Difference between revisions 23843460 and 23843475 on srwiki

{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
| име                 = Тадија Пејовић
| слика               = Тадија Пејовић.jpeg
| ширина_слике        = 250п
| опис_слике          = Тадија Пејовић на положају Катунац, Солунски фронт (август 1916)
| пуно_име            = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1892|11|15}}
(contracted; show full)9. године; поред ове дужности записивао је списак оружја из магацина и служио је као веза између српске и француске војске. Одликовања Тадије Пејовића:једна сребрна и две златне медаље Милош Обилић, албанска споменица, повеља о учешћу у Првом светском рату, две југословенске круне, француска „Medaille en bronze de l' Union Nationale des Combattants“.   17.јуна 1919. Тадија је коначно демобилисан и добија прилику да види своју породицу и да се упише на Филозофски факултет Београдског универзитета.

== 
Биографија ==

Био је један од [[1300 каплара]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]], групу за математику, уписао је 1919. године. Докторирао је математику 1923. код [[Михаило Петровић Алас|Михаила Петровића Аласа]] тезом под називом „Нови случајеви итеграбилитета једне важне [[диференцијална једначина|диференцијалне једначине]] првог реда“.<ref>{{cite book|last=Марјановић|first=Милосав|title=Тадија Ж. Пејовић : (1892-1982)|publisher=Београд : Српска академија наука и уметности, 2016.|pages=89-117}}</ref> Мобилисан је као резервни потпуковник када је почео [[Други светски рат]], заробљен је и провео у заробљеништву период рата до завршетка 1945. године.

Предавао је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], и касније на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету]]. Био је у периоду 1952-1954 декан Природно-математичког факултета. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Математичка анализа“ у 5 књига и „Диференцијалне једначине“ у 2 књиге. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војин Дајовић]] (1956), [[Недељко Парезановић]] (1962), [[Славиша Б. Прешић|Славиша Прешић]] (1963), [[Милосав Марјановић]] (1964) и други.

Када је 1. марта 1948. основано „Друштво математичара и физичара Србије“, Тадија Пејовић је био први председник овог друштва (1948—1952). Друштво је променило назив у „Друштво математичара, физичара и астронома Србије“, а од 1981. делује подељено на три дела: [[Друштво математичара Србије]], [[Друштво физичара Србије]] и [[Друштво астронома Србије]].

Био је председник [[Удружење 1300 каплара|Удружења 1300 каплара]] и као последњи председник тог удружења потписао је 1980. акт о гашењу јер преосталих 9 живих чланова ниси могли да чине удружење.

Написао је књигу „Моје успомене и доживљаји 1892-1945“ у два томПериод између два светска рата ==

=== <u>Студирање на Филозофском факултету Београдског универзитета</u> ===
У првом семестру му никако није било лако; због касне демобилизације изгубио је два месеца предавања, а математика је наука која мора редовно да се ради; није могао да се навикне на миран начин живота; највеће муке му је задавала концентрација, у рововима је навикао да увек буде на опрезу и зато му је требало много времена да се врати на старо, односно да може да се сконцентрише на задатке... У овом семестру имао је предавања:експерименталну физику, 4 часа, код Ђоке Станојевића; основе више алгебре, основе више анализе,  основе аналитичке геометрије,  математичке вежбе и математички семинар, 10 часова, код Младена Берића;  основе емпиријске прихологије, 3 часа, код Бране Петронијевића. У том тренутку декан Филозофског факултета је био Сима Лозанић. У школској 1919/1920 у зимском семестру је имао предавања из:основа више алгебре, основа више анализе, основа аналитичке геометрије, математичког семинара и математичких вежби, 11 часова, код Младена Берића; статистике, 4 часа, код Милутина Миланковића; експерименталне физике, 4 часа, код Ђоке Станојевића; хоспитовање у средњој школи, 2 часа, под руководством Младена Берића; теорију комплексних функција, 2 часа, код Михајла Петровића; вежбање из теорије комплексних функција, 2 часа, код Бране Петронијевића.  У летњем семестру:теорију комплексних функција и рачун грешака, 4 часа, код Михајла Петровића; вежбање из теорије комплексних функција, 2 часа, код асистента Симе Марковића; увод у теоријску физику, 6 часова, код Милутина Миланковића; вишу математику, математичка вежбања и математички семинар, 12 часова, код Младена Берића. У овој школској години декан је био Живојин Ђорђевић. У школској 1920/1921 је у зимском семестру слушао:диференцијалне једначине и геометријску примену диференцијалних једначина, 4 часа, код Михајла Петровића; увод у рационалну механику; теорију електрицитета и семинар из примењене математике, 6 часова, код Милутина Миланковића; кинематику система, 2 часа, код Антона Билимовића. Из уписнице се не види ко је био декан у овој години, зато што је семестар оверио секретар. Сви студенти који су учествовали у рату имали су право на скраћена предавања, међу њима и Тадија. Септембра 1920. Тадија је сазнао за тему, на огласној табли , под називом „Детерминанте и њихова улога у данашњој математици“ , за коју се добијала новчана награда. С обзиром да му је новац био потребан, одлучио је да напише овај рад и освојио је награду од 1000 динара(новчана вредност тада је била другачија). Убрзо након тога је дошло време за полагање испита из теоријске и примењене математике, у јуну 1921.(физику је већ раније положио). Добио је уверење о успешно положеном дипломском испиту 21.јуна 1921. године, са потписом ректора Слободана Јовановића и декана Николе Вулића.

== Слике ==
[[Датотека:Tadija Ljubica studenti.jpg|мини|Тадија и Љубица, студентски дани]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* {{MathGenealogy|id=53472}}
* [https://archive.today/20101105122512/http://myelab.net/~cane/T%20Pejovic_Moje%20uspomene/T_Pejovic_Moje%20uspomene_Uvod.htm Тадија Пејовић: Моје успомене и доживљаји 1892-1945]
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]
* [http://dms.rs/o-dms/#istorija Историја Друштва математичара Србије]
* [https://web.archive.org/web/20171028145503/http://prvisvetskirat.rs/pejovic-tadija/ Тадија Пејовић: Одоше ђаци у смрт (Солунци говоре)]

{{DEFAULTSORT:Пејовић, Тадија}}

[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1982.]]
[[Категорија:1300 каплара]]
[[Категорија:Српски математичари]]
[[Категорија:Српски мемоаристи]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Крагујевчани]]
[[Категорија:Доктори математике]]