Difference between revisions 67594 and 67595 on srwikisource

{{заглавље
| претходна= ⏎
| следећа= [[Пролеће (Ерлангенски рукопис)[[Зборник на Миладиновци/ Предговор|Предговор]]
| следећа= [[Зборник на Миладиновци/ Велигденска|Велигденска]]
| наслов= Јован Попов и самовила
| одељак= [[Зборник на Миладиновци]]
| аутор= Народна песма
| белешке=1. Коришћен савремени македонски правопис
}}

{{Поезија|
<center>'''1.'''</center> 
<center>'''Јован Попов и самовила'''</center> 

Кинисал ми Јоан Попов,
Да ми оит на Велигден
На Велигден на орање,
И ми појде до пол п'ти,
И излезе Самовила {{стих|5}}
Самовила Самогорска,
П'тиштата му предстрети:
„Врат' се, врати, Јоан Попов,
Не одај ми на Велигден
На Велигден на орање!” {{стих|10}}
Јоан лепо говореше:
„Бегај, бегај Самовило!
Дан ти слезам од мојава,
От мојава брза коња,
Дан' те фатам за твојата {{стих|15}}
За твојата руса коса,
Дан' те врзам брзу коњу
Брзу коњу за опашка,
Дан' те влечам како брана.
Се разљути Самовила, {{стих|20}}
Та отпушти руса коса,
Му сопнала брза коња,
Да му пиет црни очи.
Се наљути Јоан Попов,
Та је фати Самовила, {{стих|25}}
Та је фати за нејѕина
За нејѕина руса коса,
Та је врза брзу коњу
Брзу коњу за опашка,
Је повлече, како брана, {{стих|30}}
Си ја носи дури дома;
От далеку Мајке викат:
„Ја излези мила Мајко!
От' ти носам неестица
Неестица Самовилска, {{стих|35}}
Тебе, мајко, отменица,
Таткое бела променица,
Брату перче исчешлано,
Сестре леса уплетена.”
Је закључи десно крило {{стих|40}}
Десно крило в шарен ковчег.
И седела три години,
Постигнала м'шко дете,
И канила чесна кума;
Је крстиле м'шко дете. {{стих|45}}
И ми дошла кумашина
Кумашина говореше:
„А неесто Самовило!
Малу оро да поиграш,
Малу оро Самовилско!” {{стих|50}}
Самовила говореше:
„Ајви вие чесни куми!
Нек' ми пуштит Јоан Попов
Нек' ми пуштит десно крило,
Така оро да поигра. - {{стих|55}}
„А неесто Самовило!
Вера немаш, ќе побегниш.”
Самовила говореше:
„А егиди Јоан Попов!
Ако те страф дан' побегна, {{стих|60}}
Затворите мали врати
Мали врати и големи,
Така оро да поигра.”
Затвориле мали врати
Мали врати и големи, {{стих|65}}
Је откључи десно крило.
Колку оро заиграла,
Излетала низ баџата,
Свекрва је привикала:
„А неесто Самовило! {{стих|70}}
Дете плачит за лељање
За лељање, за цицање.”
Самовило говореше:
„Кога ке ми дете плачит
Дете плачит за цицање, {{стих|75}}
Да го клаиш под стреите,
Ке заросам ситна роса,
Ке надојам м'шко дете.
Кога ке ми дете плачит
Дете плачит за лељање, {{стих|80}}
Да го клаиш на креветот,
Ке повеам тиок ветар,
Ке залељам м'шко дете.”
Се измами свекрва је;
Кога дете заплачило {{стих|85}}
Заплачило за лељање,
Си го кладе на креветот
Не повеа тиок ветер
Тук се спушти Самовила,
Си го зеде м'шко дете. {{стих|90}}
И се пофали Јоану:
„А егиди Јоан Попов!
Што ти се тебе чинеше
От, ке држиш Самовила
Самовила за љубење!”{{стих|95}}}}

[[Категорија:Зборник на Миладиновци|Ј]]