Difference between revisions 23843475 and 23843477 on srwiki

{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
| име                 = Тадија Пејовић
| слика               = Тадија Пејовић.jpeg
| ширина_слике        = 250п
| опис_слике          = Тадија Пејовић на положају Катунац, Солунски фронт (август 1916)
| пуно_име            = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1892|11|15}}
(contracted; show full) физику, 4 часа, код Ђоке Станојевића; основе више алгебре, основе више анализе,  основе аналитичке геометрије,  математичке вежбе и математички семинар, 10 часова, код Младена Берића;  основе емпиријске прихологије, 3 часа, код Бране Петронијевића. У том тренутку декан Филозофског факултета је био Сима Лозанић. У школској 1919/1920 у зимском семестру је имао предавања из:основа више алгебре, основа више анализе, основа аналитичке геометрије, математичког семинара и математичких вежби, 11 часова, код Младе
У јулу и августу 1921. је проводио време у свом родном селу, Драчи. Донео је одлуку , заједно са Петровићем, да траже од Министарства просвете да га постави за суплента у једној од београдских гимназија и да уједно буде и хонорарни асистент за теоријску математику на Филозофском факултету Београдског универзитета. Првих неколико година је имао много посла и није било баш лако; поред својих обавеза помагао је Николи Салтикову на његовим предавањима, зато што је он желео да предаје на српско-хрватском, али га није знао баш најбоље(ово је трајало све до краја школске 1924-1925). Када је престао да предаје у гимназији и када се посветио Универзитету, посветио се изради докторске тезе. Добио је задатак да проучи диференцијалну једначину; једно време се бавио чак и истраживањем у Бечу, у библиотеци Високе техничке школе. Теза је на факултету примљена 03.јануара 1923. Докторски испит је полагао 06.фебруара 1923. За доктора филозофије Тадија је промовисан 25.октобра 1923. Постао је трећи по реду доктор математике не Београдском универзитету. У периоду од 1921. до 1925. године Тадија се интензивно бавио научним радовима. 22.марта 1925. изабран је за доцента теоријске математике Филозофског факултета Универзитета у Београду. Становао је код Мике, свог колеге, све до венчања које је обављено 19.априла 1923. године.на Берића; статистике, 4 часа, код Милутина Миланковића; експерименталне физике, 4 часа, код Ђоке Станојевића; хоспитовање у средњој школи, 2 часа, под руководством Младена Берића; теорију комплексних функција, 2 часа, код Михајла Петровића; вежбање из теорије комплексних функција, 2 часа, код Бране Петронијевића.  У летњем семестру:теорију комплексних функција и рачун грешака, 4 часа, код Михајла Петровића; вежбање из теорије комплексних функција, 2 часа, код асистента Симе Марковића; увод у теоријску физи(contracted; show full)етерминанте и њихова улога у данашњој математици“ , за коју се добијала новчана награда. С обзиром да му је новац био потребан, одлучио је да напише овај рад и освојио је награду од 1000 динара(новчана вредност тада је била другачија). Убрзо након тога је дошло време за полагање испита из теоријске и примењене математике, у јуну 1921.(физику је већ раније положио). Добио је уверење о успешно положеном дипломском испиту 21.јуна 1921. године, са потписом ректора Слободана Јовановића и декана Николе Вулића.


=== <u>Почетак Тадијиног рада</u> ===
У јулу и августу 1921. је проводио време у свом родном селу, Драчи. Донео је одлуку , заједно са Петровићем, да траже од Министарства просвете да га постави за суплента у једној од београдских гимназија и да уједно буде и хонорарни асистент за теоријску математику на Филозофском факултету Београдског универзитета. Првих неколико година је имао много посла и није било баш лако; поред својих обавеза помагао је Николи Салтикову на његовим предавањима, зато што је он желео да предаје на српско-хрватском, али га није знао баш најбоље(ово је трајало све до краја школске 1924-1925). Када је престао да предаје у гимназији и када се посветио Универзитету, посветио се изради докторске тезе. Добио је задатак да проучи диференцијалну једначину; једно време се бавио чак и истраживањем у Бечу, у библиотеци Високе техничке школе. Теза је на факултету примљена 03.јануара 1923. Докторски испит је полагао 06.фебруара 1923. За доктора филозофије Тадија је промовисан 25.октобра 1923. Постао је трећи по реду доктор математике не Београдском универзитету. У периоду од 1921. до 1925. године Тадија се интензивно бавио научним радовима. 22.марта 1925. изабран је за доцента теоријске математике Филозофског факултета Универзитета у Београду. Становао је код Мике, свог колеге, све до венчања које је обављено 19.априла 1923. године.⏎
⏎
== Слике ==
[[Датотека:Tadija Ljubica studenti.jpg|мини|Тадија и Љубица, студентски дани]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* {{MathGenealogy|id=53472}}
* [https://archive.today/20101105122512/http://myelab.net/~cane/T%20Pejovic_Moje%20uspomene/T_Pejovic_Moje%20uspomene_Uvod.htm Тадија Пејовић: Моје успомене и доживљаји 1892-1945]
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]
* [http://dms.rs/o-dms/#istorija Историја Друштва математичара Србије]
* [https://web.archive.org/web/20171028145503/http://prvisvetskirat.rs/pejovic-tadija/ Тадија Пејовић: Одоше ђаци у смрт (Солунци говоре)]

{{DEFAULTSORT:Пејовић, Тадија}}

[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1982.]]
[[Категорија:1300 каплара]]
[[Категорија:Српски математичари]]
[[Категорија:Српски мемоаристи]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Крагујевчани]]
[[Категорија:Доктори математике]]