Difference between revisions 23843482 and 23843491 on srwiki

{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
| име                 = Тадија Пејовић
| слика               = Тадија Пејовић.jpeg
| ширина_слике        = 250п
| опис_слике          = Тадија Пејовић на положају Катунац, Солунски фронт (август 1916)
| пуно_име            = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1892|11|15}}
(contracted; show full)ари су имали жељу да пишу научне радове за светски познате магазине, међу њима и Тадија. 1932. године се појавио први том часописа „Publications mathematiques de l' Universite de Belgrade“, који је постао изузетно значајан у научном свету. Тадија је између два рата учествовао на Другом конгресу румунских математичара , који је одржан у Турн-Северину, од 05. до 09.маја 1932. године. Такође, учествовао је и на Другом конгресу математичара словенских земаља у Прагу од 23. до 28. септембра 1934. године.


== Други светски рат ==

=== <u>Почетак Другог светског рата</u> ===
Убрзо у свету почиње да се јавља ратна психоза, Хитлер свој народ уздиже до аријевска расе и започиње рат. У Србији влада неслагање по питању политичких идеја. 06.априла 1941. године Немачка напада Србију и рат тада почиње за њу, иако је Други светски рат почео још 1939. године.  17.марта 1941. године Тадија је мобилисан као помоћник команданта 11.пешадијског пука, чије је седиште било у Бенковцу. По почетку рата, Јадранска дивизија, у којој је био и Тадија, добија задатак да заузме Задар. 10.априла 1941. године, око 16 часова, Тадију је позвао командант за везу, како би могао да чује Павелићев говор у Загребу. По уласку Немаца у Загреб, створена је Независна Држава Хрватска, НДХ. Ноћу, 10/11 априла, усташка власт је ступила на снагу. Сутрадан, пук је добио наређење за повлачење са положаја; правац њиховог кретања је био Бенковац-Брибирске Мостине-Книн-Босанско Грахово-село Шиповљани код Дрвара. Taдија се у својим књигама присећа страшног усташког понашања према невином народу. 20.априла 1941. дивизија бива опкољена од стране немачких трупа, у селу Шиповљани код Дрвара. После заробљавања пребачени су из Дрвара у Јајце. Из Јајца су официре(укључујући и Тадију) превезли у Загреб, где су стигли 22.априла 1941. године. Тадија се такође присетио времена пре заробљавања; неколико дана пре доласка у Шиповљане, три дана су провели у селу Обљају, родном месту Гаврила Принципа; док је боравио тамо све време је боравио у његовој родној кући и разговарао са његовом мајком. У Загребу је провео четири дана. У то време, становницима Загреба који су били Срби, Роми и Јевреји није било дозвољено да се возе у трамвају, једино Хрватима; Усташе нису дозволиле да се заробљеницима дају ни основне ствари које су потребне за нормалан живот... Око 21 час, 26.априла 1941. Немци су их одвели до железничке станице како би их транспортовали у Немачку.⏎
⏎
== Слике ==
[[Датотека:Tadija Ljubica studenti.jpg|мини|Тадија и Љубица, студентски дани]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* {{MathGenealogy|id=53472}}
* [https://archive.today/20101105122512/http://myelab.net/~cane/T%20Pejovic_Moje%20uspomene/T_Pejovic_Moje%20uspomene_Uvod.htm Тадија Пејовић: Моје успомене и доживљаји 1892-1945]
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]
* [http://dms.rs/o-dms/#istorija Историја Друштва математичара Србије]
* [https://web.archive.org/web/20171028145503/http://prvisvetskirat.rs/pejovic-tadija/ Тадија Пејовић: Одоше ђаци у смрт (Солунци говоре)]

{{DEFAULTSORT:Пејовић, Тадија}}

[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1982.]]
[[Категорија:1300 каплара]]
[[Категорија:Српски математичари]]
[[Категорија:Српски мемоаристи]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Крагујевчани]]
[[Категорија:Доктори математике]]