Difference between revisions 23843314 and 23843335 on srwiki

{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
| име                 = Тадија Пејовић
| слика               = Тадија Пејовић.jpeg
| ширина_слике        = 250п
| опис_слике          = Тадија Пејовић на положају Катунац, Солунски фронт (август 1916)
| пуно_име            = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1892|11|15}}
| место_рођења        = [[Драча (Крагујевац)|Драча]]
| држава_рођења       = {{застава|Краљевина Србија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1982|6|27|1892|11|15}}
| место_смрти         = [[Београд]]
| држава_смрти        = {{застава|СФР Југославија}}
| поље          = 
| институција   = 
| школа = 
| студенти      = 
| познат_по     = 
| награде       = 
| напомене      = 
}}
'''Тадија Пејовић''' ([[Драча (Крагујевац)|Драча]], [[15. новембар]] [[1892]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[1982]]) је био српски математичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].

== Детињство у селу Драчи ==
Тадија Пејовић је рођен  2. по старом, односно 15.новембра по новом календару, 1892. године, у селу Драчи. Према матичној књизи рођених он је био девето дете, али му је мајка говорила да је десето. Зато су га звали „Великин истресак“. Од десеторо деце петоро је остало живо:браћа Радоња и Никола, сестре Милена и Милица, и он, Тадија. Мајка му се звала Велика, а отац  Живан. Када је мало порастао(од треће године, па надаље) чувао је стоку са браћом и сестрама и пазио је на виноград. Његово основно четворогодишње школовање није било уобичајено. На очеву одлуку да се Тадија не упише у школу утицало је то што је његов брат пао на поправни из једног предмета. Међутим, Тадија је често на одморима проводио време са децом из школе и тако га је једном учитељ Драгољуб Лазаревић позвао да уђе унутра. Од тада је захваљујући том човеку Тадија постао ученик основне школе у Драчи са својих девет година. Нико у његовој породици није одбио ову одлуку, шта више, свима је било драго. Основна школа у Драчи спада међу најстарије школе у Србији после Првог српског устанка. Она је најпре радила у манастиру Драчи. Постоје подаци да су се људи у том манастиру описмењавали још пре 1726.године, а да је тек 1830.прорадила прва народна основна школа. Школа је у то време имала два учитеља,Владимира Марковића и Драгољуба Лазаревића, као и једну учитељицу,Лепосаву Милојковић. У то време учитељи су имали јако важну улогу, њихов задатак је био да науче децу како је култ народа и отаџбине важнији од било ког другог култа. ⏎
⏎
== Биографија ==

Био је један од [[1300 каплара]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]], групу за математику, уписао је 1919. године. Докторирао је математику 1923. код [[Михаило Петровић Алас|Михаила Петровића Аласа]] тезом под називом „Нови случајеви итеграбилитета једне важне [[диференцијална једначина|диференцијалне једначине]] првог реда“.<ref>{{cite book|last=Марјановић|first=Милосав|title=Тадија Ж. Пејовић : (1892-1982)|publisher=Београд : Српска академија наука и уметности, 2016.|pages=89-117}}</ref> Мобилисан је као резервни потпуковник када је почео [[Други светски рат]], заробљен је и провео у заробљеништву период рата до завршетка 1945. године.

Предавао је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], и касније на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету]]. Био је у периоду 1952-1954 декан Природно-математичког факултета. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Математичка анализа“ у 5 књига и „Диференцијалне једначине“ у 2 књиге. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војин Дајовић]] (1956), [[Недељко Парезановић]] (1962), [[Славиша Б. Прешић|Славиша Прешић]] (1963), [[Милосав Марјановић]] (1964) и други.

Када је 1. марта 1948. основано „Друштво математичара и физичара Србије“, Тадија Пејовић је био први председник овог друштва (1948—1952). Друштво је променило назив у „Друштво математичара, физичара и астронома Србије“, а од 1981. делује подељено на три дела: [[Друштво математичара Србије]], [[Друштво физичара Србије]] и [[Друштво астронома Србије]].

Био је председник [[Удружење 1300 каплара|Удружења 1300 каплара]] и као последњи председник тог удружења потписао је 1980. акт о гашењу јер преосталих 9 живих чланова ниси могли да чине удружење.

Написао је књигу „Моје успомене и доживљаји 1892-1945“ у два тома.

== Слике ==
[[Датотека:Tadija Ljubica studenti.jpg|мини|Тадија и Љубица, студентски дани]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* {{MathGenealogy|id=53472}}
* [https://archive.today/20101105122512/http://myelab.net/~cane/T%20Pejovic_Moje%20uspomene/T_Pejovic_Moje%20uspomene_Uvod.htm Тадија Пејовић: Моје успомене и доживљаји 1892-1945]
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]
* [http://dms.rs/o-dms/#istorija Историја Друштва математичара Србије]
* [https://web.archive.org/web/20171028145503/http://prvisvetskirat.rs/pejovic-tadija/ Тадија Пејовић: Одоше ђаци у смрт (Солунци говоре)]

{{DEFAULTSORT:Пејовић, Тадија}}

[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1982.]]
[[Категорија:1300 каплара]]
[[Категорија:Српски математичари]]
[[Категорија:Српски мемоаристи]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Крагујевчани]]
[[Категорија:Доктори математике]]