Difference between revisions 23843335 and 23843358 on srwiki

{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
| име                 = Тадија Пејовић
| слика               = Тадија Пејовић.jpeg
| ширина_слике        = 250п
| опис_слике          = Тадија Пејовић на положају Катунац, Солунски фронт (август 1916)
| пуно_име            = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1892|11|15}}
(contracted; show full)ада међу најстарије школе у Србији после Првог српског устанка. Она је најпре радила у манастиру Драчи. Постоје подаци да су се људи у том манастиру описмењавали још пре 1726.године, а да је тек 1830.прорадила прва народна основна школа. Школа је у то време имала два учитеља,Владимира Марковића и Драгољуба Лазаревића, као и једну учитељицу,Лепосаву Милојковић. У то време учитељи су имали јако важну улогу, њихов задатак је био да науче децу како је култ народа и отаџбине важнији од било ког другог култа. 


== Школовање у гимназији ==
Због свог успеха Тадија је био погодан ученик за наставак школовања у гимназији. Међутим, с обзиром да је кренуо касније, по закону више није смео да се упише у први разред Крагујевачке гимназије. Једини начин је био да приватно полаже испит на крају школске године. Тако се сам припремао за полагање и положио је 09.јуна 1907. Сви су били одушевљени тиме што се у потпуности сам припремио. Од учитеља је на испиту био и сам директор Крагујевачке гимназије, Миливоје Симић.   12.јуна 1907. године је добио сведочанство о успешно завршеном разреду. За други, трећи и четврти разред ниже гимназије године нису биле проблем. Од школе и државе Тадија је добијао материјалну помоћ, али је често и сам предавао математику другима и тако зарађивао свој приход(дању је објашњавао другима, а ноћу је учио за себе). 1908.године се одиграла Анексиона криза и због ње су настали протести.  Од овог момента ученици свих школа почињу да се припремају духовно за борбу, али се и оснивају соколска друштва која су их припремала за стварну борбу. При упису у пети разред гимназије(сада први разред гимназије) опет је настао проблем и Тадија због броја година законски није успео да се упише. Међутим, његови професори су га већ запамтили и нису желели да одустану од њега. Заступник директора Светозар Обрадовић је покушао да му помогне са овом препреком. Тадија је написао писмо директору , он је то писмо проследио министарству и рекао му да не брине. Тако је ипак успешно наставио школовање. Исти проблем је требао да га сачека у седмом разреду гимназије, али наставник није толико обраћао пажњу на информације о ученику и уписао се без проблема. Од 1903. године, а посебно од 1908. Србија је припремала своју војску.   1903. Начелник Генералштаба је постао Радомир Путник и он је све учинио за развој официрског кадра. У Војну академију су примани сиромашнији и најбољи ученици зато што је школа плаћала школовање. Такође, припремани су одреди чији је задатак био да се боре против Турака у то време. У Крагујевцу су ове одреде припремала три официра:Војин Поповић, касније прозван Војвода Вук, Светозар Ранковић и Гаврило Маринковић. Тадија је често имао прилику да разговара са њима о важним догађајима за Србију, зато што су становали јако близу њега.  30.септембра 1912. године су зазвонила сва звона на црквама Крагујевца као знак да мобилизација почиње. Сви су са поносом, у радости и весељу пристали да оду у борбу како би се борили против тиранина који их мучи већ дуго и та мржња се преносила из генерације у генерацију. После балканских ратова, школска 1913/14 се ипак завршила. Тадија се сећа два веома важна догађаја који су утицали на њега.   27. јануара 1914. године, приликом Светосавске приредбе, као представник ученика, изабран је да учествује са директором у сечењу славског колача. Други догађај који му је остао у памћењу се одиграо након завршетка школовања(завршетка осмог разреда гимназије), док се припремао за матурски испит. Једног дана, док је шетао парком читајући књигу, пришао му је директор Лука Лазаревић који је желео да мало прошетају заједно. За њега, као и за све остале ученике су овакви догађаји били невероватно необични. У вишим разредима гимназије постојала је ђачка дружина „Подмладак“ која се бавила разним темама, па понекад и политиком, иако им је то било забрањено. Тадија се одувек интересовао за математику и жеља му је била да настави да се бави њом. Отац му је саветовао да оде у Учитељску школу, али је он ипак желео да се упише на Универзитет. Крагујевачка гимназија је многе јаке ученике извела на прави пут, односно много њених ученика је постало успешно у својим професијама. Директори који су водили школу за време Тадијиног школовања(од 1906. до 1914.) су били Миливоје Симић, Милош Марковић(отац Симе Марковића), Светозар Обрадовић(као заступник директора), Војислав Вулић и Лука Лазаревић. Сви они су много утицали на успехе својих ученика и многи од тих ученика су постали познати учитељи,  професори, инжењери, правници,  лекари, научници, књижевници, уметници, војсковође, политичари... После завршетка ратова Србија је желела да се опорави и напредује. Поред тога припремана је годишњица ослобођења Косова, 28. јуна 1914. године. На прослави је био и Тадија Пејовић, као матурант гимназије. За време ове прославе Тадија је боравио у касарни, у Приштини. Након завршетка прославе сачекала их је вест о атентату у Сарајеву од стране Гаврила Принципа. ⏎
⏎
== Биографија ==

Био је један од [[1300 каплара]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]], групу за математику, уписао је 1919. године. Докторирао је математику 1923. код [[Михаило Петровић Алас|Михаила Петровића Аласа]] тезом под називом „Нови случајеви итеграбилитета једне важне [[диференцијална једначина|диференцијалне једначине]] првог реда“.<ref>{{cite book|last=Марјановић|first=Милосав|title=Тадија Ж. Пејовић : (1892-1982)|publisher=Београд : (contracted; show full)[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1982.]]
[[Категорија:1300 каплара]]
[[Категорија:Српски математичари]]
[[Категорија:Српски мемоаристи]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Крагујевчани]]
[[Категорија:Доктори математике]]