Revision 5818260 of "Потурчивање" on srwiki

'''Потурчивање''' или турчење је [[феномен]] преласка [[Срби|Срба]] у ислам под Османлијама, а дијели се на насилно и добровољно.<ref name="Растко, Муслимани наше крви">{{cite web|title=Муслимани наше крви у Јужној Србији|publisher=Пројекат Растко|url=http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/vasiljevic_muslimani_c.html|author=Јован Хаџи Васиљевић |date=23. 1. 2011.}} {{ср}}</ref> Потурчивање као историјски феномен се не веже само за [[Исламизација|исламизацију]] [[Хришћани|хришћанског]] (немуслиманског) становништва, него и за промијену [[народ]]ног и [[Национални идентитет|националног идентитета]]. Потурчивање је био процес исламизације и националне идентификације са [[Турци|Турцима]] и Турском.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Феномен потурчивања је укључивао и прихватање начина облачења ([[Фес (капа)|фес]]), затим употребу турског језика ([[турцизми]]), те опште прихватање турске културе као властите националне културе.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Потурице су преобраћеници у [[ислам]] у вријеме турских освајања [[Европа|Европе]], односно владавине [[Османско царство|Османског царства]].

== Историја ==
Историја потурчивања Срба се веже за успон [[Османско царство|Османског царства]] и његова освајања у [[Европа|Европи]]. Прво забиљежено насилно потурчивање [[Срби|Срба]] се везује за [[Косовска битка|бој на Косову пољу]] и помиње се као принудно одвођење заробљеника у [[Ропство|робље]] које је насилно преобраћено у ислам.<ref name="Историја Срба II">К. Ј. Јиречек (Ј. Радонић), Историја Срба II с. 91</ref> Први исламизовани робови [[Срби|српске]] народности су одведени у [[Мала Азија|Малу Азију]], [[Персија|Персију]], [[Арабија|Арабију]] и [[Африка|Африку]], и за њих се зна да су временом изгубили свијест о властитом поријеклу.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> У Османском царству је [[Ропство|робље]] третирано као ратнички плијен, а људским робљем се трговало као и са стоком или другом врстом добити.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Одвођење Срба у ропство је трајало од првог сусрета Срба и Турака, односно од продора Османског царства на српску земљу [[1371]]. године, па све до средине XIX, односно у мањим случајевима заробљавања [[Сужањ|сужања]] до краја XIX вијека.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Насилно поробљавање Срба је вршено масовно и појединачно. У робље су посебно након војних окршаја одвођене жене, дјеца, и одрасли мушкарци који нису убијени на лицу мјеста, док су рањени и они који нису могли да ходају убијани.<ref name="Гласн. Срп. Учен. Друштва XVIII с. 181">[http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/vasiljevic_muslimani_c.html#_Toc467470701 Гласник Српског ученог друштва XVIII стр. 181] {{ср}}</ref> Робље је најчешће одвођено у [[Једрене]] и [[Цариград]], гдје је јавно продавано на великим трговима.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> На подручју насељеном Србима главни центар за продају робља се налазио у [[Београд]]у, у коме се налазила и посебна кућа за разврставање и продају хришћанског робља.<ref name="Гласн. Срп. Учен. Друштва XXXVI.- Ч. М">[http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/vasiljevic_muslimani_c.html#_Toc467470701 Гласник Српског ученог друштва XXXVI.- Ч. М. према савременим изворима (-{Spandugino-у Ricaut-у}- и другима)] {{ср}}</ref>
 
{{Цитат3|Већ у самом табору иза боја слуша се у ноћно доба страшан јаук цвилећих момака и дјевојака, јер једне и друге срамотно израбљују турски војници. Дјецу од шест или седам година спашава њихова младост од свих боли или срамота. А онда тек буде сајам. Доведу их као стадо какво на трг. Трговци их огледају. Сваки трговац, чим му се сужањ допадне, огледа и опипава све удове, заповједи му да се свуче, да га још боље огледа. Па тако се свлачи сужањ пред сваким трговцем, који га погађа, те бива више пута по реду да се мора свући. Још некако пролазе они људи, који знаду какав занат, па и они који су јаки обдјелавати поља, али јао си га оним, који су у својој домовини били свећеници, књижевници или уредници, који нису радили тешких радња, или не знаду заната. Много пута голи, као да их је мајка родила, јер им њихове хаљине одераше или раздрти са сто крпа на ругло су пред свим и сваким, јер да нису за ништа.|Љубомир Стојановић<ref name="Љубомир Стојановић">[http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/vasiljevic_muslimani_c.html#_Toc467470701 Љубомир Стојановић, Запис бр. 6397] {{ср}}</ref>}}

У појединим периодима попут 1659, 1661, 1690. и 1691. године, забиљежено је одвођење у ропство 200.000 душа оба пола и свих узраста.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Поједине османлијске паше су у свом приватном посједу имале и до 7.000 робова (Искедер Челебија (турски Крез)).<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Срби су масовно одвођени у робље током сваког рата у коме је учествовало Османско царство. Тако је велики број народа одведен у робље током [[Немачко-турски рат|Њемачко-турскога рата]] (1737-1738), затим [[Руско-турски рат (1768—1774)|Руско-турског рата (1768—1774)]] и других ратова у којима је учествовало Османско царство.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Михајло Константиновић из Островице који је заробљен и преобраћен у [[јањичар]]а а потом побјегао из ропства, је написао за Гласник [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] сљедеће: ''„робе (Турци) људе, а који не могу ићи оне поубијају. То бива често сваке године на доведу и донесу (по) неколико хиљада добрих христјана међу поганике па ту измешавши се покваре се. Забораве за своју добру и примају поганичку веру“''.<ref name="Гласн. Срп. Учен. Друштва XVIII с. 181" /> Јавно робље је у Османском царству након критика из западне Европе укинуто законима 1830-их година. Тај закон је уведен у живот [[1846]], те поново проширен [[1856]]. године.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> 

Поред одвођења у [[Ропство|робље]], насилно потурчивање Срба је вршено [[Данак у крви|данком у крви]]. Османски султан [[Орхан I]] је [[1329]]. године установио [[Јањичари|јањичарске одреде]].<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> [[Јањичари]] су у Османском царству укинути у јуну [[1826]]. године, након што је султан [[Махмуд II]] као посљедица критика из западне Европе одлучио да оснује модерну војску састављену само од етничких [[Турци|Турака]]. Хришћанска дјеца су у јањичаре одвођена сваке четврте или пете године, а султан Османског царства је за овај посао упошљавао посебне чиновнике који су називани [[турнаџибашија|турнаџибашије]] и [[јајанбашија|јајанбашије]].<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Једно вријеме су у јањичаре узимана дјеца старосне доби од 6 до 10, а затим од 10 до 16 година старости. У вријеме султана [[Бајазит II|Бајазита II]], у јаљичаре је одведено највише дјеце [[Срби|српске]] народности.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Српска и друга хришћанска дјеца су одвођена у [[Мала Азија|Малу Азију]] гдје су разврставана по [[Турци|турским]] кућама док не науче [[турски језик]]. Турци су ову дјецу употребљавали за ручне послове све док нису ојачала и научила [[турски језик]], наког чега су их слали у [[Цариград]]. Дјеца су у Цариграду разврставана према доби, углавном у [[Јањичари|јањичаре]], а нека икао слуге на двору, вртовима, бродовима и коњушницама.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> Ово одвођење хришћанске дјеце од родитља, преобраћање у [[ислам]], подучавање турском језику и култури се назива потурчивање. Дјеца су одгајана као [[Турци]], а у зависности од узраста је долазило до потпуног или дјелимичног заборава о националном поријеклу.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref>

== Коријен ријечи (етимологија) ==
Назив потурица је сложеница од ријечи ''постати'' и ријечи ''Турчин''. У [[Вуков Рјечник|Вуковом Рјечнику]] феномен преласка на ислам у Османском царству се назива „потурчивање, турчење, потурчити се, помухамедањивање, потурчењак, потурица, потур“ итд.<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> 

== Негативно значење ==
Сам назив и феномен који се веже за историјску чињеницу која је дубоко укоријењена у историји [[Срби|српског народа]] под [[Османско царство|Османском влашћу]], има врло негативно значење. Негативно значење се посебно веже за насилан облик потурчивања, односно одвођења у [[Ропство|робље]].<ref name="Растко, Муслимани наше крви"></ref> [[Данак у крви]] као начин потурчивања исто тако има негативно значење, јер се ради о насилном отимању дјеце од мајки. Додатно негативно значење се веже за претпостављени добровољни облик потурчивања, које се значењем веже за издајство, преневјеру, одрођивање, однарођивање, сарадњу са окупатором, отпадништво итд. У српском језику постоји изрека „''Потурица гори од Турчина''“ којом се изражава негативан став према ономе што потурице представљају својом идентификацијом са окупатором.<ref name="Растко, Чедомир М. Лучић">[http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/clucic-saznanja.php Пројекат Растко: Нека научна сазнања, предања, усмене творевине и осврт на топономастичка обељежја везана за словенско становништво у Албанији] {{ср}}</ref> [[Јован Цвијић]] сматра да су потурице „били потпора турском режиму и најсвирепији угњетачи“.<ref name="Растко, Чедомир М. Лучић" />

== Помен у српској књижевности ==
{{Quote box | цитат =
<small>Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе, <br/>
боља ми је вјера него твоја! <br/>
Хата јашем, бритку сабљу пашем, <br/>
капетан сам од царева града, <br/>
у њем владам од триста годинах; <br/>
ђед ми га је на сабљу добио <br/>
ђе су царство сабље дијелиле, <br/>
те му трагу оста за господство.“ <br/>
Распали се Мићуновић Вуче, <br/>
па се Хамзи попримаче близу: <br/>
„Какво Влаше, крмска потурице! <br/>
Ђе издајник бољи од витеза? <br/>
Какву сабљу кажеш и Косово? <br/>
Да л' на њему заједно не бјесмо, <br/> 
па ја рва и тада и сада? <br/>
Ти издао пријед и послијед, <br/>
обрљао образ пред свијетом, <br/>
похулио вјеру прађедовску, <br/>
заробио себе у туђина! <br/></small>
| извор = ''Горски вијенац'',<br/> Петар Петровић Његош
| width = 25%
| align = right}}

Помен потурица у [[Српска књижевност|српској књижевности]] је учестао у времену слабљења [[Османско царство|Османског царства]], односно времену ослобађања [[Срби|Срба]] од Османлија. У овом историјском периоду долази до кулминације антагонизма између са једне стране Срба, који пропаст Османског царства виде као властити пут ка [[Слобода|слободи]], и са друге стране потурица, који [[Османско царство]] доживљавају као своју једину домовину која штити њихову прихваћену вјеру и њихов положај у османско друштву. Овај однос је сликовито описан у дјелима [[Петар II Петровић Његош|Петра Петровића Његоша]]. Тако у пјесми Бој на Салашу из 1806. године Чупић одговара Мехмеду: „Потурицо, Мехмед капетане, обазри се да се погледамо, да видимо чија је сад Мачва: ил' је твоја ил' ће бити моја, чија ли је од старине била!“.<ref name="Растко, Огледало српско">[http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo2_c.html Пројекат Растко: Петар II Петровић Његош: Огледало српско II] {{ср}}</ref>

== Види још ==
* [[Данак у крви]]
* [[Јањичари]]

== Литература ==
* ''Муслимани наше крви у Јужној Србији'', Јован Хаџи Васиљевић, II издањe / Штампарија „Свети Сава“, Београд (1924)
* ''Муслимани наше крви у Јужној Србији'', Јован Хаџи Васиљевић, III издањe / „Григорије Божовић“, Приштина; „Просвета“, Београд, (1995) Библиотека Баштина, Уредник Ацо Ракочевић
* ''Горски вијенац'', Петар II Петровић Његош, Беч, (1847)

== Референце ==
{{извори}}

== Извори ==
{{wikisource|Историја Југославије (В. Ћоровић) 4.16}}
{{wikisource|Горски вијенац}}
* [http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/vasiljevic_muslimani_c.html Пројекат Растко: Муслимани наше крви у Јужној Србији] {{ср}}
* [http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/47/dantonijevic.pdf Пројекат Растко: Гласник Eтнографског института САНУ, књ. XLVII: Насиље над женама и сексуална морал: Потиснута повест устаничког доба у Србији] {{ср}}

[[Категорија:Срби]]
[[Категорија:Муслимани]]