Difference between revisions 23843491 and 23843512 on srwiki

{{malo_inlajn_referenci}}
{{Научник
| име                 = Тадија Пејовић
| слика               = Тадија Пејовић.jpeg
| ширина_слике        = 250п
| опис_слике          = Тадија Пејовић на положају Катунац, Солунски фронт (август 1916)
| пуно_име            = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1892|11|15}}
(contracted; show full)у селу Обљају, родном месту Гаврила Принципа; док је боравио тамо све време је боравио у његовој родној кући и разговарао са његовом мајком. У Загребу је провео четири дана. У то време, становницима Загреба који су били Срби, Роми и Јевреји није било дозвољено да се возе у трамвају, једино Хрватима; Усташе нису дозволиле да се заробљеницима дају ни основне ствари које су потребне за нормалан живот... Око 21 час, 26.априла 1941. Немци су их одвели до железничке станице како би их транспортовали у Немачку.


=== <u>Заробљеништво у Варбургу</u> ===
Тадија је у заробљеништву у Варбургу  провео од 26.априла до 26.септембра 1941. године. Логор је био у месту званом Десел(Dossel), у близини Варбурга; звао се „Oflag VI B“. У овај логор су стигли 03.маја 1941. године. За време боравка у логору заробљеници су добијали књиге и инструменте како би могли да држе предавања за време заробљеништва. Тадија је предавао Вишу математику. Често су и Немци долазили да слушају ова предавања. 

=== <u>Заробљеништво у Нирнбергу</u> ===
Тадија је у заробљенишву у Нирнбергу провео од 26.септембра 1941. до 10.маја 1942. године. Назив овог логора је био „Oflag XII B“. У овом логору су заробљеници морали да одлуче да ли ће потписати Нирнбершку декларацију, што Тадија није урадио и предпоставио је да је зато пребачен у други логор, међутим, касније је сазнао да је нешто друго у питању. У својим књигама се присећа тренутака када су им стизали пакети Црвеног крста. Немци су у многим средствима који су стизали заробљеницима оскудевали; зато су заробљеници понекад њима остављали цигару или било шта друго; а заузврат су им немачки војници унапред говорили када ће доћи контрола која ће их претресати. 

=== <u>Заробљеништво у Осанбрику</u> ===
 Од 10.маја 1942. до 13.јануара 1945. провео је време у заробљеништву, у Оснабрику(„Oflag VI C“). Од свих логора, у овом је провео најдужи временски период. За време боравка се догађало много тога; одржавала су се разна предавања и стварана су образовна друштва; заробљеници су се поделили на различите политичке групације, при чему су настајали све гори и гори сукоби(Тадија није желео да се меша); заробљеници су понижавани тако што су без обзира на чин морали да поздрављају немачке војнике чак и са нижим чином од њиховог, чиме су хтели да истакну како је немачки народ бољи од осталих народа... Тадија је једном избегао сусрет са немачким војницима са нижим чиновима и зато је добио казну од пет дана затвора. Међутим, он на то није гледао као на казну, него као на опоравак од живота у логору. Англо-Американци су често вршили бомбардовања на Немачку; тако је једном Тадија имао велику срећу; за време једног бомбардовања је свирао на инстурментима са још неким заробљеницима и за то време је његов кревет погођен бомбом; да је био у својој бараци, ко зна шта би се догодило... 

=== <u>Заробљеништво у Хамерштајну</u> ===
Од 13. до 30. јануара 1945. је био у заробљеништву у Хамерштајну. У овом тренутку се већ знало да Немци губе и да Руси полако напредују; међу заробљеницима су Немци приметили лепо расположење; зато су одлучили да их пребацују у неки други логор. 

=== <u>Заробљеништво у Сандбострелу</u> ===
У наредни логор су ишли пешака, раније се увек ишло неким превозним средством, и на основу овога се може закључити да су Немци већ били скоро побеђени. Од 30.јануара до 25.марта 1945. су пешачили од Хамерштајна до Сандбострела. Ни овај пут није био баш лак; заробљеници су носили само најпотребније ствари и организовали су ко ће шта да носи; понекад се дешавало да добију нешто из немачких кућа, посебно када наиђу на место где су радиле Пољакиње и Рускиње(жене су одвођене на рад у Немачку за време рата)... У Сандбостелу Тадија је провео од 25.марта до 10.маја 1945. године. Овде су време проводили заробљеници разноврсих нација из различитих логора, па чак и концентрационих; услови живота су били јако тешки; Енглези нису одмах ослободили логораше и трудили су се да избегавају сваки контакт са заробљеницима, зато што су увелико харале болести... 

=== <u>Одлазак у Боркхост и коначно ослобођење</u> ===
10.маја 1945. Енглези су их камионима пребацили у Боргхорст. Тамо је провео време од 10.маја до 28.августа 1945. Политичка ситуација је била јако тешка; за све који су били окренути једној политичкој страни постојала је опасност од повратка у Југославију, зато што се још увек није знало која страна ће владати. Тадија се вратио међу првима, 28.августа 1945. године, чиме се завршило и друго поглавље његовог живота.⏎
⏎
== Слике ==
[[Датотека:Tadija Ljubica studenti.jpg|мини|Тадија и Љубица, студентски дани]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* {{MathGenealogy|id=53472}}
* [https://archive.today/20101105122512/http://myelab.net/~cane/T%20Pejovic_Moje%20uspomene/T_Pejovic_Moje%20uspomene_Uvod.htm Тадија Пејовић: Моје успомене и доживљаји 1892-1945]
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]
* [http://dms.rs/o-dms/#istorija Историја Друштва математичара Србије]
* [https://web.archive.org/web/20171028145503/http://prvisvetskirat.rs/pejovic-tadija/ Тадија Пејовић: Одоше ђаци у смрт (Солунци говоре)]

{{DEFAULTSORT:Пејовић, Тадија}}

[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1982.]]
[[Категорија:1300 каплара]]
[[Категорија:Српски математичари]]
[[Категорија:Српски мемоаристи]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Крагујевчани]]
[[Категорија:Доктори математике]]