Revision 67654 of "Зборник на Миладиновци/ Марко кум" on srwikisource

{{заглавље
| претходна= [[Зборник на Миладиновци/ Немечка кралица и Марко|Немечка кралица и Марко]]
| следећа= [[Зборник на Миладиновци/ Стојан и Димана (2)|Стојан и Димана]]
| наслов= Марко кум
| одељак= [[Зборник на Миладиновци]]
| аутор= Народна песма
| белешке=127. Коришћен савремени македонски правопис
}}

{{Поезија|
<center>'''127.'''</center> 
<center>'''Марко кум'''</center> 

Се собрале Кралеи Банеи,
Се собрале на ладна меана,
Вино пијет, мушафере чинет,
Ког да клаиме, кралче над кралеа,
Се отгори Марко Кралевике; {{стих|5}}
ÂДа го клаиме Митре сиромашец,
Зашто имат убаа нееста,
Зашто ми је умна и разумна.”
Го викнаа Митре сиромашец:
„Ке те клаиме кралца над кралеа, {{стих|10}}
Ти прелегаш кралца да ни бидиш.
Нар'чај је на млада Митрејца,
Да уготвит господска вечера,
Да прилегат како за кралеи.”
Се зачуди Митре сиромашец, {{стих|15}}
Си отиде Митре дури дома,
Умилено мошне ујадено.
Го пречека млада Митреица:
„Ејди Митре, мое господине!
Што си олку мошне ујадено? {{стих|20}}
Што те тебе нужба дотерало?”
Тога вели Митре сиромашец:
„Митрејце убава невесто!
Ме викнае Кралеи, Банеи,
Ме викнае на ладна меана, {{стих|25}}
Ме кладое кралца над кралеа,
Ме пуштие вечера да напрајш,
Да прилегат како за кралеи.
А егиди млада Митреице!
Мие сме си мошне сиромаси, {{стих|30}}
Си немаме вино и ракиа,
Си немаме лебец баре трошка,
С'ошт' ке прајме манџи господарски?”
Тога зборвит убаа нееста:
„Господине, Митре сиромашец! {{стих|35}}
Ти не бери гајле за тоа,
Јас ке зготвам господарска вечера,
Ке ја земам божја вересија.”
Тога стана млада Митреица,
Свешто зеде божја вересија, {{стих|40}}
И си зеде вино и ракиа,
Си напраи господарска вечера,
И пречека Кралеи, Банеи,
И нареди на чесна трпеза,
Најгоре седна Марко Кралевике, {{стих|45}}
А до него Секула Детенце,
А до него Детелин војвода.
Им ставила господарска вечера,
И им служи вино и ракиа.
Јадет, пијет, Кралеи, Банеи, {{стих|50}}
Меѓу себе мушафере чинет.
Митреица умна и разумна,
Си го зеде свое м'шко дете,
Ми го фати Маркоје скутеи.
„Добре дојде, Марко Кралевике, {{стих|55}}
Добре дојде, чесна кумашина!
Ке те фатам за свети Јоана,
Д а ми космиш наше м'шко дете.”
Сите кралеј ничкум погледае,
Сите кралеј в земји с' опулие, {{стих|60}}
Надпретек сегвет во бели џепој.
Марко го дарва до триста дукади,
Сите дете си го издарвее,
Кој броени, и кој неброени.
Ко' го зеде млада Митреица, {{стих|65}}
Ко' го зеде дете от скутеи,
Сегна Марко во бели џепои,
Не се знаит што дукад је даде.
Кога станее дома да си одет,
Голем дарчок сите је дарвеа. {{стих|70}}
„Ај со здравје Кралеи, Банеи!
Ај со здравје наша кумашина!”
После стана млада Митреица,
Вересиа сегдека исплати,
И престана ки-зни-колку азна, {{стих|75}}
Да си јадет, господски да врвет,
Таков унер стори Митреица,
Зашто беше умна и разумна.}}

[[Категорија:Зборник на Миладиновци|М]]