Difference between revisions 26474 and 26492 on lezwiki

[[Файл:Osmanisches_Reich_1866.png|thumb|right|320px|1866 — й йисуз Осман империядин гъилик квай ччилер]]

'''Осман империя''' официал тӀвар '''ЧӀехи Осман Гьукумат''' — пара халкьар авай гьукумат, [[Осман пачагьар|осман пачагьрин]] гьукумдик квай пачагьвал. Империя 1299 йисалай 1923 йисалди авай. Гьукуматдин чӀехи халкь [[туьрквер]] тир. Гьукуматдин чӀал [[туьрк чІал]] тир. Осман империяди вич [[Халифат]] хьиз кьазвай.

== Тарих ==
(contracted; show full)[[1450]]-й йисара [[Эрменистан|Армения]] Осман империядин гъилик акатнай.

[[1453 йис]]уз османри [[Византий империя]] кӀукӀварнай ва адан кьилин шегьер [[Константинополь]] кьунвай. Шегьердин тӀвар '''[[Истамбул]]'''дал масакӀа авунай ва Осман империядин кьилин шегьер статус къачунай. I Селиман береда туьквери [[Сирия]], [[Аравия]] ва [[Мисри]] кьунвай.

Осман империядин виридалай пара метлеб авай юкь [[Анатолия]] тир.

== Дин ==
Осман империя 
[[Ислам]] дин вири дуьньяда гегьенш ийидай гьукумат тир, ва маса сектайрин таъсирдикай хуьзвай гьукумат тир. Осман халифатди [[Балкан зуростров]]диз активдаказ исламвал кутузвай. Халифатдин асул мектеб [[ханафит мезгьеб]] тир.

== Макит ==
I Селим султана зарият пара вини къазвай, ада туьрк чӀалални араб чӀалал пара шиирар кхьена, ва гьукумат кьиле тухузвай чӀавуз Осман империяда зарият пара вилик фена.

== Баянар ==
{{Баянар}}

(contracted; show full)[[war:Imperyo Otomano]]
[[yi:אטאמאנישע אימפעריע]]
[[yo:Ilẹ̀-Ọba Òttómánì]]
[[za:Osman Daeqgoz]]
[[zh:奥斯曼帝国]]
[[zh-classical:鄂圖曼帝國]]
[[zh-min-nan:Osman Tè-kok]]
[[zh-yue:鄂圖曼帝國]]