Revision 67603 of "Зборник на Миладиновци/ 4" on srwikisource

{{заглавље
| претходна= [[Зборник на Миладиновци/ Самовилско ѕидање|Самовилско ѕидање]]
| следећа= [[Зборник на Миладиновци/ Руса Стана и самовила|Руса Стана и самовила]]
| наслов= 4.
| одељак= [[Зборник на Миладиновци]]
| аутор= Народна песма
| белешке=4. Коришћен савремени македонски правопис
}}

{{Поезија|
<center>'''4.'''</center> 

С'нцено ми је на заод,
Самовила је зад гора,
Мирче војвода пред неа,
Брза је коња водеше,
Црвен је бајрак носеше, {{стих|5}}
Мирче војвода говорит:
„Самовила ле, Мајко ле!
Доста ти коња поводиф,
Доста ти бајрак поносиф.”
И Самовила вореше: {{стих|10}}
„Поводи Мирче поводи,
Ицрвен бајрак поноси
До зеленине ливаѓе,
До студенине кладенци.
Тамо се женит Јанкула; {{стих|15}}
Девет си сестра канило,
Десета сестра не кани
Десета сестра Коприна.”
Коприна во двор седеше,
Грумка си керка чешлаше, {{стих|15}}
Како је лепо чешлаше,
Така је лепо плетеше,
Така је ука учеше:
„Грумко ле керко, Грумко ле!
Кога ке одиш у вујка {{стих|20}}
У вујка, керко, на свадба,
Дан' фатиш оро наколу,
Дан' пуштиш саја до земи,
Дан' крениш превез от очи;
Дан' те доглеат вујко ти {{стих|25}}
Вујко ти, керко, Јанкула;
От' је вујко ти неверен
Неверен, керко, без вера,
Дан' ми ти кренит страмота.”
Грумка отиде на свадба. {{стих|30}}
Грумка си мајка не почу;
Си фати оро наколу,
Си пушти саја до земи,
Си крена превез от очи.
Ми је доглеа вујко је, {{стих|40}}
Вујко е лепо говорит:
„Сватои, бели сватои!
Не преполнвите пушките,
Не презобвите коњите,
Неестата ни је во дворје.” {{стих|45}}
Грумка го вујка дочула,
И љуто ми прок'лнала:
„Оф леле боже милечек!
Зароси роса крваа,
И погорешти камења, {{стих|50}}
Пот'лчете го вујка ми
Вујка ми, боже, Јанкула!”
Како ми Грумка прок'лна,
Пуста се клетва фатила.
Зароси роса крваа, {{стих|55}}
И погорешти камења,
И пот'лкое вујко је.}}

[[Категорија:Зборник на Миладиновци|4]]