од стране Viikkosanomat Oy
* '''Француска.''' Постоје два одвојена Француски издања'' Галаксије'', оба под називом ''Galaxie''. Прво је трајало од новембра 1953. до априла 1959. године (укупно 65 издања), а објављено је од стране Editions OPTA из Париза. Првих 11 издања су била уређена од стране Ирине Орлоф, наредних 16 од Џение Боиси, а остатак од Џени Коуртле. Приче су лоше преведене и штампане у скраћеној форми. Лоша продаје довела је до отказивања ове верзије. Друга верзија кандидовала се за 158 издања, од маја 1964 до августа и септембра 1977. године, а такође њих је објавио Editions OPTA. Уредник је био Алан Доремио за прва 67 издања, а Мишел Демут након тога. Ова верзија, која је садржала оригиналне француске приче, као и преведен материјал од ''Галаксије'', била много успешнија и за  ''Fiction'', водећи француски научно фантастични часопис. Од новембра 1974. године, више француских аутора је било укључено, али публикација је престала три године касније, када је продаја пала.<br>
* '''Немачка'''. Петнаест издања у немачкој верзији, под називом'' Galaxis, ''пуштени су били од марта 1958. до маја 1959. од стране Мовиг Верлага, Минхен. Уредник је био Лотар Хеинцк. Четрнаест бројева под називом ''Galaxy ''су се појавила између 1965. и 1970. године и њих је објавио Хејн Мунич, Минхен. Уредник је био Валтер Ернстинг, са Томасом Шчлуком, као ко-уредником у последњих пет издања. Садржај је прештампан из америчких издања.<br>
* '''Италија'''. Једно италијанско прештампано издање под називом ''Galaxy'' трајало је од јуна 1958. до маја 1964. године; било је 70 физичких проблема, са два проблема који су садржала дупле бројеве, тако да је последње издање нумерисано са бројем 72. Издавач је био Едитрис Ду Монди, Милан, за првих десет издања. Преостала издања објавили су Каса Едитрис Ла Трибуна, Пиаценза. Уредници су били Р. Валент (издаје 1-26 / 27), Марио Виталиј (28 / 29-39), и Лела Полини Рамбели (40-72). Часопис укључује неке приче од италијанских аутора, поред преведеног материјала.<br>
* '''Холандија.''' Пет издања, под називом ''Galaxis,'' појавила су се у периоду од октобра 1966. до фебруара 1967. године од Вектора. Уредник је био Тео Кемп. Преводи су били лошег квалитета. <br>
* '''Норвешка'''. Норвешки часопис ''Tempo-Magasinet'', објављен од стране  Greens Forlagа, штампаних превода из америчке научне фантастике, углавном из'' Галаксије''. То је трајало пет издања, од новембра 1953. до марта 1954. године. Уредник је  био Арни Ернст.<br>
* '''Шветска.''' Шведско издање, под називом ''Galaxy'', појавило се од септембра 1958. до јуна 1960. године (19 издања). Издавач је непознат, иако се зна да је иста фирма која објавила шведско издање Мед. Ова верзија, која је укључивала неке оригиналне шведске приче уређена је од стране Хенрика Рејба.<br>
* '''Велика Британија'''. Издато је неколико британских издања ''Галаксије''. Од 1953. до 1962. Strato Publications објављује 94 нумерисаних издања. Рана издања су означена са вол. 3 бр. 1 до бр. 12. 13. издање  "вол. 3" је отпало. До 72. издања (фебруар 1959) скраћене су верзије америчког издања, са једном или више скраћених прича. Од бр. 72 Strato је пренео пуно америчко издање са другом насловном страницом из броја 80 САД издања које је коришћено са варијантом насловнице. Године 1967. британско издање појавило се од стране Gold Star Publications. Било је пет двомјесечних издања идентичнних са америчким издањима шест месеци раније. Британска издања су излазила од јануара-фебруара 1967 до септембра-октобра 1967. Одговарајућа САД издања била су од јуна, августа, октобара и децембара 1966 и фебруара 1967.  Universal-Tandem Publishing Co Ltd објавио је 25 издања'' Галаксије'' у Великој Британији. Оригинална америчка издања била су мај-јун 1972 до јануара 1975. Они су поново покривени за УК дистрибуцију. Нумерација је била хировита: ишло је 1-10, затим 11, 11, 12, 12, 12, 14, и на крају 17-25.<br>

=== Остали библиографски детаљи ===
Следећа табела показује која су се издања појавила од којих издавача
{| class="wikitable" style="margin-bottom: 10px;"
! Датуми
! Издавачи
|-
|Oктобар 1950&nbsp;– Септембар 1951 
| World Editions, Inc., Њујорк
|-
|Октбар 1951&nbsp;– Мај 1969 
| Galaxy Publishing Corp.,Њујорк
|-
|Јул 1969&nbsp;– Mарт1977 
| UPD Corp., Њујорк
|-
|Maј 1977&nbsp;–Септембар –Октобар 1979 
| UPD, Scarsdale, Њујорк
|-
|Лето 1980 
| Aвенија Виктор Иго
|}
Наслов је промеђен више пута, а често је недоследно дат између насловнице, наслова, индиције и листе уреника.
{| class="wikitable" style="text-align: center;"

! Почетак месеца
!Крај месеца
! Наслов
!Кичма
! Индиција
!Листа уредника
! Број издања
|-
|Окт–50
|Aвг–58
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија<br>
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" |Галаксија
научна фантастика
|94
|-
|Сеп–58
|Oкт–62
| bgcolor="DDD9C3" | Галаксија часопис
| bgcolor="DDD9C3" |Галаксија часопис
| bgcolor="DDD9C3" rowspan="8" | Галаксија часопис
| bgcolor="DDD9C3" rowspan="4" | Галаксија часопис
| 27
|-
|Дец–62
|Дец–65
| bgcolor="FDE9D9" rowspan="2" |Галаксија
| bgcolor="FDE9D9" rowspan="5" | Галаксија
| 19
|-
|Феб–66
|Сеп–68
| 18
|-
|Oкт–68
|Oкт–69
| bgcolor="E5E0EC" rowspan="2" |Галаксија<br>
научно фантастички часопис
| 12
|-
|Нов–69
|Jaн–72
| bgcolor="E5E0EC" rowspan="2" | Галаксија
научно фантастички часопис
| 20
|-
|Мар–72
|Maр–72
| bgcolor="DDD9C3" rowspan="2" | Галаксија часопис
| 1
|-
|Maј/Јун–72
|Jaх–73
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| 5
|-
|Maр/Aпр–73
|Maр/Aпр–73
| bgcolor="FDE9D9" rowspan="2" | Галаксија
| bgcolor="FDE9D9" rowspan="5" | Галаксија
| bgcolor="E5E0EC" | Галаксија
научно фантастички часопис
| 1
|-
|Maј/Jун–73
|Нов–73
| bgcolor="FDE9D9" rowspan="3" | Галаксија
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| 5
|-
|Дец–73
|Дец–73
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="E5E0EC" rowspan="3" | Галаксија
научно фантастички часопис
| 1
|-
|Јан–74
|Јан–75
| bgcolor="FDE9D9" rowspan="2" | Галаксија
| 13
|-
|Феб–75
|Jaн–76
| bgcolor="FCD5B4" rowspan="4" | Галаксија припојени светови Ако-а 
| 9
|-
|Феб–76
|Oкт–77
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| 16
|-
|Нов–77
|Дец-77/Јан–78
| bgcolor="FDE9D9" | Галаксија
| bgcolor="FDE9D9" | Галаксија
| bgcolor="FDE9D9" | Галаксија
| 2
|-
|Феб–78
|Oкт–79
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| bgcolor="DBEEF3" | Галаксија
научна фантастика
| 10
|-
|Лето–80
|Лето–80
| bgcolor="FDE9D9" | Галаксија
| bgcolor="FDE9D9" | Галаксија
| bgcolor="FDE9D9" | Галаксија
| bgcolor="FDE9D9" | Галаксија
| 1
|}
Последњe издање је објављено у пулп формату, као што су билa полу-професионална издања које је уређивао И. Џ. Голд. Број страница је почео са 160 и пао на 144 у јануару 1955. године, али је стигао до 192 у фебруару 1959. У јулу 1969. године број страница се вратио доле до 160. Поново се подигао на 192 страница са издањем август-септембар 1970. и остао је тако до маја-јуна 1971. године, када је поново пао на 176. Од јуна 1974. до јуна-јула 1979. године вратио се на 160 странице, а затим је отишао до 128 странице за коначно издање, септембар-октобар 1979. Осам издања је објављено у 1990. и имало је 96 страна, осим првог, јануар-фебруар 1994. године, који је имао 56 страница. Почетна цена је била 25 центи. Промене цена биле су следеће: 35 центи од маја 1958. године; 50 центи од фебруара 1959. године; 60 центи из децембра 1964; 75 центи од августа и септембра 1970; $ 1.00 од априла 1975. године; 79 центи за издавање августа 1975; 95 центи од септембра 1975; $ 1.00 од маја 1976. године; $ 1.25 од јуна 1977. године, и $ 1.50 за завршно професионално издање 1980. године.

=== Изведене антологије ===
Објављене су неколико антологијских прича из ''Галаксије''. Следећа листа не укључује поновно штампање издања мада у неким случајевима ово варира у садржају, као на пример са неким од раних издања Велике Британије.
{| class="wikitable" style="margin-bottom: 10px;"
! Година
! Уредник
! Наслов
! Издавач
|-
|1952 
| Х.Л. Голд
|''Читалац Галаксије научне фантастике''
| Crown: Њујорк
|-
|1954 
| Х.Л. Голд
|''Други Читалац Галаксије научне фантастике''<br>
| Crown: Њујорк
|-
|1958 
| Х.Л. Голд 
| ''Тречи Читалац Галаксије научне фантастике''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1958 
| Х.Л. Голд
|Пет кратких романа Галаксије
| Doubleday: Њујорк
|-
|1959 
| Х.Л. Голд 
| ''Свет који није могао да буде и Осам других романа из Галаксије''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1959 
| Х.Л. Голд 
|''Четврти ч''италац научне фантастике Галаксије
| Doubleday: Њујорк
|-
|1960 
| Х.Л. Голд 
|''Телохранитељ и Четири остала кратка романа из Галаксије''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1961 
| Х.Л. Голд 
|''Партнер ума и Осам других романа из Галаксије''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1961 
| Х.Л. Голд 
| ''Пети Читалац Галаксије научне фантастике''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1962 
| Х.Л. Голд 
| ''Шести Читалац Галаксије научне фантастике''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1962 
| Фредрик Пол
| ''Време чека Винтопа и Четири остале кратке приче из Галаксије''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1964 
| Фредрик Пол 
|''Седми'' ''Читалац Галаксије ''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1965 
| Фредрик Пол 
| ''Осми Читалац Галаксије ''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1966 
| Фредрик Пол 
|''Девети ''Читалац Галаксије 
| Doubleday: Њујорк
|-
|1967 
| Фредрик Пол 
|''Десети ''Читалац Галаксије 
| Doubleday: Њујорк
|-
|1969 
|Фредрик Пол<br>
| ''Једанаести Читалац Галаксије ''
| Doubleday: Њујорк
|-
|1972 
| "Уредници Галаксије" 
| ''Најбоље од Галаксије, том I''
| Award Books: Њујорк
|-
|1974 
| "Удедници Галаксије" 
| ''Најбоље од Галаксије, том II''
| Award Books: Њујорк
|-
|1975 
| Џим Бин
| ''Најбоље од Галаксије, том III''
| Award Books: Њујорк
|-
|1976
|Џим Бим
|''Најбоље од Галаксије, том IV''
| Award Books: Њујорк
|-
|1980 
|Џим Бим
|''Галаксија: Највоље од мојих година''
| Ace:Њујорк
|-
|1980 
| Фредрик Пол, Мартин Х. Гринберг и Џозеф Д. Оландер
| ''Часопис Галаксија: 30 година иновативне научне фантастике''
| Playboy Press: Чикаго
|}

== Сличне публикације ==
Две серије кућних романа издате су од стране издавача. Прва серија, ''Галаксија романи научне фантастике'', почела је 1950. године са Ерик Франк Раселовим ''Синистер Баријер''. Седам наслова је издато од стране World Editions-а, а још 28 од стране Гуинове [[Galaxy Publishing Corporation]]. Књиге су у почетку биле у прегледном формату, али је то промењено на стандардни меки формат за последња четири наслова. У 1959. линија часописа је продата Beacon Books-у,  који су произвели још 11 томова. Beacon се специјализовао за меку порнографију и променио је називе већине књига које је објављива. Последњи наслов'' Грех у свемиру ''(првобитно ''Станица Марс''), од стране Сирила Џуда (под псеудонимом Сирил Корнбулт и  Џудит Мерил) појавио се 1961. Две године касније се појавила и друга серија'', Галаксија Магабукс''. Свака се састоји од два кратка романа, оба од истог аутора, објављених у једном тому. Само су три пуштене у продају. Последњи,'' И мој страх је велики / Беба је три ''од стране Теодора Стурџеона и појављују се 1964. године.

== Footnotes ==
{{Reflist|30em}}

[[Категорија:Научнофантастични часописи]]