Difference between revisions 22364 and 22591 on srwikiquote

{{бб|дупликат}}
* „Желимо да Митрополит црногорски зависи од пећскога Патријарха у Србији. Кад садашњи Митрополит умре, пристајемо за сад да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, тј. да га бирају: гувернадури, потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“ (Архимандрит Петар Петровић, фувернадур Иван Радоњић и сердар Иван Петровић, Писмо аустријској владарки Марији (contracted; show full)

За то су се, мили синови и љубезна враћо моја, наши прађедови борили, за то се и ми боримо, за то ће се и наше потомство борити.

Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено 
србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!

Архипастирскиј благослов предајем вама и препоручујем вас и себе премилостивом Богу, да нам буде у помоћи, који све види и праведно руководи!“ (Говор Митрополита Петра I Петровића Црногорцима прије поласка у бој против Махмут-паше Бушатлије на Мартинићима 1796. године)

* „Благособрани војници и храбри витези,

Ево опет дође вријеме, да поновимо наше снажне мишице над крвожедним агарјанским родом! Ево, велим, опет дође вријеме, да покажемо освједочену славу и храброст и достојну обрану наше слободе, коју су нам наши блаженопочивши предци вјерно дохранили. Мене ваша освједочена храброст код Мартинића увјерава, да ћете још силнији и мужественији у овом другом сраженију бити. Ваше су мишице већ огрезле у текућој крвавој непријатељској ријеки. Вас су непријатељи као љуте рисове разјарили и у вама силни дух храбрости, дух витежтва дише. Устремите се на непријатеља наше вјере, нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности, учините, славни витези! да данашњим даном покажемо то што ће ви вјечни спомен међу родом и потомством оставити. Данас са радостним чувством очекује наш мили род ваше витежке подвиге вијенцем побједе увјенчане чути, а потом да ви достојне пјесме спјевају и вијенце славе плету. Не узтежите у жестокој битки ваше кријепке мишице, које су се навикле јуначки мегдан дијелити. Будите сложни сад више но игда против нашег обштег непријатеља и учините оно, што ви достојно вашем имену одговара.

Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати, а још мање црним образом на свој се дом повраћати.

Помолимо се милостноме Богу, који је своју благодат над нама не једном показао у крвавим сраженијама, пак ће исти великиј и праведни Бог опет своју милост над својим вјерним и њега љубећим синовима показати. Спомените Бога са мном заједно, који ви је вазда помагао, пак ће и сад.“ (Говор Митрополита Петра I Петровића септембра 1796. године Црногорцима прије поласка у бој на Крусима против Махмут-паше Бушатлије)

* „Немогући разумјети почтењејше писмо Вашега Превосходитељства 12 числа текућега марта писано, потребно ми бјеше да на наш словеносрпски језик буде преведено. Тога ради, оно је послах у Будву Јакову Стефановићу Подгори, кога сте Ви извољели видјети у мојему дому.“ (Писмо владике Петра I француском генералу Бради, 3. март 1798.)

[[Категорија:Владари]]
[[Категорија:Филозофи]]
[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Свештеници]]