Revision 7494271 of "Портал:НОБ/Архива" on srwiki

== Новембар 2008 ==
[[Слика:Lola Ribar spomenik.JPG|десно|120п|Иво Лола Рибар]]
[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Иво Лола Рибар''' ([[1916]]-[[1943]]), правник, секретар [[ЦК]] [[СКОЈ]]-а, члан [[ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]. За [[Народни херој|народног хероја]] проглашен је [[18. новембра]] [[1944]]. године.

Син је познатог хрватског и југословенског политичара [[Иван Рибар|др. Ивана Рибара]]. Студирао је најпре у [[Француска|Француској]] и [[Швајцарска|Шавјцарској]], а потом у Београду. Члан [[СКОЈ]]-а је посато [[1935]], а [[1936]]. члан [[КПЈ]]. Учествовао је на Међународној омладинској конференцији за мир у [[Брисел]]у, [[1936]]. и састанку Светске студентске заједнице за мир, слободу и културу у [[Париз]]у, [[1937]]. године. Исте године постао је руководилац ЦК СКОЈ-а, а [[1940]]. члан ЦК КПЈ.

Учествовао је на Мајском саветовању, седници Политбироа ЦК КПЈ од [[4. јул]]а, [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]]. Неколико пута је одлазио у окупирани [[Загреб]]. Био је један од организатора Првог конгреса [[УСАОЈ]]-а. Погинуо је [[27. новембра]] [[1943]]. у ваздушном нападу нападу на [[Гламочко поље]]. Његови посмрти остаци пренесени су у [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробницу народних хероја на Калемегдану]]. <div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Иво Лола Рибар|'''''даље''''']]</div>
----
[[Слика:Bihac Partisan.jpg|150п|десно|Споменик НОБ-у у Бихаћу]]
[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Бихаћка операција''' је једна од највећих победа НОВЈ током 1942. године. У њој је осам [[Бригаде НОВЈ|бригада НОВЈ]], под командом Оперативног штаба за Босанску Крајину, уништило усташко-домобрански гарнизон у [[Бихаћ]]у и околним местима и нанело непријатељу значајне губитке. Битка за град трајала је од [[2. новембар|2.]] до [[4. новембра]] [[1942]]., и наставила се наступним маршем јединица [[НОВЈ]] против остатака разбијених јединица и деморалисаних околних гарнизона. Разбијен је усташки 4. дјелатни "сдруг" (бригада) и делови 12. домобранске пјешачке пуковније. Ово је била једна од највећих у дугом низу победа НОВЈ над снагама [[НДХ]] које су уздрмале НДХ и веома ограничиле домен важења њених установа.

Освајањем Бихаћа повезана је слободна територија у [[Босанска крајина|Босанској Крајини]] и централној [[Босна (област)|Босни]] са слободном територијом у [[Далмација|Далмацији]], [[Лика|Лици]], [[Кордун]]у и на [[Банија|Банији]]. Тако је формирана непрекидна слободна територија од [[Карловац|Карловца]] до [[Ливно|Ливна]] на којој су образоване многе војне и цивилне институције, позната као [[Бихаћка република|Бихаћка република]]. Ослобођени Бихаћ постао је војно, политичко и културно средиште [[НОП|Народноослободилачког покрета]].

<div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Бихаћка операција|'''''даље''''']]</div>

== Децембар 2008 ==

[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Коча Поповић''' ([[1908]]-[[1992]]), књижевник и песник, [[шпански борац]], учесник [[НОР]]-а, [[генерал-пуковник]] [[ЈНА]] и друштвено-политички радник. За [[Народни херој|народног хероја]] проглашен је [[27. новембра]] [[1953]]. године.

Рођен је у [[Београд]]у, где је завршио гимназију. Филозофију је студирао на [[Сорбона|Сорбони]]. Члан [[КПЈ]] постао је [[1933]]. године, а учесник је и [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] од [[1937]]. године. 

У [[НОБ|Народноослободилачкој борби]] је у чествовао од првих устаничких дана, јула [[1941]]. године. Био је командант: [[Прва пролетерска бригада|Прве пролетерске бригде]], [[Прва пролетерска дивизија|Прве пролетерске дивизије]], Првог пролетерског корпуса, [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]] и Друге армије ЈА.

После ослобођења [[Југославија|Југославије]], од [[1948]]. до [[1953]]. је био [[Списак начелника генералштаба ЈНА|начелник Генералштаба ЈНА]], а од [[1953]]. до [[1956]]. [[Списак министара иностраних послова Југославије|савезни секретар за иностране послове]]. Од [[1966]]. до [[1967]]. био је потпредседник [[СФРЈ]]. Из политичког живота се повукао [[1972]]. године. Умро је у [[Београд]]у [[1992]]. године и сахрањен у [[Алеја заслужних грађана|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. <div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Коча Поповић|'''''даље''''']]</div>
----
[[Слика:Order of the National Hero.jpg|075п|десно|Орден народног хероја]]

[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Прва пролетерска НОУ (Народно-ослободилачка ударна) бригада''' је формирана [[21. децембар|21. децембра]] [[1941]]. године у [[Рудо]]м. Одлуку о формирању бригаде донео је [[Централни комитет]] [[КПЈ]], а формирао ју је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]].
На дан формирања имала је шест батаљона (четири из [[Србија|Србије]] и два из [[Црна Гора|Црне Горе]]) укупне јачине '''1.200''' бораца.

Први командант бригаде био је [[Коча Поповић]], [[Југословени у Шпанском грађанском рату|народни херој]], а [[политички комесар]] [[Филип Кљајић Фића]], [[народни херој]].

Прва борба бригаде, код села Гаочића и Миоча, [[22. децембар|22. децембра]] [[1941]]. године славила се као дан [[ЈНА|Југословенске народне армије]].

Прва пролетерска НОУ бригада је на свом ратном путу прешла више од '''20.000''' километара. У њеним борбама борило се више од '''22.000''' људи из целе [[СФРЈ|Југославије]]. Имала је више од '''7.500''' погинулих, рањених и несталих бораца, а избацила је из строја више хиљада непријатељских војника. Дала је више од '''3.000''' руководилаца и '''83''' [[Народни херој|народна хероја]]. 

Поводом петнаестогодишњице [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], јуна [[1958]]. године, одликована је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]]. <div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Прва пролетерска НОУ бригада|'''''даље''''']]</div>

== Март 2009. ==


[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Иван Милутиновић''' ([[1901]]-[[1944]]), је био истакнути југословенски [[Комунизам|комуниста]] и [[Револуција|револуционар]]. Рођен је [[27. септембра]] [[1901]]. године у селу [[Пипери|Стијенама Пиперским]], код [[Подгорица|Подгорице]]. После завршене основне школе и гимназије студирао [[право]] у [[Београд]]у. Члан илегалне [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]] постао је [[1923]]. године, због чега је више пута хапшен и осуђиван. Године [[1929]]. је осуђен на шест, а [[1934]]. на још две године робије. Од [[1939]]. је члан [[ЦК КПЈ|Централног комитета КПЈ]], а од [[1940]]. године члан Политбироа ЦК КПЈ. 

Милутиновачћ је био учесник [[Народноослободилачка борба|народноослободилачке борбе]] од [[1941]]. као члан [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба Народноослобилачке војске Југосавије]], командант [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главног штаба народноослободилачких партизанских одреда Црне Горе]], члан Председништва [[АВНОЈ]]-а и [[НКОЈ]]-а. Погинуо у чину [[генерал-лајтант]] [[НОВЈ]], октобра [[1944]]. године, приликом доласка у [[Београдска операција|ослобођени Београд]]. 

За [[Народни херој|народног хероја]] проглашен је [[6. јул]]а [[1945]]. године. Сахрањен је у [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробници народних хероја на Калемегдану]] са [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]], [[Ђуро Ђаковић|Ђуром Ђаковићем]] и [[Моша Пијаде|Мошом Пијаде]].<div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Иван Милутиновић|'''''даље''''']]</div>

== Јун 2009. ==


[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Стјепан Стево Филиповић ''' ([[1916]]-[[1942]]), је био југословенски [[Комунизам|комуниста]] и командир Колубарске чете [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]]. 

Рођен је [[27. јануар]]а [[1916]]. године у селу [[Опузен]]у, код [[Метковић]]а у [[Хрватска|Хрватској]]. Детињство и младост је провео је у [[Мостар]]у, а татим је живео у [[Срем]]у и [[Крагујевац|Крагујевцу]], где је учио електричарски и браварски занат. Године [[1937]]. се прикључио [[Раднички покрет|радничком покрету]], а [[1940]]. је постао члан [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]]. После [[Априлски рат|окупације земље]], прешао је у [[Ваљево]], где је радио на припремама за [[НОБ|оружани устанак]].

Као борац Колубарске чете Ваљевског НОП одреда учествовао је у првим оружаним борбама. Јула [[1941]]. са још неколико бораца, у близини Ваљева уништио је немачки камион. Нарочито се истакао у нападу на [[Лајковац]] и [[Крупањ]], када је погхваљен од стране Врховног команданта НОП-а [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. После [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачења главнине партизанских снага у Санџак]], крајем [[1941]]. године, Стево је остао у [[Србија|Србији]]. Фебруара [[1942]]. године упао је у [[ЈВуО|четничку]] заседу и био заробљен. Четници су га касније предали [[Немци]]ма. 

Обешен је у Ваљеву [[22. мај]]а [[1942]]. године. Непосредно пре погубљења, пред масом која је доведена да гледа вешање, гласно је изразио подршку [[НОП]]-у и [[Црвена армија|Црвеној армији]] и узвикивао [[Антифашизам|антифашистичке]] пароле. За [[Орден народног хероја|народног хероја]] проглашен је [[14. децембра]] [[1949]]. године.<div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Стјепан Стево Филиповић|'''''даље''''']]</div>
----
[[Слика:Occupation of vojvodina-sr.png|175п|десно|Окупациона подела [[Војводина|Војводине]] [[1941]]. године]]

[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''[[Војводина у НОБ-у]]''' — Априла [[1941]]. године [[Војводина]] је [[Окупација|окупирана]] и подељена у три окупационе зоне: [[Срем]] су [[Немци]] предали [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]], [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]] је анектирала [[Краљевина Мађарска]], док је [[Банат]] потпао под власт [[дунавске Швабе|домаћих Немаца]], мада је формално припадао [[Влада народног спаса Милана Недића|Недићевој Србији]]. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију. У току окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.

Покрет отпора, који су покренула [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], крајем [[1941]], претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. године у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка [[Црвена армија|Црвене армије]], октобра [[1944]], овде већ била организована народна власт са ослободилачким институцијама. <div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Војводина у Народноослободилачкој борби|'''''даље''''']]</div>

== Јул 2009. ==
[[слика:Nh_oreskovic_marko_nbgd.JPG|десно|120п|Биста Марка Орешковића на Новом Београду]]
[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Марко Орешковић - Крнтија''' ([[1895]]-[[1941]]),  члан [[Централни комитет|ЦК]] [[КПХ]] и [[ЦК КПЈ]], један од организатора [[НОБ]]-а у [[Лика|Лици]]. За [[народни херој|народног хероја]] проглашен је [[26. јул]]а [[1945]]. године.

Рођен је [[3. април]]а [[1895]]. године у селу Широка Кула, код [[Госпић]]а. Године [[1927]]. постао је члан [[КПЈ]], а августу [[1929]]. је ухапшен и од [[Суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на пет година робије. 

Године [[1936]]. илегално је отишао у [[Шпанија|Шпанију]], где је, на старни Републиканске армије учествовао у [[Шпански грађански рат|грађанском рату]]. На Првој конференцији [[КПХ|КП Хрватске]], [[1940]]. године, изабран је за члана [[Централни комитет|ЦК]] [[КПХ]], а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] и за члана [[ЦК КПЈ]].

Након [[Априлски рат|окупације Југославије]], [[1941]]. године, [[ЦК КПЈ]] га шаље да организује оружани устанак у [[Лика|Лици]]. Устанак је био успешан јер је [[Срби|српско]] становништво патило од прогона новог [[Усташе|усташког]] режима. 

Октобра [[1941]]. године постављен је првог политичког комесара [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОП одреда Хрватске]]. Убијен је [[20. октобра]] [[1941]]. године у селу Очијеву, приликом повратка из [[Дрвар]]а у [[Лика|Лику]]. <div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Марко Орешковић|'''''даље''''']]</div>
----
[[Слика:Order of the National Hero-1.png|125п|десно|Орден народног хероја]]

[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''[[Орден народног хероја]]''' — је био високо [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенско одликовање]] за храброст, [[Важносни ред одликовања СФРЈ|друго највише војно одликовање]] у [[СФРЈ|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]].

Установљен је [[15. август]]а [[1943]]. године указом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] о одликовањима у [[НОВЈ]]. Пре тога је постојало звање „'''народног хероја'''“, које је успоставио Врховни штаб НОПО Југославије за  „''херојске и самопожртвоване учеснике [[Народноослободилачка борба|Народноослободилачке борбе]]''“. Прва особа која је проглашена за народног хероја, био је [[Петар Лековић]], каменорезачки радник из [[Ужичка Пожега|Ужичке Пожеге]] и борац [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], проглашен још за живота, фебруара [[1942]]. године. 

Одлуке о проглашењу народних хероја доносио је најпре [[ЦК КПЈ]], на предлог Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а од [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[29. новембра]] [[1943]]. године, Председништво [[АВНОЈ]]-а. После ослобођења Президијум народне скупштине, а од [[1953]]. године председник ФНРЈ. Од [[1980]]. године одлуке је доносило [[Председништво СФРЈ]]. 

Укупно је одликовано 1.322 југословенских држављана (1231 мушкарац и 91 жена), од којих је свега 420 лица било живо у време доделе Ордена, а 903 је одликовано посмртно. Орденом је одликовано и 22  [[Списак страних држављана одликованих Орденом народног хероја|страних држављана]] - 16 држављана [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], 3 албанца (којима су одликовања касније одузета), 1 чехословак, 1 пољак и 1 италијан. Једини вишеструки носилац Ордена био је [[Јосип Броз Тито]], који је одликован три пута: [[1944]], [[1972]]. и [[1977]]. године.<div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Орден народног хероја|'''''даље''''']]</div>

== Август 2009. ==

[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Симо Шолаја''' ([[1905]]-[[1942]]), шумарски радник и командант Другог батаљона Трећег крајишког партизанског одреда. За [[народни херој|народног хероја]] проглашен је [[7. август]]а [[1942]]. године.

Рођен је [[1905]]. године у селу Пљеви код [[Шипово|Шипова]]. Чим је почео [[усташе|усташки]] терор у околини Шипова, Симо се са неколико својих пријатеља и комшија склонио се у оближњу шуму и ту почео да скупља људе и оружје за борбу. После отпочињања [[Дрвар у НОБ-у|прве устаничке акције у Дрвару]], јула [[1941]]. године, Симо успоставља везу с партизнаима и придружује им се. Учествовао је првим устаничким акцијама, токо лета 1941. године, у нападима на Шипово,  [[Мркоњић-Град]] и [[Јајце]]. 

Најпре је био командант Партизанског батаљона "Искра", а после формирања трећег крајишког одреда посато је командант његовог Другог батаљона. Погинуо је у ноћи између [[13. август|13.]] и [[14. август]]а 1942. године, у јуришу на усташке бункере, приликом [[Битка за Купрес 1942. године|напада на Купрес]]. <div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Симо Шолаја|'''''даље''''']]</div>

== Октобар 2010. ==

[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Пеко Дапчевић''' ([[1913]]-[[1999]]), учесник [[Шпански борци|шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], [[јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]].

Рођен је [[25. јун]]а [[1913]]. године у селу [[Љуботињ]], код [[Цетиње|Цетиња]]. Студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултет у Београду]]. Члан КПЈ од 1933. године. Године 1937. отишао у Шпанију и учествовао у шпанском грађанском рату. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од 1941. године. Био је командант [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског партизанског одреда]], [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде]], [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]] и [[Прва југословенска армија|Прве армије ЈА]]. Октобра [[1944]]. године током [[Београдска операција|борби за ослобођење Београд]] командовао је јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]]. Имао је чин [[генерал-пуковник]], а од од [[1953]]. до [[1955]]. године обављао је функцију [[Списак начелника генералштаба ЈНА|начелника Генералштаба]] [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Био је и амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. Написао је неколико књига. Умро је [[13. фебруар]]а [[1999]]. године у [[Београд]]у, и сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].<div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Пеко Дапчевић|'''''више''''']]</div>

[[Слика:Pripadnici Crvene armije u Beogradu 1944.jpg|075п|десно|Припадници Црвене армије у тек ослобођеном Београду, 20. октобра 1944. на Теразијама испред Палате Албанија.]]
[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Београдска операција''' представља једну од највећих и најзначајнијих битака на [[Балкан]]у у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Операција је трајала од [[12. октобар|12.]] до [[20. октобар|20. октобра]] [[1944.]] године и представљала је део опсежног оперативног плана [[Трећи украјински фронта|Трећег украјинског фронта]] [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[НОВЈ|НОВЈ]], надовезујући се без застоја на операције у источној Србији и настављајући се гоњењем непријатеља кроз [[Срем]]. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у овој операцији немачкој Армијској групи „Србија“ тежак пораз, ослободиле су [[Београд]], главни град [[Југославија|Југославије]] и велики део [[Србија|Србије]].

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. За разлику од [[12. април]]а [[1941]], кад су јединице немачке Друге армије умарширале у град у потпуном миру, без испаљеног метка, у операцији ослобађања погинуло је око 20.000 војника. [[Београд]] је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Нове Југославије]].<div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Београдска операција|'''''више''''']]</div>

== Новембар 2010. ==
[[Слика:Lola Ribar spomenik.JPG|десно|120п|Иво Лола Рибар]]
[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''Иво Лола Рибар''' ([[1916]]-[[1943]]), правник, секретар [[ЦК]] [[СКОЈ]]-а, члан [[ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]. За [[Народни херој|народног хероја]] проглашен је [[18. новембра]] [[1944]]. године.

Син је познатог хрватског и југословенског политичара [[Иван Рибар|др. Ивана Рибара]]. Студирао је најпре у [[Француска|Француској]] и [[Швајцарска|Шавјцарској]], а потом у Београду. Члан [[СКОЈ]]-а је посато [[1935]], а [[1936]]. члан [[КПЈ]]. Учествовао је на Међународној омладинској конференцији за мир у [[Брисел]]у, [[1936]]. и састанку Светске студентске заједнице за мир, слободу и културу у [[Париз]]у, [[1937]]. године. Исте године постао је руководилац ЦК СКОЈ-а, а [[1940]]. члан ЦК КПЈ.

Учествовао је на Мајском саветовању, седници Политбироа ЦК КПЈ од [[4. јул]]а, [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]]. Неколико пута је одлазио у окупирани [[Загреб]]. Био је један од организатора Првог конгреса [[УСАОЈ]]-а. Погинуо је [[27. новембра]] [[1943]]. у ваздушном нападу нападу на [[Гламочко поље]]. Његови посмрти остаци пренесени су у [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробницу народних хероја на Калемегдану]]. <div style="text-align:right;margin-right:10px;margin-bottom:4px;">[[Иво Лола Рибар|'''''даље''''']]</div>
----
[[Слика:Titova pecina.jpg|100п|десно|Титова пећина у Дрвару]]
[[Слика:Soviet flag red star.svg|025п]] '''[[Дрвар]]''' је једно од најпознатиијих места везаних за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу народа Југосавије]], од [[1941]]. до [[1945]]. године. У њему је [[27. јул]]а [[1941]]. године изведена прва устаничка акција]] на територији [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], која се касније славила као [[Дан устанка народа Босне и Херцеговине|Дан устанка народа БиХ]], а [[25. мај]]а [[1944]]. познати [[Десант на Дрвар|немачки десант]], у којим су [[Немци]] безуспешно покушали да заробе Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. 

Дрвар је за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] чак 2/3 времена био слободан град. После другог ослобођења града, [[1. јул]]а [[1942]]. године, окупатор је успео само два пута да продре у град - [[27. фебруар]]а [[1942]]. године, за време [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]], када се одржао свега 23 дана и [[25. мај]]а [[1944]]. године за време [[Дрварска операција|Дрварске операције]]. Током пролећа [[1944]]. године Дрвар је био центар [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођене територије]] у [[Југославија|Југославији]], а у њему су боравили [[Маршал Југославије|маршал Тито]], [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и друге институције [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Њихово седиште је било у [[Титова пећина у Дрвару|пећини у близини града]]

Поводом 30-огодишњице [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]], [[17. мај]]а [[1974]]. године, председник [[СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]] је одликовао град [[Дрвар]] [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Такође је и 15 грађана Дрвара проглашено за [[Народни херој Југославије|народне хероје]]. 



__БЕЗСАДРЖАЈА__